Поводом Националног дана књиге који се обележава 28. фебруара Библиотека „Милован Глишић“ у Љубовији, организује изложбу „БОЖАНСКО НАДАХНУЋЕ-МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ“. Поставку сачињавају факсимил Мирослављевог јеванђеља, који су откупиле највеће библиотеке и универзитети света и на основу кога је УНЕСКО уврстио Мирослављево јеванђеље међу 120 највреднијих докумената целокупног човечанства 12 паноа са фотографијама и легендама на српском и енглеском језику које објашњавају јединствен историјат рукописа који је уједно и историја српског народа.Изложбу прати и представљање књиге „Божанска промисао“ (историјат највредније српске књиге урађен у сарадњи са САНУ) и „Божанско надахнуће“ уз објашњења јединствене симболике ликовних украса докторанткиње Драгане Аћимовић.
Сви заинтересовани изложбу и предавање ће моћи да виде 1. марта (уторак) у холу биоскопа од 10 до 17. часова. Улаз слободан
Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“ Ваљево је расписала фото-конкурс СЛИКЕ ГРАДА 365, у циљу откупа фотографија за попуњавање збирке визуелне некњижне грађе у завичајном фонду, а које ће представљати документарно сведочанство о догађајима и људима који су обележили 2021.г. Конкурс је отворене до 8.марта 2022.г. а услови за учешће су детаљно образложени на сајту под насловом ФОТО-КОНКУРС СЛИКЕ ГРАДА 365/2021.
Од како нас је нас је у 75. години напустио наш велики пријтељ и подршка у активностима овог пројекта, књижевник, Радован Бели Марковић, сваког дана, сви то са сетом осећамо. Сви знамо колико је он добар човек, али можда је важно и ово да знамо...
Радован БЕЛИ МАРКОВИЋ, рођен је 10. октобра 1947. године у селу Ћелијама код Лазаревца. Пише кратке приче, новеле и романе. Објављује од 1969. године.
Књиге приповедака: Црни колач, 1983; Швапска коса, 1989; Године расплета, 1992; Живчана јапија, 1994, 2003 (коначна верзија); Старе приче, 1996; Сетембрини у Колуубари 1996, 1997; Мале приче 1999, 2000; Аша, 2007; Ћорава страна (изабране и нове приче) 2007.
Романи: Паликућа и Тереза милости пуна, 1976, 1992 и 1996 (коначна верзија у склопу Старих прича); Лајковачка пруга 1997, 1998, 2001, 2004; Лимунација у Ћелијама 2000, 2005; Последња ружа Колубаре 2001, 2002, 2003; Кнез Мишкин у Белом Ваљеву 2002, 2003; Девет белих облака, 2003 (прво издање „Филип Вишњић“, коначна верзија „Народна књига“); Оркестар на педале 2004, 2009 – ЕВРО ГИУНТИ: друго углађено издање; Кавалери Старог премера 2006; Колубарска трилогија (Лајковачка пруга / Лимунација у Ћелијама / Последња ружа Колубаре), Библотека великих романа, Просвета, Београд, 2008; Госпођа Олга 2010.
Награде и признања: За Швапску косу добио је награду Културно – просветне заједнице Ваљева, Андрићеву награду за књигу прича Сетембрини у Колубари, за Мале приче награде „Бора Станковић“ и „Библиос“, за Лајковачку пругу, Нолитову награду и Награду „Бранко Ћопић“, коју додељује Одбор САНУ, за Лимунацију у Ћелијама награде: „Меша Селимовић“ и „Рачанска повеља“, за Последњу ружу Колубаре златну плакету „Жак Конфино“, за Кнеза Мишкина у Белом Ваљеву Плакету ваљевског недељника „Напред“, за Оркестар на педале – награду „Стеван Сремац“, а уз ова признања ваља поменути и три плакете Хит Либрис Другог програма РТС, за најчитанију књигу, награду ''Вељкова голубица'' града Сомбора – за животно дело у приповедачком стваралаштву, Вукову награду (2011) за изузетан допринос развоју културе у Републици Србији, те награду ''Ramonda Serbica'' додељену у Нишу, 13. септембра 2013. године током трајања књижевне колоније "Сићево", за целокупно дело.
Радован Бели Марковић је члан Удружења књижевника Србије од 1976. године и Српског књижевног друштва од 2000-те године, у статусу истакнутог уметника од 2009. године.
Приповетке Радована Бели Марковића су уврштене у неколико избора и антологија (на српском, немачком, енглеском, украјинском и македонском језику), радиофонски приређиване и више пута емитоване на Другом и Трећем програму Радио Београда (Живчана јапија, Драматизација Звонимир Костић, режија Божидар Ђуровић; Црни колач, драматизација и режија Бода Марковић), а у његовој прози – поред одељака у часопису „Међај“ (бр. 40, Ужице, 1997) и у штедријим приликама, током минуле деценије, у Летопису Матице српске - писано је и у зборнику Српска савремена проза (Трстеник, 2003), Зборнику српске књижевности (Темишвар, 2005) као и у опсежним тематским блоковима у часописима “Градина“ (Ниш, 2006) и „Књижевност“ (Београд, 2008).
О прози овог Писца објављене су и књиге: Радован Бели Марковић, Стилске и језичке игре (Ваљево, 2005) Витомира Вулетића; Песничко приповедање (Београд, 2006) Стојана Ђорђића, као и Зборник радова Проза Радована Белог Марковића, са научног скупа посвећеног његовом делу, уз селективну библиографију коју је сачинила Бранка Јовић (Ваљево, 2009).
Проза овог Аутора је и предмет докторских радњи – на Филолошком факултету и Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Радован Бели Марковић је стални члан-сарадник Матице Српске и члан Српског ПЕН - центра .

