Поводом 140 година од оснивања библиотеке у Старој Пазови (1878 - 2018.) у позоришној сали Старе Пазове одржана је свечана акдемија и премијерно приказан филм о њеној историји. Уз упечатљиво филмско сећање, искрено обраћање председника општине Ђорђе Радиновића и оптимистичке планове библиотеке из уста директора, Драгане Милаш посебан тон прослави је дала визионарска беседа директора Народне библиотеке Србије, Ласла Блашковића. Погледајте детаљан извештај клиом на слику.
Одбор Сусрета библиографа, на својој седници одржаној , у Народној библиотеци „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији, разматрао је пријаве радова за учешће и утврдио званични програм 21. Сусрета библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића, који ће се одржати 9. новембра 2018. године, у Великој сали Културног центра Инђија, са почетком у 9 сати. Од четрдесет приспелих пријава, Одбор је одабрао тридесетшест радова и разврстао их у следеће тематске целине: Историја библиографије, Библиографска истраживања, Текућа библиографска пракса и Прикази. Интересовање за овај јединствени стручно-научни скуп у земљи и окружењу не јењава већ годинама. Све је више библиотекара, библиографа и научних радника који своју стручну и научну пажњу посвећују области библиографије, као незаобилазне научне дисциплине. Такође се шири и број институција из којих долазе аутори радова. Овакво стање потврђује потребу постојања и даљег унапређивања рада на организовању Сусрета библиографа.
Сала градске библиотеке била је премала да прими све заинтересоване Јагодинце који су желели да присуствују трибини „Анексиона криза као увод у Велики рат“. Српска омладинска културна организација СОКО и Народна библиотека у Јагодини организовали су у среду, 10. октобра 2018. године трибину посвећену сто десетој годишњици анексионе кризе у Босни и Херцеговини, која је у многоме била увод у сукобе који су довели до Првог светског рата. Предавач је био историчар проф. Ненад Анжел који је на занимљив и непосредан начин присутнима пренео атмосферу уочи, током и после овог догађаја који по њему заслужује већу пажњу истраживача јер су се управо на питању Босне и Херцеговине и у то време, као и сада ломила копља националних политика у суседству, али и глобалних питања европске и светске политике. На задовољство Јагодинаца који су и овог пута показали велико интересовање за историјске и националне теме, организатори најављују још оваквих дешавања поводом обележавања стоте годишњице завршетка Првог светског рата…
У оквиру Фестивала драмских аматера села Србије, библиотека „Србољуб Митић“ је организовала промоцију прве књиге прозе Магдалене Реџеповић, под називом „Азбучница од ситница“ у издању библиотеке „Србољуб Митић“.
Представљање књиге започето је на веома занимљив начин, казивањем асоцијација и одломака из књиге пуних симбола за љубав, детињство, породицу, стварни живот и онај какав би ми волели да буде, сложених по азбучном реду, (баш као у књизи), у мозаик из кога су се чули гласови: Данијеле Божичковић Радуловић, Зорке Стојановић, Драгане Алексић и Радице Павловић.
Више од 70 библиотекара из Србије учествовало је на дводневном стручном скупу "Библиотеке у културном животу Србије", који је 8. и 9. октобра организовала Народна библиотека "Стефан Првовенчани" у Краљеву. Био је то завршни програм обележавања 150 година од оснивања прве читаонице у Карановцу. Скуп су поздравили директор библиотеке мр Миша Милосављевић и председник Библиотечког друштва Србије др Богдан Трифуновић.
Ако бисмо из чак 26 излагања покушали да извучемо само неколико закључака, они би могли бити: библиотеке су све значајнији креатори културног живота у многим градовима и библиотеке морају пратити технолошке и културолошке промене у друштву. О критеријумима и степену прилагођавања већ би се могла водити полемика.
Тако књижевни историчар и песник доктор Драган Хамовић сматра да "... библиотеке, као повлашћени простори, поред неизбежног обола главном тржишном току који се не може избећи, треба да буду тачке на којима ће се одржати ватра праве поезије, која не признаје битније налоге од налога бартовског Писма".
