„Ђура Ђуканов“ - Ани Милош

Жири у саставу Огњенка  Лакићевић, Угљеша Шајтинац и Младен Весковић донео је одлуку да књижевну награду „Ђура Ђуканов“, коју додељује Народна библиотека „Јован Поповић“ из Кикинде, добије Ана Милош (1992) из Београда за збирку прича „Крај распуста“. Награда се додељује за рукопис необјављене књиге прича, аутора млађег од тридесет  пет  година. 
Збирка „Крај распуста“ је рукопис који се квалитетом појединачних прича и композицијом целине издвојио у односу на остале рукописе пристигле на овогодишњи конкурс. Ауторка је створила аутентичан приповедни свет у којем налазимо низ успешних ликова, поготово женских, који тематизују време у којем живимо и са чијим се  индиректним последицама они суочавају. Самоћа, покидане емотивне везе, социјална тензија, међусобно неразумевање, битне су карактеристике ликова у овој збирци. Они су тематски ситуирани у неореалистичке приче које се крећу у луку од породичних односа, преко књижевности и криминалистичког сижеа, до фантазмагоричне гротеске. Осећај за важност детаља, динамику нарације и језичку економију одликују приче Ане Милош, које доба о којем говоре приказују као клатно између трагедије и гротеске.. .

Осмо Такмичење здравичара у Осечини

Такмичење у говорењу здравица одржано је осми пут у оквиру програма Сајма шљива, са циљем да чува, негује и подстиче усмено беседништво и обогаћује културни програм у току Сајма шљива.   Тема свих здравица које су се нашле такмичењу била је шљива.

БИБЛИОнет у Вршцу

13.БИБЛИОнет - годишњи стручно научни скуп Заједнице матичних библиотека Србије ове године биће одржан у Вршцу 4,5,6.септембра. У Дворани конгресног центра Миленијум. у два радна дана посебна пажња биће посвећена теми -  Електронска грађа и извори у библиотекама. Уз излагања колега из окружења, Хрватска и Словенија, вашој пажњи посебно препоручујемо предавање др Дејана Масликовића - Улога државног дата центра у дуготрајном чувању електронских података,

Детаљнији програм ОВДЕ или кликом на слику. 

ВРЕМЕ СЈАЈА, ВРЕМЕ ТАМЕ

Матична библиотека "Љубомир Ненадовић" из Ваљева, организовала је за време Тешњарских вечери представљање књиге бившег амбасадора у Португалу и стручњака за европске студије др Душка Лопандића. Иначе, Душко Лопандић је докторирао европско право на Сорбони у Паризу, а уз десетак стручних књига, објавио је више дела из области популарне историје (Летопис великих жупана, Пурпур империје, Династије које су владале Европом), као и бројне чланке у часопису Политикин забавник. Разговор са амбасадором је водио пуковник у пензији Бранко Миловановић, а др Душко Лопандић нас је провео кроз период од почетка 13. века до прве половине 20. века на један занимљив и врло питак начин. Дотакао се готово свих важнијих датума у српској историји који су дипломатски значајни за развој наше државности, било да су то били велики успони и назнаке неких бољих времена, или да су то били порази који су означавали долазак мрачнијих периода.

ИФЛА Секција за рад са децом и младима у НБС

 У  Народној библиотеци Србије 22.08.2019. одржава се Сателит конференције ИФЛА Секције за рад са децом и младима. Том приликом ће на отваеању бити отворена и изложба Library, Space of Childhood Joy која представља најбоље програме за децу и младе који се изводе у библиотекама широм Србије.

"Бечка куварица" у Старој Пазови

Најмањи штампани кувар на свету "Бечка куварица", димензије два пута два центиметра, биће изложен у оквиру поставке "Најстарији кувари Европе", која ће бити уприличена у Библиотеци "Доситеј Обрадовић" у Старој Пазови у оквиру манифестације "Гастро Срем 2019" 30. и 31. августа.  Најмањи кувар на свету је настао око 1900. године у Бечу, има 136 страна и 100 рецепата који се могу прочитати искључиво уз помоћ лупе. Осим овог, који у Срем стиже из Загреба, где се налази у приватном власништву старе угоститељске породице Пунтијар, у свету постоје још три штампана кувара овако малих димензија - два се налазе у Бечу и један у Прагу.У оквиру изложбе "Најстарији кувари Европе" биће изложен и први српски кувар који датира из 1855. године.

