Прва књига едиције „Марија Илић Агапова” – „Дечја одељења Библиотеке града Београда”

У  Римској дворани, представљена је књига „Дечја одељења Библиотеке града Београда” ауторке Бранке Драгосавац. Oво је прва књига у оквиру едиције „Марија Илић Агапова”. Монографија представља делимично измењен и допуњен текст истоимене магистарске тезе која је одбрањена 2007. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. О књизи су говорили њени рецензенти: проф. др Десанка Стаматовић и проф. др Жељко Вучковић, као и директорка Библиотеке града Београда Јасмина Нинков и ауторка. Истакнут је значај једне овакве публикације за историју библиотекарства у Србији јер ауторка документовано и стручно прати процес настанка јавних, народних библиотека и њихових дечјих одељења, све време повезујући развој библиотекарства са друштвено-економским и политичким збивањима на овим просторима. Ово је књига која нас упознаје са културном климом Београда кроз време, о амбијенту и атмосфери у којој се развијало наше библиотекарство и како су се библиотекари попут мисионара трудили да најмлађим суграђанима обезбеде просторе за читање и квалитетну библиотечку грађу. 

„Читањем до звезда”

Градска библиотека Суботица у сарадњи с Хрватским националним већем се и ове године прикључила квизу знања и креативности „Читањем до звезда” који организује Хрватска мрежа школских библиотекара. Након успешне протекле две школске године када су ученици суботичке Гимназије „Светозар Марковић”освојили прво место на националном нивоу у Хрватској на тесту знања и за мултимедијални рад, за нову сезону и школску 2018/2019. годину пријавила се и Политехничка школа.

Квиз „Читањем до звезда” биће реализован на три нивоа: школски, међушколски (окружни) и национални у основним и средњим школама где се настава одвија на хрватском језику у Суботици, Таванкуту, Ђурђину и Малој Босни.

ЈАВНИ КУРИКУЛУМ СЕМИНАРА - Е - ХОРТИКУЛТУРНЕ БИБЛИОТЕКЕ

У  електронској учионици Народне библиотеке Србије, одржан је јавни курикулум акредитованог семинара стручног усавршавања библиотекара  "Хортикултурне е-библиотеке “. Скуп је надахнутом беседом " РАТ РУЖА " поздравио и отворио управник Народне библиотеке Србије, Ласло Блашковић. На почетку је граду КИКИНДА  додељено признање - НАЈУСПЕШНИЈA  ЗАЈЕДНИЦA СРБИЈE 2018.-  за изузетна достигнућа у реализацији хортикултурних садржаја у библиотекама локалне заједенице  У три сата кабинетског рада 30  библиотекара из Суботице, Кикинде, Ковачице, Старе Пазове, Београда, Лазаревца, Сопота, Осечине, Ужица, Чајетине, Јагодине и Зворника анализирали су резултате досадашњих обука и сагледали су правце даљег усавршавања.

Опширније: ЈАВНИ КУРИКУЛУМ СЕМИНАРА - Е - ХОРТИКУЛТУРНЕ БИБЛИОТЕКЕ

6. Осечинско прело

Под слоганом “ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ“ Народна библиотека у Осечини је  организовала шесто, по реду, прело. Програмом прела наша установа својим суграђанима открива, упознаје их и чува од заборава традицију и обичаје нашег краја, као непроцењиве вредности, које чине лепоту духа нашег народа.
Програм овогодишњег прела подржале су: преље и ткаље које се окупљају око удружења „Мина Караџић“ из Лознице, традиционално наше дрге преље из Крупња, које се окупљају око удружења „ Рађевска нит “ и наше уважене преље из Љубовије и њихово удружење „ Вила“ ; ученици Лингвистичке секције, на прелу су биле жене које гравитирају ка Пецкој и Удружењу пензионера и домаћини, наше преље Центра за социјални рад „ У сусрет потребама старих “  и драге преље са територије наше општине које индивидуално учествују. Свака од наших учесница припремила је по неко од традиционалних јела, те је цео догађај био пропраћен и богатом трпезом.

Опширније: 6. Осечинско прело

Жене у Великом рату

Народна библиотека Стефан Првовенчани и краљевачки огранак Коласрпских сестара организовали су занимљив програм о учешћу жена у Првом светском рату и српским херионама из овог доба. Први светски, или како га историчари називају Велики рат, у Србији је однео преко милион и двеста хиљада живота, односно у њему је страдала једна трећина укупног становништва. Примери мука и херојства српских војника заблежени су и сачувани и свим светским историјским уџбеницима. Забележени и примери јунаштва Српкиња које су учествовале у до тада највећем ратном сукобу на нашој планети. Хероина Милунка Савић најодликованија је жена ратник на свету.

