Редакција "Журналца" је за своје читаоце приредила новогодишњи број малих новина за децу и родитеље који се може набавити уз лист Полимље. Поред тематских текстова о празницима, "Журналац" доноси и занимљиве чланке о одрастању, друштвеним мрежама, телевизији, као и кратак путопис о Алжиру.

Новогодишње жеље "Журналца"

МАРКО:
„Од новогодишње ноћи нека вам све крене на боље,
да сте увек добре воље.
Нека вас срећа и здравље прате
током године целе, то су за вас
моје жеље“.

ЕМИНА: “Желим да моји пријатељи буду отворенији иискренији према мени и да увек имају своје мишљење, а не да трендови и окружење одлучују уместо њих. За све проблеме увек постоји решење, само треба ноге да покренемо из фотеље и учинимо свет бољим и лепшим“.

ДАРИЈА: “Желим вам да за Нову годину спознате ко сте заправо и коме треба посветити пажњу“.

ФАРУК: “Нека Нова година буде прекретница. Да лоше навике оставимо иза себе. Ја се надам да ћу сваке наредне године бити мање стидљив“.

ЛАНА: “Имај свој циљ и нека те ништа не заустави да то оствариш и достигнеш. Да будемо здрави и да нас ништа не спречи да будемо срећни и насмејани“.

ДЕИНА: “Нова година је за некога нови почетак, а за некога наставак живота али сваке године покушајмо да будемо бољи него претходне“.

ДЕНИ: “Желим свима срећну 2019.годину. А ја да одем на Алпе на скијање“.

САРА: “Нека вас у Новој години проблеми и бриге мање стежу, а љубав и лепе успомене једне за друге вежу. Желим да ми Деда Мраз испод јелке остави неколико пакетића здравља и среће (ако ми затреба)“.

pdf Журналац бр. 23 (.PDF 1067KB)

У библиотеци у Ваљеву представљен је нови роман Божина Јаневског "Побијеници" има врло комплексну прозну структуру. Надовезујући више различитих наратива, који се у неким тренуцима преклапају, али и меандрирају у сопственим правцима, аутор постиже ефекат чест у романима епских граница, који се труде да захвате свет у свом целокупном обиму.

Радња романа "Побијеници" смештена је у доба након пада Смедерева и деспотовине и доласка Отоманске империје на Балканско полуострво. Овај интересантан историјски оквир, не тако често обрађиван у нашој литератури, аутору отвара простор за многе маневре, што он обилато користи креирајући на овим просторима судар Оријента и Оксидента, оличених у Турском царству и Дубровачкој републици, а нас и наш ваљевски крај ставља у само средиште дешавања где се највећи део радње романа и одвија. Самим тим роман још више добија на вредности, јер се лако ова немилосрдна геополитичка матрица у опробавању снага Истока и Запада на овим просторима лако уочава и данас. Остоја Продановић, један од највећих познавалаца ваљевске завичајне литературе, истакао је да Јаневски тематизује горке животне ситуације и судбине својих јунака у тешким и смутним временима причајући причу о крхкости и немоћи човека и живота, док је Драгана Радовић, прочитала одломак из позитивне рецензије Милутина Лује Данојлића, у ком се истиче вредност несвакидашњег архаичног лексичког апарата којим се аутор служи..

У  великој сали Библиотеке изведен је програм  "Вече поезије и музике - Kао да сам те сањао", у извођењу глумаца Владана Савића и Kристине Савић, као и пијанисте Уроша Ранковића.

Публика је имала прилику да послуша колаж, који је састављен од песама највећих српских и светских песника и композиција еминентних композитора. Kористећи форму монолога протагонисти су говорили и певали стихове Kонстантина Симолова, Матије Бећковића, Десанке Максимовић, Жака Превера, Душка Трифуновића. Арсена Дедића, Вите Николића, Божидара Тимотијевића и других великана светске и домаће поезије.У представи је доминирало живо певање Kристине Савић, која је уз оригинално адаптиране аранжмане изводила баладе познате публици.