Светски дан књиге, Народна библиотека „Миодраг Борисављевић” Апатин, обележила је пројекцијом филма о креативном ривалству између успешне списатељице и њеног мужа, чије су се стваралачке батерије испразниле и њиховом брачно-породичном односу. Уз чај и кафу, у пријатној атмосфери библиотеке, присутни су, након одгледаног филма, могли да дискутују и анализирају утиске, што представља корак више у раду библиотеке и богатију понуду за наше грађане.
Отворени смо за предлоге, уколико сте заинтересовани да заједно са својим пријатељима, на овај начин уживате у простору библиотеке, добродошли сте.
Изашао је 36. пролећни број ЖУРНАЛЦА часописа младих Библиотеке "Вук Караџић" из Пријепоља. За пролећни број „Журналца“ пишу: Миња Средојевић, Селма Пашановић, Алис Ћосовић, Ника Ратковић, Амар Мемишаховић, Хелена Јанковић, Катарина Шљукић, Мак Ровчанин, Арсеније Гојак. Уредник: Индира Хаџагић-Дураковић.
Награда „Мома Димић“ Библиотеке града Београда установљена је 2010. године и додељује се за прозно дело које на уметнички релевантан начин остварује везе са другим културама. Награду заједнички додељују Библиотека града Београда и Градска општина Сопот. Услови конкурса су следећи: да је дело објављено током 2023. и 2024. године; да прозно дело, без обзира на жанр (путописно, есеј, роман...), ствара везе са другим културама на уметнички релевантан начин; да је дело написано на српском језику и објављено у Србији. Прозно дело за Награду могу предложити издавачи, културне и друге институције, организације и удружења, групе грађана, појединци и чланови жирија Награде. Прозно дело које предлагач номинује за награду мора бити достављено у пет (5) примерака, најкасније до 15. маја 2025. године, на адресу:
БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА, ул. Кнез Михаилова 56, 11000 Београд, са назнаком ЗА НАГРАДУ "МОМА ДИМИЋ".
Награда ће бити уручена 12. јула 2025. године, у оквиру манифестације „Дани Милована Видаковића“.
У Читалишту Народне библиотеке Ужице, представљен је роман „НГДЛ” („Не дај голубу да лети”) Маринка Арсића Ивкова, добитника НИН-ове награде за 2024. годину. О књизи су говорили аутор и проф. др Александар Јерков, универзитетски професор, теоретичар књижевности, управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” и председник НИН-овог жирија.
Директорка Библиотеке Душица Мурић поздравила је све присутне, истакавши да ово књижевно вече представља наставак дугогодишње традиције гостовања лауреата престижне НИН-ове награде у Ужичкој библиотеци. Она је нагласила популарност романа као књижевне форме међу читаоцима, који најрадије бирају „добар роман” без обзира на епоху, стил или тематику. Присутни су имали прилику да чују биографске податке о аутору – рођен је 1950. године у Стапару, дипломирао је Општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. Током своје каријере створио је богат опус који укључује романе „Чему нова Критика”, „Чаруга”, „Бачки Дон Кихот”, књиге приповедака, драме, огледе и антологије. Оснивач је „часописа за преиспитивање прошлости” – „Херетикуса”, први је приређивач одабраних дела Драгише Васића и добитник је Награде „Милош Црњански”. Директорка је закључила вече позивом да кроз књижевност боље разумемо противречности које делимо у савременом друштву.
Професор Јерков се у свом излагању указао на ситуацију напетих и тешких времена у којима живимо, истичући важну улогу књижевности и библиотека које представљају „мале оазе и храмове у које се склањамо, уживамо у реалности, нормалности и опуштености.” Нагласио је да се „књижевност Маринкова смеје” и да је „ово књига која говори о најгорим могућим стварима, а у себи носи комичну способност да се смеје изнутра.” Роман „НГДЛ”, је објављен у издању Нишког културног центра и води нас кроз питања идентитета и смисла.
Између одломака из награђеног романа који је представио сам аутор, професор Јерков се осврнуо на главног јунака који седа на свој мотор марке Томос и креће на пут, трагајући за изгубљеним голубом летачем кроз ратне деведесете године, доживљавајући бројне згоде и незгоде. Такође је указао и на симболику голуба у духовоном животу.
Аутор се осврнуо на процес писања који је првенствено инспирисан тужним догађајима који су били бурни и крвави, тако да човек није могао одмах да седне и пише. Наводи да је његов угао виђења испао комичан јер је у свим тим крвавим догађајима налазио много глупости и свега онога што му је из те перспективе било смешно и нелогично.
Говорећи о инспирацији за роман, Маринко Арсић Ивков је рекао: „Више сам посматрао голубаре, него голубове.” На крају дружења публика је имала прилику да постави питања гостима па су се између осталог разговор водио и трансценденталном веровању Николе Тесле у повезаности голуба и енергетског поља.