„Преображењско појање”

У Нишу се 15. и 16. августа 2019. одржава осми Фестивал дијалекатске поезије и прозе, „Преображењско појање”. То је јединствена културна манифестација у земљи и на Балкану, покренута са циљем да се очува матерњи језик и афирмише књижевно стваралаштво на дијалекту.Организатори „Преображењског појања” су нишка Народна библиотека „Стеван Сремац”, Нишки песнички круг и Удружење грађана „Јавне манифестације”, а Фестивал се одржава у дворишту Библиотеке. „Преображењско појање” отвориће Драгана Сотировски, начелница Нишавског округа. Овогодишњи покровитељ Фестивала је нишка Градска општина „Црвени Крст”.Манифестација окупља писце који буду одабрани на књижевном конкурсу за поезију и прозу на дијалекту, музичке групе, свираче на народним инструментима, појце и сакупљаче народног књижевног блага.  Представљају се нове књиге поезије и прозе настале на матерњем језику и додељују признања „Реч баштине” и „Слово хвале и захвале”, као и посебно признање „Ранка Ранђеловић” за допринос у очувању народног говора и књижевно стваралаштво на дијалекту.

Сећање на глумицу Гордану Косановић

Тридесет три године након смрти, библиотека у Љигу уприличила је вече сећања на Гордану Косановић, прерано преминулу глумицу, која је завичајно била везана за село Дићи у љишкој општини. Рођена је у Ваљеву, 8.8.1953.године. Студирала је Академију за позориште, филм, радио и телевизују , заједно са Богданом Диклићем, Златом Петковић, Љиљаном Стјепановић, Лазаром Ристовским, Снежаном Савић, Радошем Бајићем. Љишка библиотека у свом завичајном фонду чува сећање на глумицу Гордану Косановић. Поседује фотографије глумице, неке и необјављиване, из породичних албума, публикацију коју је издало позориште у Милхајму после њене смрти, исечке из новина, на српском и немачком језику, видео материјал о глумици, који је послала њена сестра Милица Косановић из Солуна. Такође, љубазношћу људи из РТС добијена је емисија из Трезора посвећена Гордани Косановић, снимљена поводом двадесет година од њене смрти, кроз сећање њене професорке Огњанке Милићевић. Део фонда искоришћен је за видео презентацију лика и уметничког опуса Гордане Косановић, жене која је вођена својим сновима отишла у велики свет. 

„СЛОМ СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 1459 – 2019“

Изложбом „СЛОМ СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 1459 – 2019“ Народна библиотека Смедерево обележава значајан датум у историји Смедерева, као и историји Србије. Реч је о подсећању на дан када је пре више од пет векова (20. јуна 1459. године) Смедерево освојила војска Турског царства. Овај трагични догађај означио је крај политичког живота српске Деспотовине као и пропаст српске средњовековне државе. Изложба представља скуп публикација из свих фондова Библиотеке у Смедереву, које за тему имају живот и прилике у Деспотовини, важније догађаје и личности, као и догађаје који су се збили непосредно пре, и у току пропасти града Смедерева. Подељена је у неколико целина („Десоптовина“, „Тврђава“, „Личности“ и „Слом Деспотовине“) и представља текстове и публикације најеминентнијих историчара, који су проучавали наш средњи век (М. Спремић, Б. Ферјанчић, Ј. Калић, С. Ћирковић, Р. Михаљчић…).

МУЗИЧKА ПОЕТИKА у "ДВОРИШТУ"

И овога лета библиотека у Ваљеву отоврила је "Двориште" за летње програме. Тако су крајем јула гости били "рокенрол" људи у књижевмности. Проповеднички предано су Петар Пеца Поповић, један од највећих познавалаца рокенрола на овим просторима, и проф. др Михајло Пантић говорили о музичком погледу на свет који је изменио 20. век у потпуности. Дискусијом је модерирала филозоф Беба Станковић, а учесници су покушали да покажу значај рокенрола као друштвеног феномена, који је утицао на готово све чиниоце модерног друштва. Причајући просветитељски заносно Пеца Поповић је присутнима открио многе тајне и непознанице о развоју рокенрола на овим просторима, који је шездесетих и седамдесетих представљао више од самог начина живота, док је професор Пантић настојао истаћи да рокенрол представља јединствену уметничку креацију коју треба посматрати из више углова како би се добила целовита слика о снази овог музичког феномена који има снагу, како професор Пантић тврди, да осмисли живот. Сјајну увертиру за разговор направио је Бобан Матић са својим Стаге банд-ом....