Безбедност деце на интернету

Новинар публициста ,писац и лиценцирани експерт из Центра за едукацију и превенцију социјалне патологије *Доротеј* из Београда Влада Арсић одржао је у  Љубовији предавање за ученике виших разреда едукативно предавање на тему „Безбедност деце на интернету“. Организатор овог предавања била је библиотека “Милован Глишић” из Љубовије
“Због учесталих немилих догађаја у Србији, у којима су жртве деца, наша је обавеза да упозоримо на опасности за које нису свесни и дамо савете како да их препознају. У својим књигама “Армагедон” и “Изгубљене у магли”, истраживао сам и писао о проблемима трговине људима и принудне проституције у Србији, начину врбовања жртава и криминалној делатности, која све више добија маха и на нашим просторима”, рекао је Влада Арсић
Трибине нису усмерене против интернета, друштвених мрежа, већ су покушај да се деци укаже да он није баш безбедно место како се то чини, наглашава Арсић:

Опширније: Безбедност деце на интернету

Библиотека у Kовачици у жижи интересовања

У веома кратком временскиом интервалу дневни лист „Дневник“ објавио неколико чланака који се тичу рада Општинске библиотеке Kовачица са нагласком на оно што је сада најактуелније.Медији истичу да рад деветоро запослених у четири огранка, у коме доминирају књиге, публикације и завичајна архивска грађа на четири језика, били су подстрек за креативан рад и налажења готово идеалног модела дигитализације библиотечког фонда, те допринели да рад библиотеке буде запажен. Модел дигитализације који се примењује у Општинској библиотеци Kовачице могу радити лица без информатичког знања. Директор ковачичке библиотеке мр Слободан Стевановски истиче да је доступност „ковачичког модела дигитализације” омогућила малим и средњим библиотекама да дигитализују грађу која је за њихову локалну заједницу од велике важност.

Стогодишњица завршетка Великог рата

У  сали библиотеке "Димитрије Туцовић" у Лазаревцу публика је уживала у патриотској вечери, која се састојала од сећања, музике и поезије везаних за стогодишњи јубилеј Дана примирја када је завршен Велики рат. Организатори ове манифестације били су библиотека "Димитрије Туцовић" Лазаревац, Организација резервних војних старешина ГО Лазаревац, и књижевни клуб из Лазаревца. Сала библиотеке била је испуњена скоро до последњег места. Програм је отпочео химном, а затим је историчар Ратко Вукелић изговорио краћу беседу о важности и значају тог јубиларног датума. Глумац Петар Бјековић у два наврата говорио је стихове херцеговачког песника Божидара М. Глоговца из његове поеме Србија.

Опширније: Стогодишњица завршетка Великог рата

"Лимска песничка регата“

У оквиру манифестације "Лимска песничка регата“, Библиотека „Вук Караџић“ окупила је  под својим кровом песнике полимских градова из три државе. Овогодишња „Регата“ исплавила је са изворишта Лима, зауставила се у Бијелом Пољу, да би се усидрила у Пријепољу. На сваком одредишту одржан је поетски програм којим су се песници, својим стиховима, још једном одужили реци која их као водена нит нераскидиво спаја.
У Плаву су песнике дочекали и пожелели им добродошлицу, директор Центра за културу Владимир Кнежевић и руководилац Матичне библиотеке, Алија Реџематовић, који је нагласио да су Лим и његова плава вода одувек били инспирација песницима који су, са извора где је вода најбистрија, слали најлепше жеље и љубав браћи и сестрама до његовог ушћа у Дрину.

Директорица Библиотеке „Вук Караџић“, Садија Хоџић, подсетила је присутне да су се у плодној лимској долини родиле бројне манифестације, али да је у том обиљу само једна „Лимска песничка регата“ која је настала из прекограничног пројекта „Култура за Европу, Европа за културу“.

Опширније: "Лимска песничка регата“

Обележен дан библиотеке у Кикинди

Кикиндска Народна библиотека,  која од 1952. године носи име Кикинђанина, књижевника Јована Поповића, обележила је 173 године од оснивања. Уз отварање изложбе "Јован Поповић – живот и дело", кикиндска Библиотека имала је ту част да на свој дан буде библиотека у којој отпочиње реализација пројекта популаризације дигитализације културе, а који уз покровитељство и подршку Министарства реализује Интернет клуб Србије. Помоћник министра кулктуре Србије за  дигитализацију,  др Дејан Масликовић је у свом поздраву подвукао значај дигитализације завичајних фондова локалних заједница. "План је да НБ "Јован Поповић" , популрано речено, буде агрегатор за Кикинду. Дакле, све креће одавде, рутере је добила Библиотека, а поред наше установе рутере ће добити кикиндски Народни музеј и Позориште. Те три установе чиниће културни троугао у којем ће се сливати све информације из културе, свакодневно", каже Радмила Перовић, директорка НБ "Јован Поповић" Кикинда.

