Библиотека „Центар за културу“ Кладово у среду 31. јануара са почетком у 18 часова, најављује окупљање Клуба љубитеља читања, који ће овом приликом разговарати о роману „Идиот“, руског књижевника Фјодора Михајловича Достојевског.

Фјодор Михајлович Достојевски је рођен 11. новембра (30. октобра по старом календару), у делу старе Москве које је од старине сматрано најтужнијим, па је тај део називан „Убоги дом“. Место рођења, несређена породица са оцем тиранином и алкохоличарем, је овог будућег уметника обележило за цео живот, тако да су најнижи слојеви друштва, такозвани “Сиви свет“ остали тема његовог стваралаштва.

Роман „Идиот“ представља одраз правих вредности, доброте, лепоте душе, вредности православља, које остају неукаљане без обзира што их средина не примећује, чак исмева, називајући грофа Мишкина идиотом.

Завршио је војну академију, али је у двадесет осмој години био осуђен на смрт, звог учешћа у револуционарној организацији, након помиловања остао је четири године на присилном раду у Сибиру.

Био је један од најутицајнијих руских писаца, а по ширини и значају дела, посебно у модернизму сматра се светским писцем у рангу Шекспира или Сервантеса.

Утемељитељ је психолошког романа,многи га сматрају и претечом егзистенцијализма.

Целога живота се више – мање успешно борио са болестима епилепсијом и тешком депресијом, лошом матерјалном ситуацијом, а имао је и велики проблем са коцком, тако да је једно од својих најбољих дела „Злочин и казну“ написао у рекордном року да би платио коцкарске дугове. Иза себе је оставио велики књижевни опус.

Фјодор Михајлович Достојевски је премунуо у Санкт Петерзбургу 9. фебруара (28. јануара по старом календару) 1881.г. у педесет деветој години живота.

Писао је романе, новеле и кратке приче.

Написао је романе „ Бедни људ“ (1846), „Двојни“к (1846), „ Неточка Незванова“ (1849), „Село Степанчеково „(1859), „Понижени и увредјени“(1861), „Записи из мртвог дома“ (1861), „ Записи из подземља“ (1864), „Злочин и казна“ ( 1866), „Коцкар“ (1866), „Идиот“ (1868), „Зли дуси“ (1871-1872),“ Младић“ (1875),“ Браћа Карамазови“ (1879-1880).

Најпознатије новеле и кратке које је написао су „ Господин Прохорчин“, „Слабо срце“, „Крокодил“, „Вечни муж“, „Бобац“, „ Кротка“, „Сан смешног човека“,“ Божићно дрвце и свадба“ и др.