У библиотеци "Вук Караџић" из Пријепоља, из штампе је изашао нови, пролећни број „Журналца“. Чланке у новом, 34. по реду броју потписују млади новинари:Ника Ратковић, Арсеније Гојак, Дуња Минић, Хелена Јанковић, Мак Ровчанин, Алис Ћосовић, Катарина Шљукић. Уредница „Журналца“ је новинар Индира Хаџагић-Дураковић.

Реч уредника:

Мала школа новинарства „Жур за журналце“ коју је конципирала као ауторски пројекат и коју води новинар Индира Хаџагић-Дураковић почела је у јесен 2010. године као део програма Библиотеке. Од тада, кроз школу је прошло преко 350 ученика виших разреда основне школе али и средњошколаца, са циљем да се млади што раније упознају са функционисањем медија, да развијају критичко мишљење о свету око себе, појавама али и садржајима које нуде савремени медији који су веома присутни у њиховој свакодневици и често пресудно утичу на формирање ставова и укуса.

Захваљујући разумевању и великој подршци Библиотеке која је ову јединствену школу новинарства као својеврсну радионицу уврстила у своје годишње програме рада, „журналци“ се окупљају и изражавају кроз текстове. „Журналац“ је посебан и по томе што један број излази на ћирилици, а следећи на латиници.

До сада је у „Журналцу“ објављено скоро 400 текстова ученика од 10 до 18 година. Пратећи пројекат прекограничне сарадње Библиотеке „Журналци“ су из свог угла сагледали Лим, па су се стихови и белешке малих новинара нашли у књизи „Лимске песничке луке“ коју је Библиотека штампала у оквиру реализације свог пројекта „Култура за Европу, Европа за културу“. Библиотека је добитник награде општине Пријепоље, па је један број управо био посвећен Пријепољу каквог га виде „журналци“, а Библиотека је поводом Дана општине свечано представила и промовисала „Журналац“ у оквиру свог програма.

Са „Журналцем“ је сарађивала и Јасминка Петровић најчитанији писац за децу и као резултат те сарадње су и бројни текстови „журналаца“ који су се нашли у књизи „Пријепоље из дечјег угла“ у издању Библиотеке. „Журналац“ се нашао и у годишњаку „Данице за младе“ у оквиру Вукове задужбине као једна од најбољих публикација за децу у Србији. Успели смо да одржавамо контакте и „онлајн“ и направили прави подвиг у сред пандемије штампајући наше мале новине кроз рад на „даљину“. Мала школа новинарства и наше Мале новине за децу и родитеље иду даље. Подржани од оних који разумеју.

Добијали смо поклоне и похвале, честитали су нам, писали су нам из разних крајева они који су одрастали у Пријепољу. То је та веза која заувек траје и на којој почива овај рад.

Хвала свим родитељима који су имали поверења да своју децу пошаљу баш у „Журналац“. највеће признање за рад. То је 14 година посвећених дечијој машти и њиховој потреби да кажу шта мисле, осећају, шта желе и шта им смета јер деца нису само „украс света“.

Индира Хаџагић

Било је врло бајковито када су у   Српском Милетићу, просторије библиотеке из Оџака посетили предшколци из ПУ “Цврчак” Српски Милетић.

- Не морате да спаљујете књиге да бисте уништили неку културу. Само натерајте људе да престану да их читају. Поручују из Библиотеке Србољуб Митић, Мало Црниће.

Како читање може да помогне деци Читање је одличан начин за учење, који уједно подстиче и креативност код деце. Обогаћен вокабулар може помоћи деци да се боље писано изражавају и да се емоционално и когнитивно развијају. Читање, а нарочито читање из задовољства, подстиче позитиван став и боље изражавање. Разумевање перспектива различитих писаца помаже деци да развију свој таленат за писање. Читајући, она уче о свом окружењу и историји. Осмишљавање њиховог окружења помаже им да се интелектуално развију. Читање још од малих ногу богати наш вокабулар, побољшава познавање граматике и уводи нове концепте. Читањем деца уче о емоцијама. Побољшано самоизражавање доприноси њиховом емоционалном и социјалном развоју. Деца се могу повезати са многим људима и концептима кроз књиге. Узрочно-последична теорија прича подстиче аналитичке способности и радозналост. Редовно читање помаже деци да развију бољи фокус. Читање књига такође подстиче креативност, јер је за читање потребан визуелни стимуланс. Оваква креативност може допринети развоју других животних вештина.

“Подржи свој живот“ назив је књиге коју је апатинској публици представила 16. априла у Народној библиотеци “Миодраг Борисављевић” у Апатину др Споменка Лазаревић Мујовић. Реч је о књизи у којој је ауторка сместила збир кратких ставова, мисли, корисних савета које је бележила током различитих животних ситуација.

Споменка Лазаревић Мујовић, коју од миља зову Спома или Споки, рођена је у селу Пађине, у околини Зворника, 1943. године. Основну школу завршила је у Сарајеву, где се породица преселила када је имала шест година. Гимназију је завршила у Бијељини, као ученик генерације 1961. године, а  Медицински факултет у Београду завршила је у својој 23. години. На истом месту, наставила је и академску каријеру у областима хистологије и ембриологије, усавршавала се у Њу Орлеансу,  Паризу, Лозани, Рочестеру… Написала је десетине научних радова… Са позиције редовног професора Медицинског факултета у Београду, отишла је у пензију...