„Библиотека за будуће генерације” у Врању

Библиотека „Бора Станковић“ у Врању успешно је завршила  пројекат  „Библиотека за будуће генерације”. Овај значајан пројект финансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије са 600.000 динара, за који је установа поднела пријаву на конкурсy, објављеном у области библиотечко-информационе делатности. О квалитету пројекта говори податак  да је пројекат са којим је конкурисала наша установа одабран је у конкуренцији од 73 пријава од којих су 34 одобрене. Пројекат  је значајан јер је омогућена набавка специјалне опреме за смештај и заштиту завичајне грађе као и рачунарске опреме. Завичајно одељење је пресељено у другу, адекватнију просторију од 30 метара квадратних. Завичајно одељење чува готово 3000 књига, монографија, више стотина сепарата, зборника и Врањских гласника, велики број фабричких и школских листова и другу разнородну и специфичну грађу. Један део монографских публикација чине дела знаменитих Врањанаца. Режим чувања овако разнородне и специфичне библиотечке грађе  је основ њене трајности и доступности свим корисницима којима је она потребна, а њих је много и припадају најразличитијим групацијама, од стручне и научне јавности до самосталних истразивача и постоваоца локалне културе и традиције.

Независни писци Словачке у гостима

У  библиотеци „Доситеј Обрадовић“ у Старој Пазови, поводом одржавања Међународног сајма књига у Београду, били су гости чланови Клуба независних писаца Словачке. Представљен је превод  поезије песника Јураја  Куњијака, коју је на српски препевао Мирослав Демак. Збирка „Амонит“ први је превод Куњијакове поезије на српски језик, а реч је о песмама које су настале првих година  овог миленијума, али успостављају релације са почецима словенске писмености.   Мартин Пребуђила, један од састављача нове „Антологије словачке поезије у Србији“ говорио је о избору поезије војвођанских Словака . Преводи о којима је било речи, само су наставак књижевних веза двају блиских народа. Модератор разговора била је Наташа Филип, а  гостима је добродошлицу пожелела Драгана Милаш, директорка библиотеке.

РАСИНСКИ ЦВЕТ Библиотеци у Крушевцу

На завршној свечаности Сајма књига и издаваштва Расинког округа 2019. ове годие додељено је 8 награда. Народна библиотека Крушевац добила је награду Расински цвет за књигу године прозе. Награђен је наслов Привиђење пред духовним очима, аутора Арсе Пајевића, тј. репринт издање које су објавили Народна библиотека Крушевац и ИК „Агора“ Нови Сад.

БЕОГРАДСКИ ПАРИМЕЈНИК - фототипско издање

У Крипти спомен-храма Светом Сави представљено фототипско издање - "Београдски паримејник" (Народна библиотека Србије, Платонеум, 2019), у сарадњи са Министарсвом културе и информисања Републике Србије и издавачком кућом Платонеум. Учествовали су: Епископ бачки господин Иринеј (Буловић) Владан Вукосављевић, министар културе и информисања Ласло Блашковић, управник Народне библиотеке Србије Владан Тријић, уредник издања. ~ "Београдски паримејник" је најстарија књига у фонду Народне библиотеке Србије и један од најрепрезентативнијих сачуваних рукописа из српске ћириличне рукописне традиције. Настао је у првој четвртини XIII века, дакле, зa времена Светог Саве, односно уздизања Српске православне цркве у ранг аутокефалне архиепископије; није познато ко је наручилац, али је свакако у питању био припадник владарске породице, крупног племства или високог свештенства, као и у случају другa двa монументалнa рукописа XIII века, Мирослављевог и Вукановог јеванђеља. Иако је очуван само мањи његов део, ипак је реч о калиграфски најуспелијем српском рукопису тoга доба, те је Београдски паримејник управо стога одабран како би се Министарство културе и информисања, Народна библиотека Србије и издавачка кућа Платонеум, његовим фототипским издањем, придружили обележавању јубилеја осам векова аутокефалности Српске православне цркве.

БИБЛИОБЕБЕ ПРВИ ПУТ У БИБЛИОТЕЦИ

У среду,   16. октобра, у библиотеци у Осечини одржан је програм за маме и њихове бебе старости до 24 месеца под називом “Први пут у библиотеци“.  Активност је установљена 2014. године, а наше прве библиобебе сада су предшкиолци. Ове године у Библиотеци смо окупили 12 мама са својим библиобатама и библиосекама. У првом програма педијатар Босиљка Алексић говорила је мамама о виликом проблему данашњице – алергијама. Потом смо маме упознали са богатим књижним фондом који је у вези са родитељством ( планирање и ток трудноће, порођај, дојење, прелазак на чврсту храну, васпитање деце), указали смо мамама на значај контакта детета са књигом и читање деци од најранијег узраста. Мамама смо даровали им чланске карте. Трећи, најзанимљивији, део подразумевао је симоболичну и наградну трку беба старости до 24 месеца.

