Библиотека града Београда обележила је у среду, 15. јануара 2020. године, 89 година постојања. Посетиоцима су се обратили министар културе и информисања Републике Србије господин Владан Вукосављевић, градоначелник Београда Зоран Радојичић, као и директорка Библиотеке града Београда Јасмина Нинков која је истакла најзначајнија остварења Библиотеке у 2019. години. У музичком делу програма наступио је Јован Маљоковић, Балкан салса бенд. Водитељи програма били су млади глумци Миона Марковић и Јован Јовановић.
Посетиоцима, међу којима су били амбасадори више земаља, представници републичких и градских власти, издавачи, писци, професори универзитета, угледни библиотекари, представљени су најважнији резултати Библиотеке у протеклој години. Том приликом додељене су :
Награда "Марија Илић Агапова" додељена је Ивани Николић, библиотекару-саветнику, Народнај библиотека Србије. Награда „Глигорије Возаровић” за најбољег издавача у 2019. Издавачкој кући ,,Издавачки центар Матице српске” за антологијску едицију ,,Десет векова српске књижевности." Награда „Глигорије Возаровић” за најбољег књиговесца у 2019. Златки Цревар из Књиговезнице „Захарије Орфелин” из Београда. Најчитанија књига савремене преведене књижевности 2019. у БГБ је роман „Поноћно сунце“, норвешког књижевника Јуа Несбеа, у издању Лагуне. Награда „Читалац године” припала је тринаестогодишњој Милици Нешковић из општине Раковица. Специјално признање Библиотеке града Београда - Повеља за изузетан допринос ове године је додељена „Политици за децу", п који редовно прати активности, радионице и програме за најмлађе чланове Библиотеке града Београда.
Остоја Продановић важи за најбољег познаваоца литературе и писаца ваљевског краја, а своје знање је преточио у две за ваљевски крај врло значајне књиге. Прво је објављена "Антологија ваљевске приповетке", да би синоћ била представљена књига "Мимезис романа", која даје преглед настанка и објављивања ваљевских романа у периоду од 19. до 21. века. Својим другим, капиталним издањем Остоја Продановић неумољиво и врло систематично ради на осветљавању свих непознаница заљубљеницима у писану реч и у ваљевски крај. У књизи је заступљено 48 аутора који су повезани са Ваљевом, а аутор својим заводљивим есејистичким стилом о свима њима проговара на лако проходан, али и стручан начин. То је врло корисно пошто сигурно знамо да ће ова књига бити полазна тачка свим будућим генерацијама које желе да се упусте у ваљевске литерарне лавиринте. Иза објављивања ове књиге стоји огроман труд, јер је у њој проговорено из критичког угла о нешто више од двеста књига, што је вртоглава бројка, али исто тако, а како и сам аутор тврди, овакве књиге се не пишу из користи, него из чисте љубави...
У Народној библиотеци „Стеван Сремац” представљена књига „Упутства за љубитеље живота” др Боске Петровић и Милице Лазаревић. Поред ауторке др Петровић, књигу нам је приближио и Велибор Петковић, новинар. Ово празнично вече, када половина човечанства проводи у очекивању Божића, отворило је разговоре о универзалним вредностима. Са добрим жељама и лепом књигом, наша библиотека испраћа 2019. годину и радује се Новој. Џез на хармоници свирао је изврсни Стефан Лончар.
Република Србија - МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА - Сектор за дигитализацију културног наслеђа и савременог стваралаштва расписује КОНКУРС за финансирање или суфинансирање проjеката из области дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва у Републици Србиjи у 2020. години. Предмет конкурса jе финансирање или суфинансирање пројеката из области дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва и обухвата следеће области:
1. Област едукације и подизања капацитета запослених и промоције дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва (вредност пројекта од 200.000 динара до 750.000 динара) Организовање обука, семинара и радионица за учеснике у процесу дигитализације.
2. Област развоја апликација и подизања информационо-комуникационих капацитета за потребе обављања процеса дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва (вредност пројекта од 500.000 динара до 1.500.000 динара)
Крајем децембра 2019. године у Прес сали Министарства културе и информисања одржана је конференција „Смернице за успостављање ефикасног дигиталног наступа и представљања установа културе у Р.Србији“. У име Министарства културе и информисања скуп је отоворио и присутне поздравио Дејан Масликовић, помоћник министра за дигитализацију културног наслеђа и савременог стваралаштва, нагласивши значај дигиталних технологија за представљање установа културе данас када све више понуда најразличитијег квалитета конкурише садржајима из установа кутлуре за пажњу публике. На скупу су говорили Жанка Шолајић из Канцеларије за ИТ и еУправу која је у излагању објаснила присутнима систем функционисања домена култура.гов.рс и одговарајућих мејл адреса, Предраг Милићевић испред Регистра националног интернет домена Србије који је осветлио улогу и значај националног интернет домена за представљање устанва културе, Адам Софронијевић из Универзитетске библиотке који је анализирао могућности и изазове који очекују установе културе у представљању садржаја корисницима, Мирко С. Марковић из Интернет клуба који је представио резутлате истраживања ове невладине организације у области дигиталне комуникације у култури и Младен Максић из компаније Плеј медија који је појаснио улогу сајта и значај рангирања сајтова које врши претраживач Гугл.
