Петнаести путујући фестивал етнолошког филма Младенци 2019.

У великој сали Народне библиотеке Осечина  гостовао је Петнаести путујући фестивал етнолошког филма Младенци 2019. `Да се не заборави`. Публика је премијерно погледала нови филм ‘’Да се не заборави’’,аутора Добриле и Добривоја Пантелића. Ново остварење чини тринаест засебних документарних прича из серијала ‘’Разговори покрај пута’’. У око сат и по времена Пантелићи су крозвише прича приказали живот људи из села Рађевине, Јадра, Азбуковице и Подриња које снимају последњих година, а многе су телевизијски гледаоци могли видети на програмима РТС. Публици се обратио у име глумачке екипе Продукције 3 Д професор Петар Петровић из Лознице, Светозар Гачић - саветник председника општине за културу поздравио је присутне у име домаћина, фрулаш Дарко Ђокић из Пецке употпунио је програм својим наступом, као и директорка НБОС Ана Васиљевић, која је била и у улози водитеља програма.

"Да се не заборави"

Поводом 20-годишњице НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, у Народној библиотеци Смедерево приређена је изложба „Да се не заборави“.

Поред публикација стручног карактера, из фондова Завичајног и Научног одељења, које се тематски баве ваздушним ратом над Југославијом, његовим узроцима и последицама, овом поставком скрећемо пажњу и на грађу која сведочи о збивањима на подручју Смедерева и смедеревског краја, отпору грађана и протестним окупљањима под називом „Смедерево – срцем за отаџбину“. Публикација „Књига њихове срамоте“, коју су 1999. године приредили Јовица Тишма и Драган Мрдаковић, чува спомен на наше суграђане који су погинули у току агресије и спомен на 73 дана протеста грађана Смедерева. О догађајима на подручју нашег града и околине сведоче и серијске публикације „Наш глас“ и „Ратни билтен“. Имена жртава НАТО агресије забележио је и протојереј Радомир Милошевић у књизи „Смедеревски ратни поменик“.

Опширније: "Да се не заборави"

„МОЈ ЖИВОТ: МЕМОАРИ АНДРЕЈА БОБОША“

У Општинској библиотеци Kовачица одржана је промоција књиге Мôј живот: Памäти Андреја Бобоша (Мој живот: Мемоари Андреја Бобоша), ауторке Ана Бобошове Бартошове. Мемоари Андреја Бобоша имају велику вредност, како за историју Kовачице тако и за историју Словака у Војводини. Поред тога што је он био први продавац у Kовачици из редова Словака, био је такође и филантроп али и учесник значајних догађаја попут Kовачичког процеса и Првог светског рата. Бобошови мемоари описују период када је мађаризација над немађарским становништвом била на свом врхунцу и кроз цео текст провејава борба против неправде коју су чинили тадашњи државни чиновници према обичном становништву. Такође, у мемоарима се може прочитати кроз какве је све муке пролазио један трговац и власник продавнице у то време – од отварања продавнице, набавке робе, продаје те исте робе, па све до неприлика са конкуренцијом и државном управом.

Прича о селу и људима

У  препуној  Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди, представљена је књига „Банатско Велико Село – Прича о селу и људима“. Аутори су Бисерка Илијашев и Рајко – Раја Поповића. Поред аутора о књизи су говорији историчар и књижевник Милан Мицић и професор, архитекта и урбаниста Љиљана Вукајлов. Библиотека је објављивањем ове монографије препознала напор аутора да се историја, традиција, култура, начин живота, мултикултуралност, архитектура и урбанистички план села сачувају од заборава. Кроз изношење чињеница о просторној организацији, грађењу објеката, колонизацији становника забележене су вредности села и судбине значајних појединаца који су се залагали за развој села . Текст је написан на занимљив начин, а додатно је обогаћен мноштвом мапа, скица, планова, старим и новим фотографијама. Књига је извор релевантних података будућим истраживачима, научницима, урбанистима, историчарима и потомцима колонизованих људи. Она може да послужи као узор за писање текстова о другим насељима, јер има ствраи за памћење. Промоцију је увеличао етномузиколог Милан Вашалић из Банатског Великог Села извођењем песме на диплама.

