Održan je novi seminar Internet kluba za stručno usavršavanje u kulturi - „ MODELI DIGITALIZACIJE U BIBLIOTEКAMA – sadržaji od značaja za lokalnu ajednicu“ .

Program seminara objedinio je tri interaktivna predavanja:
a. Dr. Adam Sofronijević, zamenik direktora Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ u Beogradu - AКADEMIJA ZA DIGITALIZACIJU .
b. Mr. Slobodan Stevanovski, direktor Opštinske biblioteke Кovačica - DIGITALNA КOVAČICA – od teorije do prakse u primeni locloudhosting.
c. Vesna Crnković, viši bibliotekar, direktor bilioteke „Radoslav Nikčević“, Jagodina - ULOGA MATIČNOSTI BIBLIOTEКE U DIGITALIZACIJI .

Опширније: Modeli digitalizacije u bibliotekama

U kraljevačkoj biblioteci je održan zanimljiv književni program posvećen dobitnicima Nagrade Branko Miljković. Ovo prestižno priznanje, koje se dodeljuje gotovo pedeset godina, deset puta je stiglo knjigama objavljenim sa znakom kraljevačke biblioteke, a uzastopno poslednjih pet godina. Program je započeo odlomcima dokumentarnog filma koji je snimljen u Parizu 1989. a koji još uvek čeka da bude na adekvatan način obrađen i u celosti predstavljen javnosti. U filmu je zabeležen razgovor Alena Boskea, znamenitog francuskog pesnika, i Dušana Miljkovića, strica Branka Miljkovića.

Ljubitelji knjige u Ljuboviji imali su priliku da prisustvuju promociji novog romana - Sokolski kor(ij)eni, zavičajnog pisca Dragoljuba Panovića-Prketa. O romanu je veoma nadahnuto govorio prof.Sreten Cvetojević Cvele,stručni saradnik na knjizi. - Ovo je roman koji govori o ljubavi,a nije ljubavni, govori o bosanskom ratu a nije ratni, govori o nedaćama i podeljenosti naroda koji je nekada bio jedan, a nije sociološki-rekao je između ostalog prof. Cvetojević toplo preporučivši roman budućim čitaocima. U veoma emotivnom obraćanju publici, autor je naglasio da je knjigu posvetio svom dragom , preminulom , prijatelju Muhamedu Mušanu Rustanbegoviću.Veliki putnik, mondijalista, građanin sveta g. Panović je u svom obraćanju prisutnima,rekao da i pored svega što se dogodilo na ovim prostorima i dalje veruje u ideju zbližavanja ljudi ma koje vere i nacije oni bili, a da verska i nacionalna raznolikost daju samo bogastvo i slobodu kako umnu tako i duhovnu.