Недавно је представљањен издавачки подухват Народне библиотеке Осечина - монографија „ГОВОР НАШЕГ КРАЈА“ Лингвистичкe секцијe Основне школе „Браћа Недић“ Осечина и професорa српског језика и књижевности Драгице Пуљезевић. Објављивањем радова лингвистичке секције у периоду од 2010. до 2019. године кроз монографију „Говор нашег краја“, Библиотека је подржала предани рад Лингвистичкe секцијe Основне школе „Браћа Недић“ Осечина и професорa српског језика и књижевности Драгице Пуљезевић и на тај начн, уз подршку локалне самоуправе, оставила трајно забележене говорне особености нашег краја. У књизи представљени су само неки од бројних истраживачких задатака, које је секција обавила: живот и обичаји народа подгорског; архаизми и дијалектизми; сеоски речник; топоними нашег краја; родбинске везе; стара имена и израда родословног стабла – имена некад и сад; надимци и презимена у општини Осечина; употреба ћирилице и латинице; присуство страних речи у савременом српском језику. Забележено је и Сећање на Јована Ћирилова, а на крају монпографије се налазе бисери са писмених задатака. О књизи су говориле проф. Драгица Пуљезевић и Ана Васиљевић, директорка Библиотеке и сложиле су се да ће ова публикација биће на корист свим будућим генерација, љубитељима и истраживачима локалног говора, али и стручној јавности. Већ за њу постоји интересовање са Института за Српски језик и књижевност.
Народна библиотека „Стеван Сремац” Ниш представила је aнтологију „Златни век српског песништва” приређивача Селимира Радуловића, новосадског песника, есејисте и антологичара, управника Библиотеке Матице српске. Друго допуњено издање ове антологије, објављено је у издању Радио-телевизије Војводине и Фондације „Група Север“ у Новом Саду 2019. године. Своје стихове казивали су песници заступљени у Антологији: Злата Коцић, Мирослав Максимовић, Драган Јовановић Данилов. Библиотека је са своје стране овај поетски сусрет допунила песмама Лазара Костића, Душана Радовића, рођеног нишлије и нашег славног Бранка Миљковића, песнике чији стихови красе ово капитално дело.
У организацији Библиотеке ,,Вук Караџић“, а у сарадњи са професорима информатике Филипом Клаином и Иваном Живићем почела је у петак 6. децембра са радом ,,Зимска школа програмирања и роботике“ за ученике старијих разреда основних школа. Током предавања деца уче између осталог и о програмским језицима ,,Скреч“ и ,,Пајтон“. По речима професора Клаина овим часовима се подиже свест о битности програмирања и роботике у данашњем времену. Како он наводи алексиначка општина покрива 71 насељно место и ту има доста талентоване деце којима ће овако нешто много значити за одабир будуће професије и у даљем школовању. Због великог интересовања ученика професори Клаин и Живић већ најављују часове програмирања и роботике и за следећу годину.
У петак, 5. децембра у Галерији Атријум Библитеке града Београда отворена је изложба „Матија“ ауторке Драгане Типсаревић, посвећена академику и књижевнику Матији Бећковићу. Значај Матије Бећковића за српску културу је немерљив, па би се и без повода, годишњица и нових књига, изложба наметнула као потреба. Ипак, 80 година живота, 60 година стваралаштва и два нова наслова књига, само заокружују идеју да се Матији у част приреди изложба. На изложби је представљено 27 паноа који хронолошким редом прате живот и обимно књижевно стваралаштво Матије Бећковића. При изради изложбе коришћена је богата грађа из личне пишчеве архиве (фотографије, документи, рукописи...).
Новембарски и децембарски дани 1914. године били су поприште Колубарске битке,.Данас, 105 година касније у лазаревачкој библиотеци „Димитрије Туцовић“ обележавају се дани Колубарске битке. Тим поводом, Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ гостовала је у Лазаревцу изложбом „Армијски ђенерал Крста Смиљанић“ ауторке Снежане Ђенић Изложбом је отворена манифестација „Дани Колубарске битке“. Раније, истог дана директорка чајетинске библиотеке – Снежана Ђенић, најпре се обратила лазаревачким гимназијалцима који су имали прилику да један свој час грађанског васпитања проведу у упознавању са велиим ђенералом Крстом Смиљанић, а све то кроз изложбу коју су имали прилике да погледају. Након тога, у 19 часова, нешто старија публика присуствовала је званичном отварању изложбе коју је отворила директорка библиотеке „Димитрије Туцовић“ Јасмина Иванковић, док је ауторка и овом приликом говорила о својој изложби, њеном настанку и својој великој инспирацији коју проналази у знаменитим људима свога краја.
