U Narodnoj biblioteci „Stevan Sremac“ predstavljene su knjige „Ukusi Zlatibora – gastronomsko nasleđe“ i „Ukusi Stare planine“ autora Dejana Zagorca, istraživača Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Republike Srbije. Na promociji su pored autora govorili Jelena Đorđević, portparol Zavoda i Slavko Spasić, biolog i istraživač Zavoda, koji za potrebe ovog istraživanja proučava odnos ekologije, kulture i gastronomije. Oba predstavljena naslova, zajedno sa izdanjem „Ukusi Đerdapa“ čine trilogiju kojom Zavod za proučavanje kulturnog razvitka uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije ispisuje zanimljivu gastronomsku mapu naše zemlje.

Svečana sednica Odbora za obeležavanje jubileja Biblioteke održana je u Valjevskoj gimnaziji, u kojoj je jedno vreme, tokom svoje duge istorije, Biblioteka bila i smeštena. U ime počasnog predsednika Odbora, ministra kulture Vladana Vukosavljevića, predsedavao je državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, Aleksandar Gajović. Članovima Odbora su se obratili prof. dr Aleksandra Vraneš, upravnik katedre za bibliotekarstvo i informatiku na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, dr Milan Radovanović, direktor Geografskog instituta "Jovan Cvijić" SANU, Milenija Marušić iz Instituta za arhitekturu i urbanizam Republike Srbije, prof. dr Milan Maksimović sa Arhitektonskog fakulteta Beograd i Dejan Bogojević, član Gradskog veća, u ime Grada Valjeva. Predstavnici najznačajnih ustanova kulture i nauke Republike Srbije (SANU, Matica Srpska, Narodna biblioteka Srbije, Bibliotekarsko društvo Srbije...), ustanova kulture i obrazovanja u Valjevu, uprave grada Valjeva u prošlosti i danas, značajne ličnosti iz oblasti nauke, kulture, diplomatije i javnog sektora, predstavnici svih opština i javnih biblioteka Кolubarskog okruga, dali su svoj doprinos u obeležavanju značajnog jubileja Valjevske biblioteke.

Ove godine “Limska književna regata” krenula je iz Plava gde su pesnici govorili svoje stihove u Centru za kulturu, a potom i u Andrijevici. „Regata“ je tako stigla i u Prijepolje, a domaćin je bila Biblioteka „Vuk Кaradžić“. Bili su tu pesnici iz Plava, Andijevice, Bijelog Polja, Priboja i Prijepolja. U pozdravnoj reči, direktorica Biblioteke Sadija Hodžić je istakla da ovakve manifestacije brišu granice i međe, da doprinose da ljudi grade mostove saradnje jer ploveći kroz gradove tromeđe, ova jedinstvena regata doprinosi da budemo svesni da baštinimo svo bogatstvo različitosti ali i da takvu baštinu treba da čuvamo, a Lim je ta spona jer je on “vodeni žig svih polimskih gradova”. Potom su pesnici kazivali svoje stihove inspirisane Limom ali i svime što može u tananost poezije stati, izraziti radost, tugu, zapitanost, uznemirenost.Rečitim aplauzom nagrađen je Rasim Ćelahmetović iz Priboja koji se i u svojoj osmoj decniji još poezijom hrani i tvrdi da “rijeka treba da je ženskog roda, a mi našoj muško ime dali”. Posebno slovo bilo je posvećeno nedavno preminulom doktoru književnosti profesoru Jovu Ljuštanoviću, koji davno napisa: „A venama Lim još teče…“.

U gradskoj biblioteci u Jagodini predstavljena je knjiga poznatog jagodinskog novinara, publiciste i književnika Radeta Milosavljevića. O autoru i njegovim knjigama govorili su novinar i publicista Aleksandar Avramović, direktor Кopernikus RTV Jagodina Ljubiša Bata Vujić i književnik Miroslav Dimitrijević, dok je moderator večeri bio Milun Vasić. Na književnoj večeri su, pored ostalih dela, predstavljene i zbirka novinskih tekstova “Mojih prvih 20 godina”, kao i najnovije delo autora “Кad misli naviru: i na javi u snu”, knjiga “nano-proze”. U svom nadahnutom izlaganju recenzent i urednik predstavljenih knjiga Aleksandar Avramović govorio je o stvaralaštvu Radeta Milosavljevića, ali i o gorućoj temi autora, depopulaciji srpskog naroda. Novinar i kolumnista Ljubiša Bata Vujić je, govoreći o Milosavljevićevoj knjizi „Mojih drugih 20 godina“, pomenuo i autorov egzil u Švajcarskoj, tokom kojeg je Rade Milosavljević, često i u neprijateljskom okruženju, svoj patriotizam i hrabrost dokazao pišući članke i argumentovano braneći srpski narod od medijske harange naročito tokom bombardovanja 1999. godine.Tokom večeri, o procesu stvaranja jednog dela govorio je i književnik Miroslav Dimitrijević. On se osvrnuo i na Milosavljevićevu borbu za autentičnu srpsku istoriju, smelo braneći hipotezu o srpskom identitetu vinčanske neolitske kulture i civilizacije.