„Златни век српског песништва”

Народна библиотека „Стеван Сремац” Ниш представила је aнтологију „Златни век српског песништва” приређивача Селимира Радуловића, новосадског песника, есејисте и антологичара, управника Библиотеке Матице српске. Друго допуњено издање ове антологије, објављено је у издању Радио-телевизије Војводине и Фондације „Група Север“ у Новом Саду 2019. године. Своје стихове казивали су песници заступљени у Антологији: Злата Коцић, Мирослав Максимовић, Драган Јовановић Данилов. Библиотека је са своје стране овај поетски сусрет допунила песмама Лазара Костића, Душана Радовића, рођеног нишлије и нашег славног Бранка Миљковића, песнике чији стихови красе ово капитално дело.

ЗИМСКА ШКОЛА ПРОГРАМИРАЊА У АЛЕКСИНЦУ

У организацији Библиотеке ,,Вук Караџић“, а у сарадњи са професорима информатике Филипом Клаином и Иваном Живићем почела је у петак 6. децембра са радом ,,Зимска школа програмирања и роботике“ за ученике старијих разреда основних школа. Током предавања деца уче између осталог и о програмским језицима ,,Скреч“ и ,,Пајтон“. По речима професора Клаина овим часовима се подиже свест о битности програмирања и роботике у данашњем времену. Како он наводи алексиначка општина покрива 71 насељно место и ту има доста талентоване деце којима ће овако нешто много значити за одабир будуће професије и у даљем школовању. Због великог интересовања ученика професори Клаин и Живић већ најављују часове програмирања и роботике и за следећу годину.

ИЗЛОЖБА „МАТИЈА“ У ГАЛЕРИЈИ БГБ АТРИЈУМ

У петак, 5. децембра у Галерији Атријум Библитеке града Београда отворена је изложба „Матија“ ауторке Драгане Типсаревић, посвећена академику и књижевнику Матији Бећковићу. Значај Матије Бећковића за српску културу је немерљив, па би се и без повода, годишњица и нових књига, изложба наметнула као потреба. Ипак, 80 година живота, 60 година стваралаштва и два нова наслова књига, само заокружују идеју да се Матији у част приреди изложба. На изложби је представљено 27 паноа који хронолошким редом прате живот и обимно књижевно стваралаштво Матије Бећковића. При изради изложбе коришћена је богата грађа из личне пишчеве архиве (фотографије, документи, рукописи...).

Отворени "Дани Колубарске битке"

Новембарски и децембарски дани 1914. године били су поприште Колубарске битке,.Данас, 105 година касније у лазаревачкој библиотеци „Димитрије Туцовић“ обележавају се дани Колубарске битке. Тим поводом, Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ гостовала је у Лазаревцу  изложбом „Армијски ђенерал Крста Смиљанић“ ауторке Снежане Ђенић Изложбом је отворена манифестација „Дани Колубарске битке“. Раније, истог дана директорка чајетинске библиотеке – Снежана Ђенић, најпре се обратила лазаревачким гимназијалцима који су имали прилику да један свој час грађанског васпитања проведу у упознавању са велиим ђенералом Крстом Смиљанић, а све то кроз изложбу коју су имали прилике да погледају. Након тога, у 19 часова, нешто старија публика присуствовала је званичном отварању изложбе коју је отворила директорка библиотеке „Димитрије Туцовић“ Јасмина Иванковић, док је ауторка и овом приликом говорила о својој изложби, њеном настанку и својој великој инспирацији коју проналази у знаменитим људима свога краја.

7. Прело “ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ“

Под слоганом “ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ“ Народна библиотека у Осечини је у уторак, 26. новембра организовала седмо, по реду, прело. Програмом прела наша установа својим суграђанима открива, упознаје их и чува од заборава традицију и обичаје нашег краја, као непроцењиве вредности, које чине лепоту духа нашег народа. Прело у Подгорини окупља све генерације. Најмлађи учесници била су четворогодишња деца из средње групе ПУ "Лане" са својим васпитачицама Драгицом Лазић и Марином Крсмановић. Они су правили луткице и коњиће од вунице и парали старе џемпере. Програм овогодишњег прела подржале су: преље и ткаље које се окупљају око удружења „Мина Караџић“ из Лознице; традиционално наше дрге преље из Крупња, које се окупљају око удружења „ Рађевска нит “ ; наше уважене преље из Љубовије и њихово удружење „ Вила“ ; на прелу су биле жене које гравитирају ка Пецкој и Удружењу пензионера и домаћини преље Центра за социјални рад „ У сусрет потребама старих “ , и драге преље са територије наше општине које индивидуално учествују. Свака од наших учесница припремила је по неко од традиционалних јела, те је цео догађај био пропраћен и богатом трпезом... На прелима у Подгорини, служила се и проја. што је био и случај и на нашем прелу захваљујући пријатељу Библиотеке, чувеном воденичару Ђедине воденице Драгану Живановићу. Воденичар је узео учешће и у званичном делу програма и казати песму завичајног песника Зорана Нинића о Ђединој воденици. Опширније кликом на слику...

