У Народној библиотеци Смедерево,  одржан је акредитовани семинар „Дигитални репозиторијуми у библиотечко-информационој делатности“. Семинар су реализовале Александра Поповић и др Драгана Столић из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ Београд. Семинару су присуствовали библиотекари из јавних библиотека Подунавског округа – Смедерево, Велика Плана и Смедеревска Паланка.

У  огранку Градске библиотеке Субхотица, на Палићу представљен је књижевни и уметнички часопис „РАДИОНИЦА УЛИЦА ТВРЂАВЕ” из Веспрема (Мађарска). Публици су се том приликом представили главни уредник и песник Ото Фењвеши, уредник и писац Ласло Килиан, историчарка књижевности Жужана Арањ, те песник и музичар Рихард Варга. Модератор је био Золтан Шандор, сарадник у овом часопису. Они су читали одломке из својих дела, а Рихард Варга је интерпретирао своје песме, као и једну Костолањијеву песму уз гитарску пратњу.

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ предстваљенe су књиге Марка Шелића „Хигијена несећања I“ и „Хигијена несећања II“, односно други део трилогије „Малтерего“. У роману „Хигијена несећања“, Марко Шелић наставља тамо где је стао с „Рубиковом столицом“, петоро младих, огорчених људи суочено је с мефистовском понудом загонетног човека који нуди излаз из безнађа, али по цену одустајања од свега у шта верују.

Ово је књига која, кроз временске скокове, приповеда о очевима, о личном и колективном (не)сећању, о покушају да се у насилним траумама нађе смисао. Изнад свега: о изгубљеном пријатељству које изнова ниче из крхотина. Да ли се може побећи од сећања? Колико је заиста танка линија између добра и зла?

 У библиотеци "Димитре Туцовић" у Лазаревцу, промовисана је књига издавачке куће Catena Mundi "Историја једне утопије". О књизи је најпре говорио извршни директор издавачке куће Никола Маринковић, који је напоменуо да је иницијативу за објављивање књиге покренуо Маринко Вучинић, а књига је посвећена сенима покојног историчара Душана Батаковића.

Ово двотомно дело настало је поводом стотину година од стварања прве јужнословенске државе. У књигама су сабрани текстови значајних научника и интелектуалаца из времена настанка те државе, из времена постојања прве Југославије, друге Југославије, распада Југославије и текстови савремених историчара, филозофа, правника и публициста, све укупно скоро шездесет аутора.

Часлав Копривица, професор ФПН у Београду највише се задржао на једној филозофско-историјској синтези трајања заједничке нам државе, где је упадљиво у негативној конотацији у односу на историју српске државе и српског народа говорио о Југославији као утопији. Његов приступ је био неуобичајен за досадашње навике публике. Веома бројна публика имала је прилике да чује мисаоне рефлексије једног од водећих савремених филозофа.

Милош Ковић, професор Филозофског факултета у Београду осврнуо се на проблематику и улогу учешћа водећих интелектуалаца уочи стварања заједничке државе, уз констатацију да је после велики део њих променио првобитне ставове. Никола Маринковић је посебно истакао да ће и убудуће издавачка кућа коју представља посебну пажњу посветити запостављеним националним темама.

Ратко Вукелић је помало провокативним сугестијама и питањима испровоцирао живу дебату између гостију и публике, која се овај пут одазвала у великом броју тако да је програм потрајао пуна два сата.