Дванаеста сезона радионица „Зимовање у библиотеци“ у Ваљеву, започела је новим програмом, „Читам ти причу“. Малишани и библиотекар су, током пријатног дружења у Музеју завичајних писаца, читали приче и разговарали. Читање је лековито и од читања се расте, већ смо доказали на ранијим радионицама. Сада желимо са децом да делимо радост читања наглас, јер се тако стиче самопоуздање, вежба концентрација, развијају чула и учимо се толеранцији. Велико интересовање деце и родитеља нас уверава да нас очекује успешна сезона и ове године.

На дечијем одељењу Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" реализована радионица у оквиру пројекта "Словарица", предшколске групе из ПУ "Радост". Библиотекари су искористили прилику да деци представе и заједно са њима прочитају књигу нашег познатог писца за децу, Тода Николетића, под насловом " Словарица школарица". Испричали су деци и неколико басни, као и песме завичајних песника. Било је задовољство дружити се са будућим ђацима, који су више него спремни за полазак у школу. Надамо се да ће ускоро библиотека постати место за многобројне сусрете са њима.

Летњи програм едукативно-креативних и шаховских радионица oдржаће се на Дечјем одељењу бибиотеке у Ужицу, у периоду од 29. јуна до 15. јула 2026. године. Програм се реализује кроз два програмска...
У прелепом амфитеатру Библиотеке са Уба, уприличена је промоција књиге "Вук у ратној причи" Милана Јоловића Легенде. Легенда је био професионални официр војске и командир вода и чете. Одликован је...
Народна библиотека „Радоје Домановић“ у Лесковцу обележила је свој Дан свечаном седницом Управног одбора, која је окупила госте, сараднике и љубитеље писане речи.Свечаност је отворена извођењем државне химне Републике Србије,...
У пријатној атмосфери књижевне вечери, апатинској публици своје стваралаштво представила је Татјана Кањевац, а разговор са ауторком водио је Душан Гладић. Током вечери представљени су збирка поезије „Између редова“ и...
У Свечаној сали Библиотеке у Чајетини, отворена је изложба „Од абаџије до чаругџије”. У питању је гостујућа изложба из Музеја рудничко-таковског краја, чији је аутор кустос етнолог Наташа Поломац Петковић,...
Књига „Из мећаве и тмине“ аутора Бориса Мишића представљена је у "Завичајном конаку " Библиотеке "Радован Бели Марковић" у Лајковцу. То је четврта збирка прозе овог писца, која се жанровски...
У Градској библиотеци Љиг одржано је занимљиво и интерактивно предавање клиничког хипнотерспеута Ане Марјановић о хипнотерапији.Предавање је започето разговором о најчешћим заблудама везаним за хипнотерапију, као и кратким освртом на...
Народна библиотека „Радоје Домановић“ у Лесковцу и у времену дигиталних технологија доследно ради да навика читања постане још важнија. Књига помаже детету да развија стрпљење, машту и способност дубљег размишљања,...
Народна библиотека Србије установила је 2022. године Награду „Владан Десница” која се додељује једном годишње за најбољи роман написан на српском језику (прво издање) у претходној години.Добитник награде може бити...
Библиотекари из библиотеке "Бранко Радичевић" у Оџацима били су у посети Основној школи “Нестор Жучни” у Лалићу. где смо посетили децу другог и трећег разреда и њихову учитељицу Ану Шкундрић...
На Позајмном одељењу Народне библиотеке отворена је изложба „Стрип у вртићу“, настала у сарадњи са Предшколском установом „Лане“ и децом из групе пред полазак у школу 1.Присутне је поздравила директорка...
Библиотека „Србољуб Митић“, обележила је 147 година постојања.Свечаној академији присуствовали су представници локалне самоуправе: Малиша Антонијевић, председник Општине, Даниел Сурдуловић, заменик председника Општине; Сандра Митровић, помоћница председника; Анђелка Миљковић, начелница...
Током априла Народна библиотека Србије реализовала је низ садржајних и разноврсних програма за децу, који су на креативан и интерактиван начин повезали књижевност, науку и културно наслеђе.„Из живота животиња“, је...
Окружна смотра рецитатора Пиротског округа одржана је у Малој сали Народне библиотеке Пирот. На смотри је учествовало укупно 52 рецитатора у три категорије – млађи, средњи и старији узраст. овде...
У Народној библиотеци Осечина у Пецкој одржано је представљање књиге „Жене Подгорине“ аутора Огњена Пудара, које је окупило бројне љубитеље писане речи, поштоваоце завичајне историје и заинтересовану публику.Ова књига доноси...
Библиотека "Вук Караџић" у Алексинцу је приредила промоцију свог новог издања, збирке поезије "Нема кост" Александре Стојаковић. У препуном Дому омладине Центра за културу и уметност у Алексинцу публика је...
У Читалишту Народне библиотеке Ужице представљена је збирка поезије „Завичајна врана” аутора Слободана Ристовића. О књизи је, поред самог аутора, говорио рецензент Милијан Деспотовић, док је стихове казивао...
У читаоници Народне библиотеке „Радоје Домановић“ у Лесковцу, у оквиру програма „Завичајност“, одржано је предавање „За и против Вука“ (критички осврт на Вукову језичку реформу) Саше Станковића, проф. српског језика...
Градска библиотека Божидар Кнежевић, имала је част да угости др Адама Софронијевића који је отворио изложбу Ми и ВИ и одржао предавање о вештачкој интелигенцији, њеним етичким, правним...
У Малој сали Народне библиотеке Пирот одржана је креативна археолошка радионица „Мали истраживачи – форензичари прошлости“. Радионицу је водио Драган Јанковић, дипломирани археолог са искуством истраживања на локалитету Винча, који...