Библиотека „Радован Бели Марковић” из Лајковца организовала је презентацију изложбе Димитрије Туцовић – раднички витез аутора Снежане Ђенић, историчара, музејског саветника и директора Библиотеке Љубиша Р. Ђенић из Чајетине. Ова културно-историјска поставка позиционира живот Димитрија Туцовића у оригиналну перспективу лика истакнутог вође и теоретичара и једног од оснивача социјалистичког покрета Србије, у лик радничког витеза, уз примесе до сада необрађиваних делова његовог личног живота, његових интелектуалних љубави.
Опширније: Pаднички витез у Лајковцу
У Народној библиотеци Ужице представљен зборник Горан, посвећен савременом српском писцу Горану Петровићу. Ово посебно издање приредили су његови дугогодишњи сарадници из краљевачке библиотеке и часописа Повеља – Дејан Алексић и Ана Гвозденовић. У знак сећања на Горана, текстове су написали аутори различитих генерација и различитих поетика – Мирослав Максимовић, Васа Павковић, Љубица Арсић, Вуле Журић, Миодраг Раичевић, Михајло Пантић, Даница Вукићевић, Гојко Божовић, Никола Поповић и Јована Дишић.
Уредница у издавачкој делатности краљевачке библиотеке Ана Гвозденовић подсетила је да су у част Горана Петровића Град Краљево и Народна библиотека „Стефан Првовенчани” установили награду за необјављену збирку прича.
Народна библиотека „Миодраг Борисављевић“ Апатин, организовала је још једно поучно и занимљиво књижевно вече. Нова књига проф. др Тихомира Петровића „Плагијат“, у издању лесковачке библиотеке, била је разлог окупљања апатинске публике. Овом приликом имали смо част да, поред аутора, угостимо проф. др Михаела Антоловића и проф. др Жељка Вучковића, редовне професоре Учитељско факултета, који су о књизи и свеприсутној теми плагијата говорили стручно, питко и надахнуто.
Опширније: ПЛАГИЈАТ у Апатину
У Великој сали Дома културе Библиотеке “17 септембар” Мали Зворник изведена је монодрама “Војвода Живојин Мишић” за ученике малозворничке Средње школе и њихове професоре. У шињелу војводе Мишића, глумац Бошко Пулетић оживео је значајне тренутке из живота овог великог војсковође. На сцени, он је упечатљиво приказао како се војвода, познат по својој правдољубивости, неколико сати пре своје смрти на Јовањдан 1921. године, присећао кључних догађаја из свог живота. Од неслагања са династијом Карађорђевић до тешких битака које је водио, његов ум је био испуњен успоменама на саборце, међу којима је била и храбра руска болничарка Дарја Александровна Коробкина, која је погинула на планини Гучево.
У Библиотеци „Вук Караџић” Алексинац ових дана спроводи се пројекат дигитализације у области културног наслеђа. Овај пројекат представља наставак започете дигитализације завичајне грађе како монорафских сериских публикација, аудио и видео грађе. Циљ овог пројекта је стварање услова за трајну заштиту и чување културне баштине, а корисници, стручна јавност имаће могућност приступа важним информацијама. Када пројекат буде завршен, дигитална грађа ће бити претраживана по оптималном избору мета података, према софтверским захтевима.
Целокупна заједница се на овај начин штити трајно и чува вредна документација која сведочи о времену, људима и догађајима у нашој средини.
У огранку "Петар Петровић Његош" Нова Пазова библиотеке "Доситеј Обрадовић" из Старе Пазове, одржано је представљање етнолошке књиге "Голубац: Традиција, култура и народна веровања" аутора Александра Репеџића и Анђеле Ђермановић. Публика се упозна са митовима и легендама браничевског округа из етнолошког и културолошког угла, уз документарне видео-прилоге који су дочарали свирање у лист, веровање у вампире, као и влашку поману (даћу). Вече су употпунили ученици музичке школе Љубинка Лазића. Поред речи, слике и звука, доживљај је обогаћен и укусима, јер култура се не само доживљава већ и осећа. Публика је тако имала прилику да проба плашинте (влашке палачинке) али и да добије илустровани рецепт за исте
Поводом 100 година од смрти Франца Кафке у холу Библиотеке „Вук Караџић“ Пријепоље, отвoрена је изложба „Белешке из неизмерне жеђи: Франц Кафка (1883–1924) ...“. Изложбу је отворила Камала Кашић, в.д. директор Библиотеке „Вук Караџић“, док је о мотивима и концепцији изложбе публици више изложила Шејла Џидић, библиотекарка Универзитетске библиотеке у Београду, једна од ауторки поставке. Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” заједно са Аустријском библиотеком у Београду и Аустријским културним форумом припремила је изложбу посвећену последњој години живота овог великог писца. На изложби су приказане Кафкине такозване „разговорне цедуљице“ пропраћене његовим цртежима.
У Народној библиотеци „Миодраг Борисављевић“ у Апатину, поводом Дана града, уприличено је предавање под називом „Срби 1914. између ропства и слободе.“ Част да одржи ово јединствено предавање указао је проф. др Сашу Марковића, историчара и декана Педагошког факултета у Сомбору. „У години, у којој смо од почетка „Великог рата“ удаљени 110 година, ретки су догађаји који имају намеру да обележе годишњицу... Делимично оправдање налази се у становишту да се достојанствено присећање свакодневнице Срба у тим данима, не помути умишљеним хвалоспевима о сопственом значају и величини, као и да, савремена геополитичка ситуација коју карактерише изразита напетост у међудржавним односима, може нашу „културу сећања“ да тумачи као претенциозно понашање оптерећено стигматизованим наслеђем с краја прошлог века.“ – речи су Саше Марковића .
У организацији Библиотеке "Божидар Кнежевић" са Уба, одржано књижевнo вече на ком је представљена књига "Лајковачком пругом" аутора Мирка С. Марковића. О књизи је, поред аутора, говорио Дарен Миливојевић, колега из лајковачке библиотеке, иначе, професор књижевности, одломке је читала Калина Брдаревић, ученица Гимназије "Уб", модератор је била директорка Јелка Панић. Књига је својеврсни омаж чувеном Р.Б. Марковићу и позива нас на читање Књижевникових дела. Изашла је у је издању Библиотеке "Р. Б. Марковић" из Лајковца и имала је неколико промоција, уз жељу аутора да настави даље "Лајковачком пругом".
Хвала колегама из Установе културе "Културни центар Уб" што су омогућили атрактивно одржавање вечери на Малој сцени Дома културе.
Народна библиотека Осечина је уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије је успешно реализовала пројект у области дигитализације културног наслеђа под називом „Интерактивни дисплеј као инфопулт у Народној библиотеци Осечина“. Ресорно министраство суфинансирало је пројекат у износу од 350. 000, 00 динара. У оквиру овог пројекта, покренутог са циљем очувања и представљања културног наслеђа нашег краја, реализована је набавка интерактивног дисплеја и израда апликације која омогућава корисницима да се на модеран и приступачан начин упознају са културом, традицијом и историјом Осечине. Реализација овог пројекта представља важан корак ка унапређењу приступа локалном наслеђу, са посебним нагласком на младе генерације и дигиталне посетиоце.
Опширније: „ИНТЕРАКТИВНИ ДИСПЛЕЈ КАО ИНФОПУЛТ“ у Осечини