У градској библиотеци у Суботица, Немања Мутић одржао је предавање на тему Мудрости из Јапана. У библиотеци тражило се место више. Поводом предавања у каталошкој соби била је постављена изложба...
Поводом обележавања 150 година од рођења швајцарског психијатра и психоаналитичара, Карла Густава Јунга (1875‒1961), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор дела...
Библиотека "Радован Бели Марковић" из Лајковца расписала је конкурс за књижевну награду за роман или књигу приповедака (прича)...
РЕЗУЛТАТИ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА „МИЛУТИН УСКОКОВИЋ” ЗА НАЈБОЉУ НЕОБЈАВЉЕНУ ПРИПОВЕТКУ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ У 2024. ГОДИНИ Прва награда: Каквог има света, добро цвеће цвета – Слободан Ружић, Земун Друга награда: Стаљинова чајанка...
Биоскоп, позориштге. журка на отвореном, изложбе, креативне радионице...
У Осечини је одржана премијерна представа „Хајди“, у биоскопској сали при у библиотеци. Иза овог успешног пројекта стоји глумачака дружина „КЊИГОЗОРИШТА“. Представа је посебно значајна не само због своје садржине,...
I награда- Салајац Катарина, Белишће, Хрватска Зимски вјетрови носе језиве пјесме – Гракћу гаврани. II награда Стефановић Милка, Београд СТРАХ ПРОПИЊЕ СЕ АТ. ЗАЧУО ЈЕ ЗВУК ТРУБЕ. АЛꞌ УЗДА СТЕЖЕ. III награда Букоња Живко, Бор Поносни...
Библиотека „Милован Данојлић“ била је испуњена језицима, музиком, сценом и емоцијама – обележено је десето, јубиларно „Вече језика“ у сарадњи са ученицима и професорима Средње школе „1300 каплара“.Програм је обухватио...
Снежана Радојичић, светска путница, бициклисткиња и књижевница је по други пут била гост Библиотеке "Вук Караџић" у Великом Градишту и одржала трибину о својим необичним авантурама. Интересовање публике било је...
На Позајмном одељењу Народне библиотеке Смедерево, одржано је предавање „Фудбал је најважнија споредна ствар на свету – Милорад Арсенијевић Балерина“ којим је отворен циклус предавања „Знаменити Смедеревци – бисери нашег...
Запослени у Народној библиотеци Осечина креативно су осмислили и реализовали читалаку радионицу поводом Међународног дана породице. Вредни библиотим представио је најмлађима сликовницу „Прутко“. Прутка и његову породицу су најпре...
ПРОГРАМ ФИНАЛНИХ АКТИВНОСТИ ПРОЈЕКТА У ПРИЈЕПОЉУ : 14-17. мај 2025.
Светски дан књиге, Народна библиотека „Миодраг Борисављевић” Апатин, обележила је пројекцијом филма о креативном ривалству између успешне списатељице и њеног мужа, чије су се стваралачке батерије испразниле и њиховом брачно-породичном...
Награда „Мома Димић“ Библиотеке града Београда установљена је 2010. године и додељује се за прозно дело које на уметнички релевантан начин остварује везе са другим културама. Награду...
Изашао је 36. пролећни број ЖУРНАЛЦА часописа младих Библиотеке "Вук Караџић" из Пријепоља. За пролећни број „Журналца“ пишу: Миња Средојевић, Селма Пашановић, Алис Ћосовић, Ника Ратковић, Амар Мемишаховић, Хелена...
У Читалишту Народне библиотеке Ужице, представљен је роман „НГДЛ” („Не дај голубу да лети”) Маринка Арсића Ивкова, добитника НИН-ове награде за 2024. годину. О књизи су говорили аутор и...
Библиотека "Вук Караџић" у Алексунцу, организовала је представљање књиге Ђорђа Митровића "Дрвене лутке". Кроз својеврсну аутобиографију, аутор описује своје свакодневне тренутке из свог изузетног живота, особе која се не мири...
У знак сећања на Весну Вујичић, Библиотека "Радиван Белу Марковић", Лајковац, организовала је радионицу „Веснине чаролије“, на дан њеног рођендана 31. марта, када је требала напунити 60 година. Радионица је...
Градска библиотека „Милован Данојлић“ расписује конкурс за књижевну награду „Милован Данојлић“ за најбољу збирку поезије за децу младих аутора до 35 година. Право учешћа на конкурсу имају сви који пишу на...
На поетски конкурс “ Уз књиге се расте“, библиотеке "Радован Бели Марковић", Лајковац, расписан поводом Светског дана поезије, пристигло је укупно 20 радова и један групни рад ИО Пепељевац,...