Такмичење је оцењивао жири у саставу: Др Босиљка Алексић, председник жирија и чланови  Ана Васиљевић и Јелица Зељић.

Изложба Павић од Ш до А

У уторак, 15. октобра 2019. године, у Галерији Атријум свечано је отворена двојезична мултимедијална изложба коју је Библиотека града Београда приредила поводом троструког јубилеја Милорада Павића: 90 година од рођења, 10 година од одласка и 35 година од објављивања Хазарског речника. Многобројној публици обратила се Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда, као и књижевница Јасмина Михајловић, сликар Иван Павић и Исидора Ињац испред групе аутора. Мултимедијални концепт изложбе је посетиоцима пружио могућност да прелиставају скенирани рукопис Хазарског речника, слушају омиљену музику Милорада Павића и да на плочнику испред зграде Библиотеке града Београда посматрају ласерско емитовање наслова Хазарског речника на разним светским језицима.

Опширније: Изложба Павић од Ш до А

ХОРТИКУЛТУРНО и у региону

Друга национална смотра Хортикултурних библиотека и Прва регионалана смотра Хортикултурних библиотека одржана је у Лазаревацу 10. и 11. октобра 2019. Домаћин је била Народна библиотека „Димитрије Туцовић“ Лазаревац . На скуп су се одазвали садашњи и потенцијални чланиови ове мреже из  Србије, БиХ и РС, С.Македоније и Хрватске. Тачније, библиотеке из Чајетине, Кикинде, Лазаревца, Зворника, Тузле, Битоља и Винковаца. После поздравне речи - РАТ РУЖА, Ласла Блашковића, управника Народне библиотеке Србије, додељена со признања Хортикултурне мреже.  ПЛАКЕТЕ ХОРТИКУЛТУРЕ - за 2017. годину ЈАСМИНИ ИВАНКОВИЋ, за 2018. РАДМИЛИ ПЕРОВИЋ и за 2019.годину СНЕЖАНИ ЂЕНИЋ.. У радном делу представљени су реализовани пројекти мреже и организација програма рекултивације РБ "КОЛУБАРА". Другог дана скупа дефинисани су циљеви, принципи рада за Формирање регионалне мреже Хортикултурних библиотека. Дискусија је изнедрила низ заједничких пројеката уз координацију активности у 2020. години.  деловања мреже у региону. Усвојена је кандидатура библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине за Четврту националну и Другу регионалну смотру хортикултурних библиотека 21.05.2020. године. Учесници су обишли видиковац РБ „Колубара“ на Површинском копу Поље „Д“ , а затим расадник и рекултивисане воћњаке предузећа“Колубара услуге.

"БИБЛИОБУС" КРУШЕВАЧКИ на смоти у Кладову

У Кладову је протеклог викенда одржан први Фестивал библиобуса у Србији. Међународна конференција „Представљамо Вам нашу покретну библиотеку“ окупила је бројне представнике библиотека које имају ову врсту услуге, али и оне који планирају развој ове службе у наредном периоду. Крупшевачки библиобус  био је главна мета интересовања  малишана у Кладову 

56. САБОР БИБЛИОТЕКАРА СРЕМА

Овогодишњи, 56. Сабор библиотекара Срема одржан је у фрушкогорском манастиру Раковац. Обележавајући 800 година самосталности Српске православне цркве теме Сабора биле су посвећене српској средњевековној књижевности и Светом Сави.

ДОБАР ПРИМЕР ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ КЊИГА ЗАВИЧАЈНИХ АУТОРА

Библиотека „Србољуб Митић“ реализовала је у потпуности пројекат ДИГИТАЛИЗАЦИЈА КЊИГА ЗАВИЧАЈНИХ АУТОРА ОД ПОСЕБНОГ ЗНАЧАЈА ЗА ЛОКАЛНУ ЗАЈЕДНИЦУ МАЛО ЦРНИЋЕ, који је финансирало Министарство културе и информисања Републике Србије. Реализација пројекта подразумевала је набавку опреме за дугорочно коришћење у свим сегментима процеса дигитализације – програма и софтверских решења, као и јединствених решења који су у широј употреби у установама културе за потребе спровођења процеса дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва а у циљу обраде, обезбеђивања доступности дигитилизоване грађе, управљања дигиталном грађом и развој инфраструктуре који ће омогућити континуиран процес дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва.Набављена је опрема: Компјутер за архивирање дигитализованог садржаја, Скенер, Програм ОЦР. Закупљен је простор на интернету, ради доступности дигитализованог садржаја. Опрема је инсталирана, књиге завичајног и познатог српског писца Србољуба Митића, по коме библиотека Мало Црниће и носи име су скениране.