У јагодинској библиотеци за поморавске библиотекаре, одржан је акредитовани семинар „Развој дигиталне библиотеке. Избор свих типова грађе уз поштовање Закона о ауторским и сродним правима“. Семинар су реализовале Соња Шуковић и Александра Аџић, библиотечки стручњаци из Народне библиотеке „Стеван Сремац“ у Нишу.
Ово је још једна едукација предвиђена Планом одржавања стручних семинара за библиотекаре Округа у 2019. години, која је полазницима обезбедила 6 сати обавезног стручног оспособљавања за обављање послова у библиотекама.
Дигитализација библиотечке грађе, завичајне баштине и креирање дигиталних библиотека, значајни су послови који предстоје библиотекама тако да је овај акредитовани програм привукао пажњу и пружио битне информације у вези дигитализације. Соња Шуковић, дипломирани библиотекар, али и правник по струци, говорила је полазницима семинара о законским и правним оквирима дигитализације у библиотекама, о заштити права аутора у доба дигитализације, али и о ауторским и сродним правима у Европској унији, развијеним земљама и нашој средини.
Александра Аџић, библиотекар саветник, дипл. инж. маш. , и неко ко руководи пословима дигитализације у нишкој библиотеци, поморавским библиотекарима је на овом семинару говорила о техничкој опреми потребној за реализацију дигитализације, затим о фазама дигитализације, као и о софтверској подршци за спровођење дигитализованих процеса, софтверу за представљање грађе на Интернету, о чувању дигиталних копија и искуствима других, примерима добре праксе.
Семинару „Развој дигиталне библиотеке. Избор свих типова грађе уз поштовање Закона о ауторским и другим правима“ присуствовало је 25 библиотечких радника из јавних библиотека Поморавског округа.
У Галерији Библиотеке у Осечини отворена изложба класичних мотива и нових технологија „Моја авлија – мој свет ПОДГОРСКИ“ Ирене Палечек Радмановић .
Програм је отворио ученик школе глуме Никола Алексић, онако како и доликује нашем, подгорском крају песмом о шљиви. Подсетили смо се стихова нашег чувеног здравичара, песника, сликара природе, села, детињства и љубави Добрице Ерића.
Ирена Палечек Радмановић је дипломирани сликар, професор ликовне културе, али исто тако успешно опрема и илуструје историјске монографије, а илустровала је обележја за културно-историјске локалитете. Живи и ради у Београду. Ауторски концепт представљања уметничких визура Ирене Палечек Радмановић је јединствен трилатерални приступ традиционалним мотивима у три реминисценције. Елементи посматрања садржаја домаћинског дворишта - окућнице, српских села и варошица добија ново значење у одблесцима акварелног израза у модерним техникама 21. века. Значај пројекта се огледа у постављању савремених компарација једног мотива, једног ликовног израза, једног уметничког доживљаја у три технике. Синергија акварела и њихових дигиталних тренсфера иновација је која спаја традиционално и модерно. Тридесетак радова дају драж вишезначја различитим доживљајима које нуде различите сликарске технике. Интезитет боја и улога сенке, медија и формата доприносе представљању уметничког рукописа аутора. Принцип триптиха се уграђује у излагачки концепт који нуди и три приступа и три доживљаја три решења уметничких загонетки између традиције, баштине и реалног животног тренутка.
О самом пројекту нешто више је говорио библиотекар саветник за посебне пројекте Мирко С. Марковић, председникУправног одбора Интернет клуб Србија. Програм отварања изложбе својим наступом је обогатила Јефимија Костић., а ауторка Ирена Палечек Радмановић је изложбу отворитла.
После прве изложбе у Галерији уметничког одељења Универзотетске библиотеке "Светозар Марковић" у Београду, ова изложба прекомпонована и сваки пут допуњена аутентичним радовима са мотивима из средина у којима је представљена. После Рудничког краја стигла је Подгопрски, а најављено је и гостовање у Колубарском и Златиборском крају да би га заокружила у Гружи и Шумадији.Грађани Осечине ће имати прилику да погледају ову изложбу до 25. маја.
Посетиоци Народнe библиотеке „Стеван Сремац” обишли су у „Ноћи музеја“ све понуђене садржаје наше куће. Велику пажњу изазвала је изложба „Библиотечка ризница” која представља раритете из приватне збирке Стевана Сремца, из збирке старе и ретке књиге, као и документе из историје оснивања Библиотеке. Из наших фондова представљена је репрезентативна изложба „Библиотеком кроз време” којом смо обележили јубилеј Библиотеке, 140 година од оснивања. Такође, уживали смо у ликовном умећу Братислава Анђелковића познатијег као Бата из Вучја, кроз изложбу „Камен древног сневача” коју је пратио истоимени документарни филм аутора Небојше Илића. Поред поменуте изложбе у Руском кутку Библиотеке представљена је и изложба сликарке Марије Алексејевне Поленове (1816-1895). Одељење серијских публикација изложило је краћи преглед најзанимљивијих насловних страна дневног листа „Политика“, а поводом 115 година од оснивања.
Кикиндска библиотека уприличила је за Светски дан књиге и ауторских права, представљање књиге „Љубав пише мемоаре“, Јоце Мартинива. Иако већ у позним годинама, Јоца је остварио своју давнашњу жељу да својим потомцима и пријатељима остави писани траг о породицама Мартинов и Алдан, о познатој позоришној глумици Невенки Урбановој и о начину живота људи у Кикинди, Банатском Великом Селу и Београду у прошлом веку. Јоца је своју радну каријеру почео као учитељ и наставник физичког васпитања у Банатском Великом Селу, Руском Селу и на Дерићу, делу кикиндског атара где се налазила школа, коју су похађала деца са околних салаша.
Публициста Душан Дејанац, који је био његов ђак, говорио је о аутору као културно-просветном раднику и човеку који је допринео развоју спорта у селу. Књижевни критичар Марија Танацков нам је приближила женске ликове из породице Мартинов и колико су оне допринеле напретку ове породице. Нама као завичајној библиотеци књига је значајна, јер садржи фотографије које су историјско-документарни извор, а свака слика вреди бар хиљаду изговорених или записаних речи. Захваљујући њима можемо реконструисати минуло време, културу и амбијент у којем су настале. Да овакве књиге имају своју читалачку публику сведоче пријатељи, ђаци и посетиоци који су испунили хол библиотеке.
