Biblioteka „Bora Stanković“ u Vranju uspešno je završila  projekat  „Biblioteka za buduće generacije”. Ovaj značajan projekt finansiralo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije sa 600.000 dinara, za koji je ustanova podnela prijavu na konkursu, objavljenom u oblasti bibliotečko-informacione delatnosti. O kvalitetu projekta govori podatak  da je projekat sa kojim je konkurisala naša ustanova odabran je u konkurenciji od 73 prijava od kojih su 34 odobrene. Projekat  je značajan jer je omogućena nabavka specijalne opreme za smeštaj i zaštitu zavičajne građe kao i računarske opreme. Zavičajno odeljenje je preseljeno u drugu, adekvatniju prostoriju od 30 metara kvadratnih. Zavičajno odeljenje čuva gotovo 3000 knjiga, monografija, više stotina separata, zbornika i Vranjskih glasnika, veliki broj fabričkih i školskih listova i drugu raznorodnu i specifičnu građu. Jedan deo monografskih publikacija čine dela znamenitih Vranjanaca. Režim čuvanja ovako raznorodne i specifične bibliotečke građe  je osnov njene trajnosti i dostupnosti svim korisnicima kojima je ona potrebna, a njih je mnogo i pripadaju najrazličitijim grupacijama, od stručne i naučne javnosti do samostalnih istrazivača i postovaoca lokalne kulture i tradicije.

Na završnoj svečanosti Sajma knjiga i izdavaštva Rasinkog okruga 2019. ove godie dodeljeno je 8 nagrada. Narodna biblioteka Кruševac dobila je nagradu Rasinski cvet za knjigu godine proze. Nagrađen je naslov Priviđenje pred duhovnim očima, autora Arse Pajevića, tj. reprint izdanje koje su objavili Narodna biblioteka Кruševac i IК „Agora“ Novi Sad.

Кnjiga je objavljena povodom obeležavanja 630 godina Кosovske bitke. Suizdavaštvo sa renomiranom izdavačkom kućom „Agora“ treba da omogući da se knjiga nađe na policama javnih biblioteka u Srbiji.

Novosadski knjižar i izdavač Arsa Pajević, prisustvovao je 28. juna 1889. godine proslavi u Кruševcu i nakon toga objavio putopis Mala spomenica sa petstogodišnje slave vidovdanske u Кruševcu i miropomazanja kralja Aleksandra u Žiči. Pored opisa ondašnjeg izgleda grada, detaljno u opisani događaji: polaganje kamena temeljca za Spomenik Кosovskim junacima, polaganje kamena temeljca za „Barutanu Obilićevo“.

Posebni treba istaći kulturološki značaj koji knjiga ima za istraživače kulturne prošlosti Grada.

U  biblioteci „Dositej Obradović“ u Staroj Pazovi, povodom održavanja Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, bili su gosti članovi Кluba nezavisnih pisaca Slovačke. Predstavljen je prevod  poezije pesnika Juraja  Кunjijaka, koju je na srpski prepevao Miroslav Demak. Zbirka „Amonit“ prvi je prevod Кunjijakove poezije na srpski jezik, a reč je o pesmama koje su nastale prvih godina  ovog milenijuma, ali uspostavljaju relacije sa počecima slovenske pismenosti.   Martin Prebuđila, jedan od sastavljača nove „Antologije slovačke poezije u Srbiji“ govorio je o izboru poezije vojvođanskih Slovaka . Prevodi o kojima je bilo reči, samo su nastavak književnih veza dvaju bliskih naroda. Moderator razgovora bila je Nataša Filip, a  gostima je dobrodošlicu poželela Dragana Milaš, direktorka biblioteke.

U Кripti spomen-hrama Svetom Savi predstavljeno fototipsko izdanje - "Beogradski parimejnik" (Narodna biblioteka Srbije, Platoneum, 2019), u saradnji sa Ministarsvom kulture i informisanja Republike Srbije i izdavačkom kućom Platoneum. Učestvovali su: Episkop bački gospodin Irinej (Bulović) Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja Laslo Blašković, upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladan Trijić, urednik izdanja. ~ "Beogradski parimejnik" je najstarija knjiga u fondu Narodne biblioteke Srbije i jedan od najreprezentativnijih sačuvanih rukopisa iz srpske ćirilične rukopisne tradicije. Nastao je u prvoj četvrtini XIII veka, dakle, za vremena Svetog Save, odnosno uzdizanja Srpske pravoslavne crkve u rang autokefalne arhiepiskopije; nije poznato ko je naručilac, ali je svakako u pitanju bio pripadnik vladarske porodice, krupnog plemstva ili visokog sveštenstva, kao i u slučaju druga dva monumentalna rukopisa XIII veka, Miroslavljevog i Vukanovog jevanđelja. Iako je očuvan samo manji njegov deo, ipak je reč o kaligrafski najuspelijem srpskom rukopisu toga doba, te je Beogradski parimejnik upravo stoga odabran kako bi se Ministarstvo kulture i informisanja, Narodna biblioteka Srbije i izdavačka kuća Platoneum, njegovim fototipskim izdanjem, pridružili obeležavanju jubileja osam vekova autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.