На представљању своје књиге "Српска дипломатија о догађајима у Македонији" у Матичној библиотеци "Љубомир Ненадовић", професор историје и специјалиста политиколог из области међународне политике, Дарко Михајловић надахнуто је говорио о подручју Македоније с краја 19. и почетка 20. века. Аутор је превасходно дао прецизно географско, појмовно и историјско одређење Македоније, да би комплексном анализом указао на значајан утицај Србије, Бугарске и Македоније на ово подручје. Срби, који су на једном делу територије били већински присутно становништво, у ово доба били су у јако тешком положају, јер им је Отоманска империја ускраћивала грађанска права. Проницљивим разматрањем појаснио је да Великим силама, а нарочито, Аустроугарској и Русији, погодује да Србија одржава статус qуо и да се не буни против Отоманске империје, како би оствариле своја вишевековна настојања да изађу на топла мора. Стога, њима треба присутан, али слаб, "болесник са Босфора" на Балканском полуострву. Своје излагање аутор је поткрепио презентацијом чиме је присутнима мултимедијално дочарао сложеност овог простора, што је присутне додатно заинтересовало и подстакло да поставе неколико врло занимљивих питања...
У Јавној библиотеци "Бора Станковић" у Врању отворена је изложба "Наредник Олив Келсо Кинг", поставке фотографија и докумената из Великог рата, сведочанство о неустрашивој аустралијској хероини која је служила у Српској војсци.Изложба је отворена поводом 4. октобра, Дана ослобођења Врања у Првом светском рату. У том рату на десетине храбрих Аустралијанки: лекарки, медицинских сестара и помоћног особља – пружило је преко потребну хуманитарну помоћ Краљевини Србији.
Олив Кинг се 1916. године придружила Српској војсци као возач у санитетској служби. Стигла је из санитетске организације "Шкотске женске болнице", саставног дела Британског црвеног крста и Српске војске. У Српској војсци припадала је штабу Санитетске службе и на крају доспела до чина наредника. Често је путовала до првих борбених линија, превозећи војнике и рањенике. Њени неуморни напори у евакуацији цивила и медицинске опреме током великог солунског пожара у августу 1917. године донели су јој српску Сребрну медаљу за храброст.
Организатори изложбе у Врању су Град Врање, Јавна библиотека "Бора Станковић" у Врању, Гимназија "Бора Станковић" у Врању и Амбасада Аустралије у Србији.
На Петнаестом округлпм столу у Загребу за књижничарске услуге за особе с инвалидитетом и особе с посебним потребама радове је представило 20 стручњака. Библиотеку града Београда и Србију је на овом скупу, као предавач по позиву, представљала дипломирани виши библиотекар Марина Неђић. Она је одржала предавање "Примена асистивне технологије у инклузивним активностима за особе са инвалидитетом у библиотекама у Србији", у коме је истакла да примена асистивне технологије из основа мења традиционалну улогу и задатке свих типова библиотека и утиче на организацију активности, планирање рада, методологију и кадровску структуру у библиотекама. За учеснике округлог стола су посебно били значајни примери добре праксе у примени асистивне технологије у школским и јавним библиотекама у Србији, па су, по завршетку излагања, уследила питања и коментари присутних који су се наставили и након званичног програма.
Библиотека на Убу је основана 14. 01. 1872. године. Први назив био је "УБСКА ЧИТАОНИЦА".
Према подацима из 1874. године имала је 24 члана. Општина је обезбеђивала бесплатан огрев, осветљење и просторије. Била је претплаћена на 9 листова и, уз издатке за претплату, плаћан је и чистач. Није се имало новца за куповину књига, али је имала три слике владара Обреновића.Према извештају окружног начелника Ваљевског округа од 28. јануара 1887. године, каже се: 'Убска читаоница је вероватно престала са радом у току српско- турских ратова у периоду 1876-1878'.
Библиотека 1999. била један од оснивача мреже БИБЛИОТЕКЕ НАШЕГ ОКРУЖЕЊА. Данас се библиотека после 10 година вратила у мрежу коју је основала и поред оживљеног веб сајта има има 207,20 квадрата; дужина полица 480 метара и 31924 (једна књига по глави становника) и планове за дигиталну будућност.
Срећан повратак !
“Обишао сам Савковић, Леовић, Кошље, Оровицу и сва остала места у Љубовији, коју боље познајем него свој крај”, рекао је у уводној речи академик Милосав Тешић на ј песничкој трибини која је организована у склопу Духовних свечаности Азбуковице. Песма је,додао је Тешић, „једини простор избављења за реч или речи којима прети опасност да се сурвају из звука у незвук, из памћења у непамћење“. О поезији Милосава Тешића говорио је професор филолошког факултета из Београда Михајло Пантић који је истако да све Тешићеве песме имају мелодију, да просто звоне и да кроз њих теку најдубљи слојеви колективног памћења.
У читању поезије Милосава Тешића излагању професора Пантића и живој интерактивној дискусији која се на ту тему развила за све нас који смо били у сали време као да је стало, а већ је била дубока ноћ.Све у свему једно назаборавно и дивно вече.
