У суботу, 10. новембра 2018.  у свечаној сали Библиотеке "Димитрије Туцовић" биће додељене награде најбољима на књижевном конкурсу "Вино је поезија у чаши" који је одржан поводом сајма вина у Лазаревцу.

Прво место деле две песникиње: Љупка Вујичић и Валентина Новковић док је треће место освојио Слободан Р. Мартиновић. Жири у саставу: књижевни критичар Карло Астрахан, глумац Зоран Белошевић и професорка српског језика Љиљана Пакић, једногласно је донео одлуку о најбољим песмама које су биле потписане шифром, а аутори су били познати тек након жирирања. Честитамо победницима који ће, поред симболичних награда, гостовати на свечаном отварању 10. Сајма српских вина у Лазаревцу.

НАГРАЂЕНЕ ПЕСМЕ:

Прво место 1:

ВИНСКА ИСТИНА

Боја крви,
Укус горак,
Успорава мисли, корак.

У чашу се туга слива,
К`о у ротло ватра жива.

Слап што пени
Осмех врати,
Црне мисли преобрати.

Прија бука и тишина,
У вину је сва истина.

Као живот,
Црно, бело,
К`о рођење и опело.

Без царева нема царства,
Ни мудрости без пијанства.

Љупка Вујичић

Прво место 2:

КАП

Чија се сена над око надви
у јесење јутро што
рујем цвате, ко се то мени
под срце сави
у ове тихе, самотне сате?
Сета ме дирну на љубав врелу
капљом вина сједини плоти,
тек тако пропупелу на стељи да
немире кроти.
Оку суза у јаду
бива, нектар божански
срцу што сније, има ли лепшег
сагрешења од целова којим
се душа мије.

Валентина Новковић

Треће место:

ВИНО И РУЖЕ

Сазрело нагло на нашем столу
Црвено вино
Под два зелена сунца
Залива руже на твом образу
Да бујно цветају
Не знам
Је ли то боја
Од рујног нектара
Алијас вина
Или од чини или рубина
Збуњеног неба

(А добро знам
Знам те руже
Трново уже
До тајне одаје срца)

Слободан Р. Мартиновић

Крајем октобра Народна библиотека „Јован Поповић“ већ традиционално организује маскенбал за децу. Деца су читала приче, своје омиљене и потпуно нове. Затим су измишљали своје бајке, одморили уз анимиране филмове за децу, дружили се и стекли нове другаре.
Хвала свима који су са нама бојили јесен веселим бојама.
Радионицу је осмислила и водила библиотекарка Љиљана Марковњев.

Са својом професорком Аном Мићић ученици петог разреда ОШ „Петар Враголић“ колективно су посетили библиотеку „Милован Глишић.”
У пријатном амбијенту , добро снадбевеној библиотеци и лепо уређеној читаоници, петаци су провели више од једног часа са нашим библиотекарима Горданом Спасојевић и Стојаном Ивановићем, разговарајући о књигама, читању њиховим интересовањима и другим темама везаним за књижевност која су занимала ученике.

Збирке поезије за децу „Пусти ме да сањам“ ауторке Радмиле Зорић и „Е баш нећу да одрастем“, аутора Љубисава Грујића Грује, у издању библиотеке „Србољуб Митић“ Мало Црниће, промовисане су у недељи Фестивала драмских аматера села Србије, пред бројном публиком у читаоници Библиотеке „Осам нијанси плаве“. Ове две збирке су у ствари једна књига, јер су писци у стваралаштву за децу доста повезани, и заједнички су радили на њеном стварању. Промоцији су присуствовали бројни поштоваоци писане речи, писци, читаоци, ученици, директори јавних предузећа и установа, представници локалне самоуправе на челу са председником општине Мало Црниће, Малишом Антонијевићем и председницом Скупштине општине, Горанком Стевић. О Радмили Зорић, говорила је Ана Дудаш, књижевница из Малог Црнића:
„Међу мојим пријатељима песницима некако је упоследње време постао манир објављивање заједничкихкњига. Тако су се у ову авантуру упустили и Радмила Зорић и Љубисав Грујић Груја објављујући заједничкукњигу песама за децу која има два наслова Пусти ме да сањам (Радмила Зорић) и Е баш нећу да одрастем (Љ.убисав Грујић – Груја).

.Надахнути љубављу према деци, они храбро улазе удечји свет који прима само повлашћене и оне који умеју да се приближе дечјој души. Духовитошћу и шаљивим алузијама они кидају све узе до дечјих срца, постају њихови пријатељи, чувари њихових тајни и осмеха. Радмила Зорић је читав свој живот кроз рад у просвети и педагошку праксу посветила васпитавању и учењу деце. Отуда је она добар познавалац њихове интиме и психологије и до краја дидактична у садржини и порукама својих песама. За Радмилу Зорић песма, осим што мора да буде лепа, треба да буде и поучна и она се доследно држи тог свог гесла……Сматра Радмила Зорић да деци треба изнова говорити о љубави, човекољубљу, храбрости, скромности, о томе како бити частан, не завидети, не лагати, не красти, не чинити ништа што нарушава моралне кодексе понашања. Дечји умови су упијајућии њима треба увек изнова говорити о врлини иврлинском путу. То је родитељска и учитељска стаза коју треба следити. Песникиња говори о сналажењу у свакодневном животу и ситуацијама које доносе искушења зависти и љубоморе. Увек истиче да треба вредно учити и радити и да само такав однос према животу доноси резултате…“, рекла је Ана Дудаш.

О стваралаштву Љубисава Грујића – Грује, говорила је Славица Јовановић, књижвница и професорица књижевности и српског језика из Пожаревца.„У песмама дечијих песника увек је све обасјано неком неодређеном светлошћу безбројних алеја светионика. Зато све светлинама жари душе невине и чисте које су тек на почетној стази формирања позитивних људских вредности. Сасвим је извесно да их писац спашава од могућих залеђивања, понекад досадних а понекад опасних тренутака. Отвара им двери до издашних показатеља неуништиве наде, до самог средишта усмерености и безграничне домишљености где захваљујући Аријаднином клупку које се одмотава угледају и одгонетају показујући кроз позитивне активности њихове бескрајне потенцијале који се само назиру. Вођени њима и руком Господњом нашег Исуса Христа, они стасавају у праве мозгалице који неминовно измамљују блажени осмех на лице читалачке публике која их уводи у свет раздрагане маште где чудесима нема краја, где је и немогуће могуће. Тако они постају господари сопственог, у свакој сфери позитивног одрастања, свакако под будним оком и уз слапове љубави својих родитеља, али и окружења безбрижних школских дана уз спознавања обиља збиље кроз коју пролазе широм отворених очију, да буду свесни, да могу угледати пут када им се кочија претвори у бундеву да им оштрице стварности не направе дубок рез…“, рекла је Славица Јовановић.
Поезију ова два аутора, читали су ученици ОШ „Моша Пијаде“ из Малог Црнића: Софија Стојимировић, Матеја Савић, Јован Николић, Јована Тодоровић, Тамер Еслем и др.
Медијатор програма је Данијела Божичковић Радуловић.