"Ромео и Јулија" у лазаревачкој библиотеци

Поводом 23. априла, Светског дана књиге Библиотека "Димитрије Туцовић" из Лазаревца у сарадњи са ТШ "Колубара" приредила је представу Вилијама Шекспира "Ромео и Јулија". Плато и тераса претворени су у Капулетов врт. Режија професорке Љиљане Пакић, као и извођење драмске секције ТШ "Колубара" пропратило је више од 300 посетилаца. Шекспирови стихови, глума талентованих средњошколаца од којих су већина учесници републичке смотре рецитатаора, употпуњени су средњовековном музиком у извђењу Ансамбла "Мелодија" Музичке школе "Марко Тајчевић". Читав спектакл је пропратио велики број локалних медија. Комплетан утисак употпунили су костими који су за ову прилику позајмљени из истоимене представе Народног позоришта из Београда.

Другачије од свега

Гост библиотеке у Смедереву био је Мирко Демић, књижевник, библиотекар и директор Народне библиотеке „Вук Караџић“ у Крагујевцу. Рођен је 1964. године у Горњем Класнићу код Глине на Банији. Школовао се у Горњем Класнићу, Београду и Карловцу. Завршио је Војну академију у Београду. Од 1987. до 1991. године живео је у Сињу, од 1991. до 1995. у родном селу и Глини, а од 1995. живи у Крагујевцу. Тема разговора био је роман Пустоловине бачког опсенара, је другачије од свега што је Мирко Демић до сада написао. Главни јунак је Димитрије Вујић (чији животопис реконструише 50-годишњи отправник возова), авантуриста, обмањивач, каријериста, неуморни заводник са половине 18. века, који учествује у многобројним дворским сплеткама по европским дворовима тог времена.Мирко Демић је за рукопис овог романа добио Књижевну награду за необјављени роман ,,Мирослав Дерета“...

НИШ -350 година од смрти Рембранта Ван Рајна

Узбудљиво предавање проф. др Каменка М. Марковића о животу и делу Рембранта ван Рајна,  окупило је у Бибиотеци "Стеван Сремац"  велики број Нишлија. Рембрант Харменсон ван Рајн био је холандски сликар и графичар, један од највештијих сликара „нарације” и изванредног умећа у уметности сликања портрета и драмских сцена. Психолошка дубина његових портрета и продубљена интерпретација библијских догађаја које је сликао остале су до данас јединствене и непоновљиве. Познат је и као сликар светла и сенке и један од оних који су били наклоњени бескомпромисном реализму. Његово сликарство припада стилској епохи барока.

Прича о бомбардовању аеродрома у Лазаревцу 1941. године

У  Библитеци у Лазаревцу отворена је изложба „Смрт девет авијатичара: Лазаревац, 7. април 1941." аутора др Милорада Ђоковића. Овај мултимедијални програм припремљен је вишедеценијским брижљивим и детаљним истраживањем новинара Милорада Ђоковића који је прикупљао релевантне информације како би одао почаст првим жртвама немачке окупације у Другом светском рату. После уводне речи директорке библиотеке Јасмине Иванковић присутнима се обратио пуковник ВЈ у пензији Бранислав Аночић који је укратко говорио о развоју Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране и условима у којима су авијатичари учествовали у периоду који се помиње у оквиру изложбе. Након стручног појашњења услова, проф. др Милорад Ђоковић детаљније је говорио о подацима које је сакупио како би ова изложба угледала светлост дана и постала доступна широј публици. Наслов кратког филма који су посетиоци имали прилику да погледају, „Култура сећања", за улогу има да подсети на до сада непомињане хероје и жртве почетка немачке окупације 1941. године. Такође, један од циљева јесте одавање заслужене почасти палим авијатичарима и подсећање на заборављени део историје лазаревачког краја. Изложба ће бити постављена у холу библиотеке до 20. априла те вас позивамо да је погледате и сазнате заиста вредне чињенице из наше историје.

ГОЛООТОЧKО ТРОЈСТВО

Ваљевска библиотека бија је домаћин представљања  трилогијске синтеза Вуксана Kнежевића "Острво монструм" . То је уметнички казано ауторово искуства као најмлађег осуђеника који је на овом уклетом месту подвргнут страхотама постреволуционарног терора и његових истраживања моралних бездана у који су пропадале душе потказивача, клеветника и џелата. Трилогија захвате све стране друштвене грознице Титовог прогона неистомишљеника, али још више апсурдна страдања невиних људи и фантастичне конструкције сплетки којима их је опкољавао паук тираниде. Искуство које је проживео у својим заточеничким данима и као обележени унутрашњи изгнаник много времена касније, морало је да се по налогу савести преточи у упозорење о томе какве подземне силе вребају своје историјске прилике. Поред аутора Вуксана Kнежевића, у представљању ове књиге учествовали су и Драгољуб Kојчић, директор и главни уредник Завода за уџбенике и Милан Бјелогрлић, директор Градске народне библиотеке у Зрењанину.

