Прва награда
Путовање, кавалири и пешаци
– шифра „Мајмонидес и синови“
Момчило Бакрач
21460 Врбас
Друго место
Зимски дневници – шифра „Три минуте“
Јагода Никачевић
11 070 Нови Београд
Треће место
Страх-орах – шифра „Приповједач“
Миро Радојевић
21460 Врбас
Жири је, такође одлучио да у
посебном додатку часописа Међај
буду објављене следеће приповетке
Изасланици наших дана – шифра „Зед“
Миливој Анђелковић
11 000 Београд
Пет, шест, девет, дванаест... – шифра „Перспективе“
Славиша Обрадовић
79 101 Приједор Република Српска, Босна и Херцеговина
Излог – шифра „Анушка“
Виолета Ивковић
11 000 Београд
Отисак стопала – шифра „Носорози наопако“
Никола Петровић
11060 Београд
Мали витражи великог света – шифра „Банстол“
Горан Лабудовић Шарло
21460 Врбас
Ратник и ратар – шифра „Ј30 Севојно“
Мухарем Баздуљ
11 000 Београд
Голготски марш – шифра „СлавословЉе“
Владимир Ђорђевић
34 000 Крагујевац
У Галерији Библиотеке у Осечини отворена изложба класичних мотива и нових технологија „Моја авлија – мој свет ПОДГОРСКИ“ Ирене Палечек Радмановић .
Програм је отворио ученик школе глуме Никола Алексић, онако како и доликује нашем, подгорском крају песмом о шљиви. Подсетили смо се стихова нашег чувеног здравичара, песника, сликара природе, села, детињства и љубави Добрице Ерића.
Ирена Палечек Радмановић је дипломирани сликар, професор ликовне културе, али исто тако успешно опрема и илуструје историјске монографије, а илустровала је обележја за културно-историјске локалитете. Живи и ради у Београду. Ауторски концепт представљања уметничких визура Ирене Палечек Радмановић је јединствен трилатерални приступ традиционалним мотивима у три реминисценције. Елементи посматрања садржаја домаћинског дворишта - окућнице, српских села и варошица добија ново значење у одблесцима акварелног израза у модерним техникама 21. века. Значај пројекта се огледа у постављању савремених компарација једног мотива, једног ликовног израза, једног уметничког доживљаја у три технике. Синергија акварела и њихових дигиталних тренсфера иновација је која спаја традиционално и модерно. Тридесетак радова дају драж вишезначја различитим доживљајима које нуде различите сликарске технике. Интезитет боја и улога сенке, медија и формата доприносе представљању уметничког рукописа аутора. Принцип триптиха се уграђује у излагачки концепт који нуди и три приступа и три доживљаја три решења уметничких загонетки између традиције, баштине и реалног животног тренутка.
О самом пројекту нешто више је говорио библиотекар саветник за посебне пројекте Мирко С. Марковић, председникУправног одбора Интернет клуб Србија. Програм отварања изложбе својим наступом је обогатила Јефимија Костић., а ауторка Ирена Палечек Радмановић је изложбу отворитла.
После прве изложбе у Галерији уметничког одељења Универзотетске библиотеке "Светозар Марковић" у Београду, ова изложба прекомпонована и сваки пут допуњена аутентичним радовима са мотивима из средина у којима је представљена. После Рудничког краја стигла је Подгопрски, а најављено је и гостовање у Колубарском и Златиборском крају да би га заокружила у Гружи и Шумадији.Грађани Осечине ће имати прилику да погледају ову изложбу до 25. маја.
У јагодинској библиотеци за поморавске библиотекаре, одржан је акредитовани семинар „Развој дигиталне библиотеке. Избор свих типова грађе уз поштовање Закона о ауторским и сродним правима“. Семинар су реализовале Соња Шуковић и Александра Аџић, библиотечки стручњаци из Народне библиотеке „Стеван Сремац“ у Нишу.
Ово је још једна едукација предвиђена Планом одржавања стручних семинара за библиотекаре Округа у 2019. години, која је полазницима обезбедила 6 сати обавезног стручног оспособљавања за обављање послова у библиотекама.
Дигитализација библиотечке грађе, завичајне баштине и креирање дигиталних библиотека, значајни су послови који предстоје библиотекама тако да је овај акредитовани програм привукао пажњу и пружио битне информације у вези дигитализације. Соња Шуковић, дипломирани библиотекар, али и правник по струци, говорила је полазницима семинара о законским и правним оквирима дигитализације у библиотекама, о заштити права аутора у доба дигитализације, али и о ауторским и сродним правима у Европској унији, развијеним земљама и нашој средини.
Александра Аџић, библиотекар саветник, дипл. инж. маш. , и неко ко руководи пословима дигитализације у нишкој библиотеци, поморавским библиотекарима је на овом семинару говорила о техничкој опреми потребној за реализацију дигитализације, затим о фазама дигитализације, као и о софтверској подршци за спровођење дигитализованих процеса, софтверу за представљање грађе на Интернету, о чувању дигиталних копија и искуствима других, примерима добре праксе.
Семинару „Развој дигиталне библиотеке. Избор свих типова грађе уз поштовање Закона о ауторским и другим правима“ присуствовало је 25 библиотечких радника из јавних библиотека Поморавског округа.
