Na Vidovdan, u petak 28. juna, Biblioteka „Ljubiša R. Đenić“ obeležila je svoj dan. Ovoga puta, na zadovoljstvo svih, otvoreno i izdvojeno odeljenje Biblioteke „Ljubiša R. Đenić“ na Zlatiboru. Pod krovom novootvorenog Кulturnog centra na Zlatiboru, biblioteka je dobila zaslužen prostor. Stilski oplemenjen brojnim detaljima, ovaj prostor biće mesto u kome će, kako meštani tako i turisti, moći da provode kvalitetno svoje slobodno vreme. Milan Stamatović koji je i zvanično otvorio biblioteku, istakavši sledeće: „Mi smo imali tu sreću da u Čajetini postoje ljudi vizionari koji su osnovali tu matičnu biblioteku, a nama stvorili mogućnost da otvorimo ovaj ogranak i da razvijamo svoju lokalnu zajednicu, što ćemo se i dalje truditi“.

Direktorka Biblioteke „Braća Miladinovci“, iz Skoplja, gospođa Suzana Danilova donela je dragocen poklon - 40 svetskih hitova prevedenih na makedonski jezik, koji će oplemeniti knjižni fond, kao i sam boravak makedonskih turista na Zlatiboru.  Doprinos knjižnom fondu, dao je i Ljubivoje Ršumović. 

Ono što je najposle upotpunilo ovu celodnevnu manifestaciju je otvaranje izložbe umetnice Irene Paleček Radmanović. Izložbu, koja će i narednih dana biti otvorena za posetioce, svečano je otvorio književni kritičar i bibliotekar savetnik – Mirko Marković. Svečanost povodom dana biblioteke, odisala je umetnošću - vizuelnom, verbalnom, ali i muzičkom, a za to su ovoga puta bili zaduženi pevači hora „Svetosavlje“ iz Užica.

Povodom Svetskog dana muzike   u Kikindi, Milan Vašalić, naš poznati instrumentalista, je održao radionicu i predavanje o tradicionalnim instrumentima sa Balkana. U fokusu predavanja su bile gajde. Velika rasprostranjenost ovog muzičkog instrumenta za posledicu ima imnogo različitih varijanti same forme i estetskog oblikovanja instrumenta, a i njegovih tehničkih mogućnosti.  Postoje različita objašnjenja o poreklu termina koji mi koristimo – gajde. Prvo i osnovno pitanje koje se nameće pri izučavanju ovog muzičkog instrumenta jeste od kada se on javlja u materijalnoj kulturi Srba i na koji način. Zbog vrlo oskudnih izvora, ne možemo sa sigurnošću da znamo da li su ga Stari Sloveni doneli sa sobom na Balkan ili su ga tu zatekli ili je pak u pitanju i jedna i druga varijanta. Vašalić je govorio i o vrstama gajdi, njihovom izgledu i upotrebi u obredima i ritualima. Svako od prisutnih je mogao da pokuša da svira tradicionalne instrumente o kojima je Vašalić govorio. Posle predavanja posetioci su mogli da pogledaju film „Zampanje, duša južne Italije“ Dejvida Markera. 

Zahvaljujući Univerzitetskoj biblioteci  u Beogradu,Ljig je dobio prvu internet prezentaciju iz oblasti digitalizacije u kulturi u Srbiji gde se mogu na jednom mestu pretraživati istorijski novinski članci o Ljigu. Nosilac realizacije u daljem periodu je Gradska biblioteka Ljig.  Ljig je varoš sa tradicijom koja se možda najbolje može sagledati kroz pregled članaka istorijske štampe. Prva pominjanja imena Ljig u novinama vezuju se za period poslednje dve decenije 19. veka. Ratna štampa prenosi brojne izveštaje o borbama koje su se za vreme Prvog svetskog rata vodile na ovom prostoru. Međuratni period obeležen je privrednim rastom i društvenim razvojem grada Ljiga koje su tadašnje novine detaljno i povremeno čak i sa oduševljenjem pratile. Istoriju upoznajemo kako ne bismo bili zarobljenici vremena u kome smo rođeni. Svoje rodno mesto i zavičaj volećemo više i sadržajnije ako se upoznamo sa njegovom istorijom i prihvatimo je kao deo svog nasleđa i tradicije. U istoriji Ljiga ispisanoj na stranicama istorijske štampe možemo pronaći inspiraciju za aktivnosti kojima unapređujemo svoje okruženje i koje mogu učiniti savremeni Ljig prijatnijim mestom za život i zanimljivom destinacijom za posete turista.