У Библиотеци града Београда одржан је стручни скуп под називом „Новинска писменост кроз друштвену игру”. Скуп je организoвала Библиотека града Београда, као завршни догађај у оквиру истоименог међународног Еразмус+ пројекта...
У градској библиотеци у Суботица, Немања Мутић одржао је предавање на тему Мудрости из Јапана. У библиотеци тражило се место више. Поводом предавања у каталошкој соби била је постављена изложба...
Поводом обележавања 150 година од рођења швајцарског психијатра и психоаналитичара, Карла Густава Јунга (1875‒1961), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор дела...
Библиотека "Радован Бели Марковић" из Лајковца расписала је конкурс за књижевну награду за роман или књигу приповедака (прича)...
РЕЗУЛТАТИ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА „МИЛУТИН УСКОКОВИЋ” ЗА НАЈБОЉУ НЕОБЈАВЉЕНУ ПРИПОВЕТКУ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ У 2024. ГОДИНИ Прва награда: Каквог има света, добро цвеће цвета – Слободан Ружић, Земун Друга награда: Стаљинова чајанка...
Биоскоп, позориштге. журка на отвореном, изложбе, креативне радионице...
У Осечини је одржана премијерна представа „Хајди“, у биоскопској сали при у библиотеци. Иза овог успешног пројекта стоји глумачака дружина „КЊИГОЗОРИШТА“. Представа је посебно значајна не само због своје садржине,...
I награда- Салајац Катарина, Белишће, Хрватска Зимски вјетрови носе језиве пјесме – Гракћу гаврани. II награда Стефановић Милка, Београд СТРАХ ПРОПИЊЕ СЕ АТ. ЗАЧУО ЈЕ ЗВУК ТРУБЕ. АЛꞌ УЗДА СТЕЖЕ. III награда Букоња Живко, Бор Поносни...
Библиотека „Милован Данојлић“ била је испуњена језицима, музиком, сценом и емоцијама – обележено је десето, јубиларно „Вече језика“ у сарадњи са ученицима и професорима Средње школе „1300 каплара“.Програм је обухватио...
Снежана Радојичић, светска путница, бициклисткиња и књижевница је по други пут била гост Библиотеке "Вук Караџић" у Великом Градишту и одржала трибину о својим необичним авантурама. Интересовање публике било је...
На Позајмном одељењу Народне библиотеке Смедерево, одржано је предавање „Фудбал је најважнија споредна ствар на свету – Милорад Арсенијевић Балерина“ којим је отворен циклус предавања „Знаменити Смедеревци – бисери нашег...
Запослени у Народној библиотеци Осечина креативно су осмислили и реализовали читалаку радионицу поводом Међународног дана породице. Вредни библиотим представио је најмлађима сликовницу „Прутко“. Прутка и његову породицу су најпре...
ПРОГРАМ ФИНАЛНИХ АКТИВНОСТИ ПРОЈЕКТА У ПРИЈЕПОЉУ : 14-17. мај 2025.
Светски дан књиге, Народна библиотека „Миодраг Борисављевић” Апатин, обележила је пројекцијом филма о креативном ривалству између успешне списатељице и њеног мужа, чије су се стваралачке батерије испразниле и њиховом брачно-породичном...
Награда „Мома Димић“ Библиотеке града Београда установљена је 2010. године и додељује се за прозно дело које на уметнички релевантан начин остварује везе са другим културама. Награду...
Изашао је 36. пролећни број ЖУРНАЛЦА часописа младих Библиотеке "Вук Караџић" из Пријепоља. За пролећни број „Журналца“ пишу: Миња Средојевић, Селма Пашановић, Алис Ћосовић, Ника Ратковић, Амар Мемишаховић, Хелена...
У Читалишту Народне библиотеке Ужице, представљен је роман „НГДЛ” („Не дај голубу да лети”) Маринка Арсића Ивкова, добитника НИН-ове награде за 2024. годину. О књизи су говорили аутор и...
Библиотека "Вук Караџић" у Алексунцу, организовала је представљање књиге Ђорђа Митровића "Дрвене лутке". Кроз својеврсну аутобиографију, аутор описује своје свакодневне тренутке из свог изузетног живота, особе која се не мири...
У знак сећања на Весну Вујичић, Библиотека "Радиван Белу Марковић", Лајковац, организовала је радионицу „Веснине чаролије“, на дан њеног рођендана 31. марта, када је требала напунити 60 година. Радионица је...
Градска библиотека „Милован Данојлић“ расписује конкурс за књижевну награду „Милован Данојлић“ за најбољу збирку поезије за децу младих аутора до 35 година. Право учешћа на конкурсу имају сви који пишу на...