Сачекајте вашу највећу победу

Овогодишња Општинској смотри рецитатора коју Библиотека „Вук Караџић“ организује сваке године, учествовало је укупно 47 ученика од којих је 20 било из нижих разреда основне школе, 18 средњег узраста и 9 средњошколаца. Други април изабран је као датум одржаваа Смотре јер је Библиотека на овај начин обележила и Међународни дан дечје књижевности. На  Окружној смотри рецитатора која ће бити традиционално одржана 15. априла у Косијерићу, општину Пријепоље представљаће укупно шест најуспешнијих рецитатора. 

Према оцени стручног жирија, у саставу Индира Хаџагић, новинарка, Тоде Николетић, писац дечје поезије и Владимир Дулановић, библиотекар, они су на данас одржаној Општинској смотри рецитатора, најизражајније, најгласније и најјасније говорили изабране стихове.

Николетић је учесницим поручио : „Сачекајте вашу највећу победу. Она ће се десити онда када се остварите као добри људи“.

Мићи Вујичићу књижевна награда „Душан Васиљев“

Добитник књижевне награде „Душан Васиљев“ , коју додељује Град Кикинда, за 2018. годину, је Мића Вујичић за роман „Унутрашњост“. Како је саопштио жири , који чине Иван Радосављевић, књижевни критичар и председник жирија , Дуња Илић, књижевни критичар и Срђан Срдић, књижевник , одлука је донета једногласно. У конкуренцији је било 116 наслова, од којих су у најужем избору били и роман „Кречење“ Жарка Радаковића („Чаробна књига“) и збирка есеја Владимира Копицла „Уметност и пропаст“( „Футура“).

Мића Вујичић је најмлађи добитник ове награде, која се састоји од повеље и новчаног износа, а додељује се за најбољу књигу написану на српском језику током године.

Опширније: Мићи Вујичићу књижевна награда „Душан Васиљев“

ЛАЈKОВЧАНKА ОСВОЈИЛА ЉИЖАНЕ

У препуно Градској библиотеци у Љигу, Веља Жуњић, књижевник из Лајковца одржао је промоцију свог трећег романа "Лајковчанка" Са својм гостима Енесом Љајиће и Миром Kарановић Дамњановић, просуо је магију и једно мартовско предвечерје учинио чаробним.
Необично књижевно представљање проткано анегдотама, рецитацијом и песмом, никога није оставило равнодушним. Бројни аплаузи и осмеси фантастичне љишке публике су позив на неко ново дружење у будућности. "Лајковчанка", после Љига, наставља своје путешествије по Србији. Ускоро осваја срца у Новом Саду,Kосјерићу, Богатићу, Аранђеловцу и Лапову.

Петнаести путујући фестивал етнолошког филма Младенци 2019.

У великој сали Народне библиотеке Осечина  гостовао је Петнаести путујући фестивал етнолошког филма Младенци 2019. `Да се не заборави`. Публика је премијерно погледала нови филм ‘’Да се не заборави’’,аутора Добриле и Добривоја Пантелића. Ново остварење чини тринаест засебних документарних прича из серијала ‘’Разговори покрај пута’’. У око сат и по времена Пантелићи су крозвише прича приказали живот људи из села Рађевине, Јадра, Азбуковице и Подриња које снимају последњих година, а многе су телевизијски гледаоци могли видети на програмима РТС. Публици се обратио у име глумачке екипе Продукције 3 Д професор Петар Петровић из Лознице, Светозар Гачић - саветник председника општине за културу поздравио је присутне у име домаћина, фрулаш Дарко Ђокић из Пецке употпунио је програм својим наступом, као и директорка НБОС Ана Васиљевић, која је била и у улози водитеља програма.

"Да се не заборави"

Поводом 20-годишњице НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, у Народној библиотеци Смедерево приређена је изложба „Да се не заборави“.

Поред публикација стручног карактера, из фондова Завичајног и Научног одељења, које се тематски баве ваздушним ратом над Југославијом, његовим узроцима и последицама, овом поставком скрећемо пажњу и на грађу која сведочи о збивањима на подручју Смедерева и смедеревског краја, отпору грађана и протестним окупљањима под називом „Смедерево – срцем за отаџбину“. Публикација „Књига њихове срамоте“, коју су 1999. године приредили Јовица Тишма и Драган Мрдаковић, чува спомен на наше суграђане који су погинули у току агресије и спомен на 73 дана протеста грађана Смедерева. О догађајима на подручју нашег града и околине сведоче и серијске публикације „Наш глас“ и „Ратни билтен“. Имена жртава НАТО агресије забележио је и протојереј Радомир Милошевић у књизи „Смедеревски ратни поменик“.

Опширније: "Да се не заборави"

„МОЈ ЖИВОТ: МЕМОАРИ АНДРЕЈА БОБОША“

У Општинској библиотеци Kовачица одржана је промоција књиге Мôј живот: Памäти Андреја Бобоша (Мој живот: Мемоари Андреја Бобоша), ауторке Ана Бобошове Бартошове. Мемоари Андреја Бобоша имају велику вредност, како за историју Kовачице тако и за историју Словака у Војводини. Поред тога што је он био први продавац у Kовачици из редова Словака, био је такође и филантроп али и учесник значајних догађаја попут Kовачичког процеса и Првог светског рата. Бобошови мемоари описују период када је мађаризација над немађарским становништвом била на свом врхунцу и кроз цео текст провејава борба против неправде коју су чинили тадашњи државни чиновници према обичном становништву. Такође, у мемоарима се може прочитати кроз какве је све муке пролазио један трговац и власник продавнице у то време – од отварања продавнице, набавке робе, продаје те исте робе, па све до неприлика са конкуренцијом и државном управом.

Прича о селу и људима

У  препуној  Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди, представљена је књига „Банатско Велико Село – Прича о селу и људима“. Аутори су Бисерка Илијашев и Рајко – Раја Поповића. Поред аутора о књизи су говорији историчар и књижевник Милан Мицић и професор, архитекта и урбаниста Љиљана Вукајлов. Библиотека је објављивањем ове монографије препознала напор аутора да се историја, традиција, култура, начин живота, мултикултуралност, архитектура и урбанистички план села сачувају од заборава. Кроз изношење чињеница о просторној организацији, грађењу објеката, колонизацији становника забележене су вредности села и судбине значајних појединаца који су се залагали за развој села . Текст је написан на занимљив начин, а додатно је обогаћен мноштвом мапа, скица, планова, старим и новим фотографијама. Књига је извор релевантних података будућим истраживачима, научницима, урбанистима, историчарима и потомцима колонизованих људи. Она може да послужи као узор за писање текстова о другим насељима, јер има ствраи за памћење. Промоцију је увеличао етномузиколог Милан Вашалић из Банатског Великог Села извођењем песме на диплама.