IN MEMORIAM – ИВАН ПУДЛО

„Растужила нас је вест да је умро угледни књижевник и интелектуалац Иван Пудло. Својим причама и књижевним текстовима доприносио је култури Крушевца и значају српске књижевности, посебно радом у књижевном клубу “Багдала” и Народној библиотеци“, написао је Радомир Андрић у телеграму саучешћа. Иван Пудло вршио је дужност директора Народне библиотеке Крушевац у периоду од 1993. до 2000. године. Један је од истакнутих културних посленика у граду. Током дуге и успешне каријере био је и управник Радничког универзитета у Крушевцу и Историјског архива у Крушевцу. Један је од првих чланова Удружења књижевника Србије и Књижевног клуба „Багдала“. Учествовао је у бројним програмима намењене најмлађима у организацији Библиотеке с циљем промоције књиге и читања и гостовао у бројним школама у граду. Традиционална манифестација „Вечери међу књигама“ одржавана четвртком у организацији Библиотеке окупљала је најеминентнија имена српске литературе ХХ века. Почетком 90-тих година ХХ века започео је сарадњу са библиотекарима Републике Српске.

НБС дигитализује "Збирке међународних уговора"

Министарство спољних послова републике Србија и Народна библиотека Сбије потписли су  Споразум о сарадњи у области конзервације и дигитализације "Збирке међународних уговора".

Први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић и управник Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић потписали су 18. марта 2019. године Споразум о сарадњи у облaсти конзервације и дигитализације "Збирке међународних уговора"  који се чувају у згради Министарства спољних послова..

"Српска прича: сећања из рата и револуције 1941-1945"

 „Српска прича: сећања из рата и револуције 1941-1945“ коаутора Александра М. Милошевића, мајора ЈВУО и Немање Девића, историчара представљена је у библиотеци у Лазаревцу. Књига је већим делом посвећена биографији мајора Александра Милошевића, рођеног у Саранову 1910. године, а умро је у Торонту 2009. године у стотој години живота, а потом је сахрањен у свом родном селу, на исти дан и у исто време када је у Београду сахрањен патријарх српски Павле.

Књижевник и блогер из Лазаревца Игор М. Ђурић је на промоцији изговорио унапред написану беседу о двојици аутора и о важности теме којом су се бавили. Обојицу је оценио као изузетне ликове и ствараоце у свом времену, који су на неки начин можда и судбински повезани. Истакао је да је мајор Александар Милошевић био изузетно частан официр и патриота, а његову делатност у емиграцији означава као изузетно моралну...

Дигитална Дебељача via Ковачица

Лидер у дигитализацији "малих" библиотека, библиотека у Ковачици љубазношћу госпође Ержебет Татар у прилици је да читаоцима представи ново значајно дело дигитализоване завичајне збирке. У питању је монографија о Дебељачи Доме, слатки доме из 2012. године (Tatár Erzsébet Piukovics / OTTHON – ÉDES OTTHON. –  TORONTÁLVÁSÁRHELY, 2012. – ISBN 978-86-86877-36-9). Ово дело важно за историографију насељеног места Дебељача уједно је прво дигитализовано дело Дебељаче на мађарском језику у завичајној збирци. Дело се може погледати на ј страници Дигитална Дебељача . Из Ковачице обећавају - Наставићемо сарадњу са госпођом Ержебет, те ће ускоро светлост дигиталног дана угледати фрагменти такорећи заборављених судбина банатских Јевреја страдалих у холокаусту.

Отворено адаптирано Научно одељење библиотеке у Зрењанину

Хуманитарни фонд "Љиља и Милка Мијатов" и Градска народна библиотека "Жарко Зрењанин" свечано су отворити читаоницу Научног одељења библиотеке која је адаптирана захваљујући жељи и средствима која је обезбедио оснивач Хуманитарног фонда "Љиља и Милка Мијатов", господина Ђура Мијатов.

Дани Дежеа Костолањија

Књижевнa манифестацијa „Дани Дежеа Костолањија“ приредиће се 28. и 29. марта 2019. у Суботици.За средњошколце организатори објављују позив на конкурс из области стварања видео-блога са насловом Костолањи се пробудио на пролеће 2019..., филм који приказује Костолањија из књижевно-историјског аспекта у трајању до 3 минуте, а које може да буде индивидуални или групни рад. Стручно саветовање, као део Књижевне манифестације „Дани Дежеа Костолањија“ одржаће се 29. марта у Градској библиотеци Суботица. Пријаве послати на имејл адресу Градске библиотеке Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. -(са назнаком Kosztolányi Dezső Irodalmi Napok), односно на Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. адресу.

Организатор манифестације је Градска библиотека Суботица уз потпору Националног већа мађарске националне мањине у Војводини (Национално веће Мађара) и Локалне самоуправе Града Суботице.