Поводом доделе награде „Професор др Катарина Амброзић“ добитница награде Софија Миленковић одржала је предавање „Париска активност Марка Челебоновића у тећој деценији 20. века и по завршетку Другог светског рата“.

Библиотека града Београда од 2007. године уз помоћ дародаваца, а по жељи Проф. Катарине Амброзић додељује награду „Професор др Катарина Амброзић“ намењену подстицању и усавршавању најбољих студената са Одељења за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду. Награда обухвата стипендију намењену истраживачком раду у Паризу. По завршетку студијског путовања, награђени студент представља рад ширем аудиторијуму на Одељењу уметности Библиотеке града Београда.

Катарина Амброзићје наш реномирани историчар уметности, ликовни критичар, преводилац и вишедеценијски кустос и саветник Народног музеја у

Београду и професор Универзитета.

Организовала је бројне изложбе и конгресе у земљи и иностранству. Аутор је бројних монографија и ликовних критика. Значајна су њена научна истраживања југословенске, српске и европске уметности, која су оставила дубок траг у српској науци и која се нарочито огледају у монографији о Надежди Петровић, студијама о Милану Коњовићу и Ристи Стијовићу. Била је оснивач и сарадник Галерије Милан Коњовић у Сомбору. Била је члан, секретар и председник Југословенске секције Међународног удружења ликовних критичара АICA и први секретар Удружења Југославија-Француска. Добитник је бројних одликовања:

 - носилац је француског ордена витез првог реда за књижевност и уметност La Croix de Chevalier des Arts et Lettres(1984),шпанског ордена Izabel la Catolica-Oficial (1986), Орден заслуга са сребрним зрацима(1986), Златни Беочуг Културно-просветне заједнице Србије за трајни допринос култури Београда (1998) ...

Одлуку о додели награде „Професор др Катарина Амброзић“ за 2017. годину донела је комисија у саставу: др Јасмина Чубрило и др Милан Попадић, ванредни професори са Одељења за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду, г-ђа Бранка Павловић, представник дародавца, Јасмина Нинков, директор Библиотеке града Београда и Миодраг Перовић представник Библиотеке града Београда. Добитница награде је студент на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду, Софија Миленковић.

Библиотека „Милован Глишић“ из Љубовије поводом Светског Дана поезије организовала је Песнички сусрет ученика Средње школе „Вук Караџић“ са еминентним песницима редакције „Витез“ из Београда,. Своју поезију гимназијалцима су представили Недељко Попадић, Љубомир Ћорилић,Перо Солар , Раде Ђерговић и млада лозничка песникиња Слободанка Маринковић. Да поезија може да буде актуелна и да носи снажну друштвено-ангажовану поруку уверили су се присутни ученици који су с уживањем пратили програм својих омиљених песника.

Чланови новинарске секције имали су занимљив дијалог са песницима интерсејући се посебно за место и улогу коју поезија има данас и како она „обликује“ младе људе.
Своје стихове говорила је Виолета Стевић, ученица IV2 разреда Гимназије као и Вељко Васић.
Цео догађај је употпуњен музичком пратњом на клавиру (Соња Вајкановић и Ива Перић). Модератори су били Милица Момић и Милош Вујадиновић.
Илустрације: Теодора Павловић и Кристина Цвијић Библиотека се посебно захваљује професорима српског језика и књижевности Нади Новаковић и Соњи Мандић на ангажовању и осмишљавању овог програма. Такође желимо да се захвалимо Гимназији и њеном дирекрору Милану Јовановићу који су се показали као добри домаћини.

Осечинска публиа  је у великој сали Народне библиотеке Осечина имала прилику да погледа премијеру комедије „Власт“ коју су припремили ученици школе глуме која при Библиотеци постоји пету годину за редом.

Након изведбе савременог комада „Од бебе до себе“ који су по тексту дечјег писца Тода Николетића извели у јануару, вратили су се стваралаштву нашег највећег комедиографа Бранислава Нушића

Комедија "Власт" је комедија ситуације у којој је слика власти дата је градацијом. Ову комедију Бранислав Нушић је писао 1938. године, али је није завршио, па је она постала изазов за писце и редитеље, да је допуне и напишу њен крај, Од свих драма које је Нушић написао до данашњег дана остала је најпопуларнија. Радња се одвија за време владавине династије Обреновић.

Млади, упорни и вредни глумци аматери били су на професионалном нивоу, а у представи су играли: Сања Николић, Драгана Јовановић, Јаков Јаковљевић, Верица Радовановић, Лазар Васиљевић, Михаило Томић, Ирена Берчек, Тијана Васић, Милица Мирић и Никола Алексић. У улози инспицијентaпојавила се Јелица Зељић; режија, наратор и музички уредник Ана Васиљевић, а тон мајстор и мајстор сцене Бранко Петровић и мајстор фотографије Тања Петровић.

 „Вече сећања... ".  одржано је поводом 19 годишњице НАТО агресије на СРЈ и Србију. Свечана сала библиотеке била је премала да прими све заинетересоване грађане . Међу присутнима су били припадници војске и добровољци са територије општине Лазаревац (њих седам), који су учествовали у серији битака за реон карауле Кошаре.

Програм је водио пуковник у пензији Бранислав Аночић, а закључујемо да је мало који догађај у нашој библиотеци испраћен уз толко пажње, пијетета и радозналости као више пута аплаузом прекидано излагање команданта Кошара пуковника Љубинка Ђуровића. Том приликом је речено да одбрана отаџбине од агресора и јунаштво бранилаца Кошара има само ретке примере из историје, с којима је ова епопеја стала раме уз раме. Основна порука била је да се не заборави, а бројност грађана доказ је да смо као држава и друштво на добром путу да херојство са Кошара уђе и у школске уџбенике, преко којих ће се васпитавати у патриотизму будуће генерације.

Пријатно изненађење за лазаревачку публику био је наступ песника из околине Требиња Божидара М. Глоговца, а публика је била ганута до суза његовом поемом „Србија“. Овације је изазвао и шестогодишњи Младен Фуртула, који је сугестивно и без треме наступио и практично усмерио пажњу присутних уз одушевљење и наду да баш због таквих као што је он, јунаци са Кошара нису узалуд положили животе. 

Програм је завршен наступом хора цркве Светог Димитрија из Лазаревца уз патриотску песму коју су практично отпевали сви присутни у сали. Једини недостатак ове вечери био је већ уобичајени изостанак представника власти градске општине Лазаревац, иако су уредно позвани да присуствују овој свечаности и сећању.