Опширније: Обележен дан библиотеке у Кикинди

Национални оквир за дигитализацију периодике

У просторијама Министарства културе и информисања Републике Србије потписан је Национални оквир за дигитализацију периодичних издања у Републици Србији. Национални оквир су потписали Александар Гајовић, државни секретар у Министарству културе и информисања Републике Србије, Андрија Јоргић, директор Новинско – издавачког предузећа компаније Борба, Весна Стевановић, заменик управника Народне библиотеке Србије, Александар Јерков, управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, Новка Шокица Шуваковић, заменик управника Библиотеке Матице Српске и Јасмина Нинков, директор Библиотеке града Београда. Национални оквир за дигитализацију периодичних издања у Републици Србији je документ који представља основу за унапређење процеса дигитализације у култури, како би се овај процес обавио на што ефикаснији и сврсисходнији начин, а културно наслеђе и савремено стваралаштво Републике Србије презентовало најширој публици.

21. Сусрети библиографа Награда "Душан Панковић"

У организацији библиотеке "Ђорђе Натошевић" из Инђије, одржани су 21. Сусрети библиографа  "Душан Панковић".  У Великој сали Културног центра Инђија  изложено је 36 библиографских радова, подељених у четири тематске области: Историја библиографије, Библиографска истраживања, Текућа библиографска пракса и Прикази. Аутор радова су из Србије, Републике Српске и Црне Горе.Све је више библиотекара, библиографа и научних радника који своју стручну и научну пажњу посвећују области библиографије, као незаобилазне научне дисциплине. Такође се шири и број институција из којих долазе аутори радова. Овакво стање потврђује потребу постојања и даљег унапређивања рада на организовању Сусрета библиографа.

На овогодишњим  за изузетна остварења у области српске библиографије  додељена је Награда "Душан Панковић", мр Гордани Ђилас, библиотекару саветнику, библиографу и песнику из Новог Сада.

„Ђорђе Јовановић“ равноправно Владушићу и Милутиновићу

Награда „Ђорђе Јовановић“, која се већ пола века додељује за најбоље критичко-есејистичко дело у претходној години, ове године је припала равноправно Слободану Владушићу за књигу Књижевност и коментари (издање Службеног гласника) и Зорану Милутиновићу за монографију Битка за прошлост: Иво Андрић и бошњачки национализам (издање Геопоетике). Одлуку је донео једногласно жири у саставу: Леон Којен, Милосав Тешић и Драган Хамовић. На свечанј додели признања присутнима су се обратили чланови Жирија који су прочитали образложења награде, а затим и један од двојице овогодишњих лауреата - Слободан Владушић. Због оправдане одсутности Зорана Милутиновића, у његово име се обратио директор Геопоетике Владислав Бајац. Новчане награде и повеље је уручила Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда.

Опширније: „Ђорђе Јовановић“ равноправно Владушићу и Милутиновићу

"Последњи аргонаут" у Лазаревцу

У  библиотеци "Димитрије Туцовић" у Лазаревцу  одржана је промоција  романа Александра Гаталице "Последњи аргонаут" . О роману је веома инспиративно, у аористу, говорио књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков који је различитим питањима од аутора добијао све више детаља о роману како би се посетиоци што боље упознали са његовим садржајем. Дијалогом аутора и критичара дознали смо основе радње овог веома интересантног дела. Али чак и након читања одломака много је тога остало недореченог те се радозналост присутних може утолити једино читањем "Последњег аргонаута".

Читава промоција овог романа протекла је као дијалог између Александра Гаталице и Милете Аћимовића Ивкова тако да на крају вечери посетиоци нису имали много питања о књизи, а на неколико постављених и сам аутор је одговорио уз осмех и закључак да су га посетиоци веома пажљиво слушали и проникли у суштину дела.

Век од ослобођења Јагодине

Велики датуми српске историје везани за завршне операције и коначно ослобођење Србије у Великом рату 1918. године обележавају се серијом трибина и предавања у градској библиотеци у Јагодини. Тако је у организацији Српске омладинске културне организације СОКО и Народне библиотеке у Јагодини одржана је трибина „Век од ослобођења Јагодине“. Предавач је био познати јагодински историчар мр Дејан Танић који је на свој препознатљиви начин, занимљиво и стручно, говорио о значају 25. октобра у историји Јагодине.
Детаљније се задржавајући на самим ратним операцијама ослобођења града које је предводио Душан Додић, тада командант специјалне јединице Коњичке дивизије у чину мајора, Танић је као илустрацију мотивисаности српске војске присутне подсетио да је за 40 дана српска војска из Солуна стигла до Јагодине, а да је за то време војска Британске империје напредовала само 500 метара.