Др. Слободан Ж. Марковић рођен је у селу Горњи Мушић. Завичајем је сматрао Мионицу, општину рођења, Ваљево, место где је учио Гимназију и Љиг, где је у проводио много времена, у својој кући на једном од љишких брежуљака.

Дечја библиотека у Љигу, од дана отварања, 30.априла 2012.године, носи његово име. Професор је био главни гост на отварању ове библиотеке.
Био је професор на Филолошком факултету у Београду, где покреће наставу књижевности за децу. Приредио је више антологија поезије и прозе, писао о Десанки Максимовић и другим значајним писцима. На челу Десанкине задужбине био је дуги низ година, такође на челу Међународног славистичког центра Србије. Био је један од оснивача Вукове задужбине и Задужбине Војвода Живојин Мишић. Змајеве дечје игре у Новом Саду, Фестивал хумора за децу у Лазаревцу, Југословенски фестивал детета у Шибенику су манифестације чије је оснивање повезано са именом уваженог професора Марковића.
Љишкој библиотеци поклонио је више од 6000 књига, међу којима има наслова које је тешко наћи и у знатно већим библиотекама. 

У оквиру туристичко-привредне манифестације "Смедеревска јесен" која се 132. пут одржава,  Народна библиотека Смедерево приредила је изложбе: "Свет се жути, мирише на кише..." (Нагиб Махфуз) на Позајмном одељењу, "Јесен позна, већем жути, лист на грани, сад лешника више нема, сви побрани..." (Ј. Ј. Змај) на Дечијем одељењу и изложбе у огранцима Народне библиотеке Смедерево "Мој крај у бојама јесени".

Поводом „Духовних свечаности Азбуковице“ 2019, год. Библиотека „Милован Глишић“ организовала је предавање на тему ЉУБАВ КАО ПАКАО. О РАЈУ, О ЉУБАВИ, АЛИ И О ТОМЕ KАKО СЕ ОНА МОЖЕ У НАМА ПРЕТВОРИТИ У ПАKАО, ГОВОРИО ЈЕ АРХИМАНДРИТ ТИМОТЕЈ, ИГУМАН МАНАСТИРА ВАЗНЕСЕЊЕ.
Архимандрит Тимотеј Миливојевић рођен је 1976. године у Ариљу, где је завршио основну школу. Богословију Св. Kирила и Методија у Призрену уписао је 1991, да би по одслужењу војног рока отишао у манастир Студеницу и 1999. године примио монашки постриг. После једанаест година, од којих је три провео на послушању као игуман, на неко време прелази у оближњи манастир Придворицу, а одатле 2012. године бива премештен у Вазнесење у Овчарско-кабларској клисури.