Опширније: Жене у Великом рату

Први симпозијуму библиотека за децу у Турској

На Првом међународном симпозијуму библиотека за децу  одржаном у Турској (Невшехир, Кападокија), библиотекари Библиотеке града Београда, Јасна Бркић и Виолета Ђорђевић, представиле су активности Библиотеке града на пољу рада са децом и младима кроз презентацију под називом „Make Some Space for Makerspace: Transforming Children’s Library into Creative Classroom“. Рад под истим називом биће објављен у зборнику радова. Симпозијум је реализован у периоду од 14. до 17. новембра 2018. године, на Хаџи Бекташ Вели универзитету у Невшехиру (Nevşehir Hacı Bektaş Veli University).Одржавање Симпозијумаподржало је Министарство за туризам и културу Републике Турске.

Опширније: Први симпозијуму библиотека за децу у Турској

Безбедност деце на интернету

Новинар публициста ,писац и лиценцирани експерт из Центра за едукацију и превенцију социјалне патологије *Доротеј* из Београда Влада Арсић одржао је у  Љубовији предавање за ученике виших разреда едукативно предавање на тему „Безбедност деце на интернету“. Организатор овог предавања била је библиотека “Милован Глишић” из Љубовије
“Због учесталих немилих догађаја у Србији, у којима су жртве деца, наша је обавеза да упозоримо на опасности за које нису свесни и дамо савете како да их препознају. У својим књигама “Армагедон” и “Изгубљене у магли”, истраживао сам и писао о проблемима трговине људима и принудне проституције у Србији, начину врбовања жртава и криминалној делатности, која све више добија маха и на нашим просторима”, рекао је Влада Арсић
Трибине нису усмерене против интернета, друштвених мрежа, већ су покушај да се деци укаже да он није баш безбедно место како се то чини, наглашава Арсић:

Опширније: Безбедност деце на интернету

Библиотека у Kовачици у жижи интересовања

У веома кратком временскиом интервалу дневни лист „Дневник“ објавио неколико чланака који се тичу рада Општинске библиотеке Kовачица са нагласком на оно што је сада најактуелније.Медији истичу да рад деветоро запослених у четири огранка, у коме доминирају књиге, публикације и завичајна архивска грађа на четири језика, били су подстрек за креативан рад и налажења готово идеалног модела дигитализације библиотечког фонда, те допринели да рад библиотеке буде запажен. Модел дигитализације који се примењује у Општинској библиотеци Kовачице могу радити лица без информатичког знања. Директор ковачичке библиотеке мр Слободан Стевановски истиче да је доступност „ковачичког модела дигитализације” омогућила малим и средњим библиотекама да дигитализују грађу која је за њихову локалну заједницу од велике важност.

Стогодишњица завршетка Великог рата

У  сали библиотеке "Димитрије Туцовић" у Лазаревцу публика је уживала у патриотској вечери, која се састојала од сећања, музике и поезије везаних за стогодишњи јубилеј Дана примирја када је завршен Велики рат. Организатори ове манифестације били су библиотека "Димитрије Туцовић" Лазаревац, Организација резервних војних старешина ГО Лазаревац, и књижевни клуб из Лазаревца. Сала библиотеке била је испуњена скоро до последњег места. Програм је отпочео химном, а затим је историчар Ратко Вукелић изговорио краћу беседу о важности и значају тог јубиларног датума. Глумац Петар Бјековић у два наврата говорио је стихове херцеговачког песника Божидара М. Глоговца из његове поеме Србија.

Опширније: Стогодишњица завршетка Великог рата

"Лимска песничка регата“

У оквиру манифестације "Лимска песничка регата“, Библиотека „Вук Караџић“ окупила је  под својим кровом песнике полимских градова из три државе. Овогодишња „Регата“ исплавила је са изворишта Лима, зауставила се у Бијелом Пољу, да би се усидрила у Пријепољу. На сваком одредишту одржан је поетски програм којим су се песници, својим стиховима, још једном одужили реци која их као водена нит нераскидиво спаја.
У Плаву су песнике дочекали и пожелели им добродошлицу, директор Центра за културу Владимир Кнежевић и руководилац Матичне библиотеке, Алија Реџематовић, који је нагласио да су Лим и његова плава вода одувек били инспирација песницима који су, са извора где је вода најбистрија, слали најлепше жеље и љубав браћи и сестрама до његовог ушћа у Дрину.

Директорица Библиотеке „Вук Караџић“, Садија Хоџић, подсетила је присутне да су се у плодној лимској долини родиле бројне манифестације, али да је у том обиљу само једна „Лимска песничка регата“ која је настала из прекограничног пројекта „Култура за Европу, Европа за културу“.

Опширније: "Лимска песничка регата“