ДАН СПАЉЕНЕ KЊИГЕ

У Народној библиотеци Србије (НБС) обележен je Дан сећања на страдање националне библиотеке током нацистичког бомбардовања 6. априла 1941. године. 

Управник Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић, који је претходно положио свеће на Kосанчичхевом венцу где се до. налазила библиотека приметио је да је историја Народне библиотеке Србије велики трагични роман.

На свечаности су говорили први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић, министар културе и информисања Владан Вукосављевић, књижевница Вида Огњеновић и ректор Универзитета уметности Милета Продановић. 

Rечи као израсле из наше родне и рођене земље

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић упутио је телеграм саучешћа, поводом смрти  књижевника и песника Добрице Ерића следеће садржине:

- У име Министарства културе и информисања и у своје лично име изражавам дубоко саучешће породици, пријатељима и бројним поштоваоцима  књижевника и песника Добрице Ерића. Добрица Ерић је био живи лирски извор нашег народног духа, неодољиви песник завичајних шумадијских предела, одушевљени глас у славу живота и рађања, али и горки глас побуне против неправде учињене његовом слободарском народу. Пленио је и дотицао душе слушалаца и читалаца свих нараштаја, уз његову песму сви су постајали непосреднији и безазленији. Памтићемо његове речи као израсле из наше родне и рођене земље.

Свако полуди на свој начин

Посетиоци Народне библиотеке Ужице  имали су прилику да присуствују занимљивом разговору са Стефаном Чапаликуом, писцем, публицистом, драматургом и професором естетике на Универзитету у Тирани .Главни јунак његовог најновијег романа "Свако полуди на свој начин", је телевизор. Настао је из потребе да се сачувају сећања на специфичну прошлост и живот у Албанији за време комунизма, када је укинута религија. Аутор каже да га његови савременици сматрају документарним штивом а млађе генерације посматрају као фикцију. Одговарајући на питања публике Чапалику је рекао да су у Албанији, од 1945 до данас, преведена 72 наслова аутора из Србије. О књизи су, поред аутора, говорили професорка књижевности Ружица Марјановић и главни уредник издавачке куће Клио, Зоран Хамовић. Са енглеског је преводила Неда Здравковић.

Сачекајте вашу највећу победу

Овогодишња Општинској смотри рецитатора коју Библиотека „Вук Караџић“ организује сваке године, учествовало је укупно 47 ученика од којих је 20 било из нижих разреда основне школе, 18 средњег узраста и 9 средњошколаца. Други април изабран је као датум одржаваа Смотре јер је Библиотека на овај начин обележила и Међународни дан дечје књижевности. На  Окружној смотри рецитатора која ће бити традиционално одржана 15. априла у Косијерићу, општину Пријепоље представљаће укупно шест најуспешнијих рецитатора. 

Према оцени стручног жирија, у саставу Индира Хаџагић, новинарка, Тоде Николетић, писац дечје поезије и Владимир Дулановић, библиотекар, они су на данас одржаној Општинској смотри рецитатора, најизражајније, најгласније и најјасније говорили изабране стихове.

Николетић је учесницим поручио : „Сачекајте вашу највећу победу. Она ће се десити онда када се остварите као добри људи“.

Мићи Вујичићу књижевна награда „Душан Васиљев“

Добитник књижевне награде „Душан Васиљев“ , коју додељује Град Кикинда, за 2018. годину, је Мића Вујичић за роман „Унутрашњост“. Како је саопштио жири , који чине Иван Радосављевић, књижевни критичар и председник жирија , Дуња Илић, књижевни критичар и Срђан Срдић, књижевник , одлука је донета једногласно. У конкуренцији је било 116 наслова, од којих су у најужем избору били и роман „Кречење“ Жарка Радаковића („Чаробна књига“) и збирка есеја Владимира Копицла „Уметност и пропаст“( „Футура“).

Мића Вујичић је најмлађи добитник ове награде, која се састоји од повеље и новчаног износа, а додељује се за најбољу књигу написану на српском језику током године.

Опширније: Мићи Вујичићу књижевна награда „Душан Васиљев“