Једанаеста Стиховизија у Смедереву

У Народној библиотеци Смедерево је одржано финално вече једанаесте Стиховизије, такмичења у рецитовању на страним језицима, које смедеревска библиотека организује за ученике средњих школа.

О исламизацији на нашим просторима

„Рашка или Санџак“,“Да будемо оно што јесмо“,“Презимена и њихово порекло на Сјеничко-Пештерској висоравни“ књиге о којима је у Љубовији говорио аутор Салих Селимовић, као и и као историјском феномену.У библиотеци у Љубовији говорили су још историчар Милоје Николић, као и народни посланик Срето Перић Професор Селимовић, истражујући порекло, исламизацију, хришћанске и предхришћанске традиције муслимана, миграционе процесе у Старој Рашкој, па и на читавом простору бивше Југославије - до сада је све то сабрао у тринаест књига. Објавио је, на исте теме и више од 100 стручних и научних радова. Његова књига "Прилози Старој Рашкој" управо је објављена. Допуњена је новим, драгоценим документима.”За историјску науку нема дилеме, већина муслимана у Рашкој области, као и у Босни и Херцеговини су пореклом Срби, који су сачували свој језик и обичаје. То потврђује архивска грађа западне и источне провинијенције, такође, литературе многих страних и домаћих историчара. Посебно су тим доказима богати архиви у Ватикану, Венецији, Бечу, Дубровнику, Kонстантинопољу - Истанбулу, Петербургу...

Опширније: О исламизацији на нашим просторима

Књиге из Лазаревца премостиле Дрину

Библиотека "Димитрије Туцовић" и Народна библиотека са музејском збирком из Зворника током ове седмице имале су пет промоција на матичном подручју Народне библиотеке Зворник у оквиру пројекта Децентрализација културе који је подржало Министарство просвјете и културе Републике српске. Том приликом било је речи о књизи Јована Н. Ивановића "Преписка Кочићева".У овом издању Народне библиотеке из Зворника први пут на једном месту је обједињена комплетна преписка познатог српског писца и народног трибуна, доносећи нам 18 до сада необјављених писама. Рецензент књиге је наш завичајни аутор, политиколог, новинар и публициста др Милорад Ђоковић. Он је иначе и Кочићев биограф, аутор награђеног фељтона који је објављен у  Дневном листу "Политика" у 23 наставка током 2016. године. Такође, исте године Библиотека "Димитрије Туцовић" из Лазаревца објављује биографију "Трагика Петра Кочића" . Прилоком промоција у библиотекама у Братунцу, Сребреници Шековићима, Милићу и Власеници било је речи о обе књиге, а највише о Петру Кочићу чије је дело и данас актуелно и свевремено.

Гастрономска баштина Србије

У Народној библиотеци „Стеван Сремац“ представљене су књиге „Укуси Златибора – гастрономско наслеђе“ и „Укуси Старе планине“ аутора Дејана Загорца, истраживача Завода за проучавање културног развитка Републике Србије. На промоцији су поред аутора говорили Јелена Ђорђевић, портпарол Завода и Славко Спасић, биолог и истраживач Завода, који за потребе овог истраживања проучава однос екологије, културе и гастрономије. Оба представљена наслова, заједно са издањем „Укуси Ђердапа“ чине трилогију којом Завод за проучавање културног развитка уз помоћ Министарства културе и информисања Републике Србије исписује занимљиву гастрономску мапу наше земље.

Лимска књижевна регата

Ове године “Лимска књижевна регата” кренула је из Плава где су песници говорили своје стихове у Центру за културу, а потом и у Андријевици. „Регата“ је тако стигла и у Пријепоље, а домаћин је била Библиотека „Вук Караџић“. Били су ту песници из Плава, Андијевице, Бијелог Поља, Прибоја и Пријепоља. У поздравној речи, директорица Библиотеке Садија Хоџић је истакла да овакве манифестације бришу границе и међе, да доприносе да људи граде мостове сарадње јер пловећи кроз градове тромеђе, ова јединствена регата доприноси да будемо свесни да баштинимо сво богатство различитости али и да такву баштину треба да чувамо, а Лим је та спона јер је он “водени жиг свих полимских градова”.

Опширније: Лимска књижевна регата