Тоде Николетић, један од наших најпознатијих писаца поезије и драмских текстова за децу, дружио се са децом из огранака Народне библиотеке „Јован Поповић“. Николетић је обишао огранке у Башаиду, Банатској Тополи, Банатском Великом Селу и Новим Козарцима. Ученици нижих разреда су кроз духовиту и шаљиву поезију научили како да напишу песму и ослободе машту, подсетили се колико је другарство важно, како се чува здравље и схватили да су управо они, деца, јунаци нашег доба. 

Тоде Николетић (1959) чувени је писац поезије и драмских текстова за децу. Заступљен је у бројним антологијама, монографијама, хрестоматијама и зборницима, као и у читанкама и лектири. Његове драме извођене су на великом броју аматерских и професионалних позоришних сцена широм бивше Југославије. Члан је Друштва књижевника Војводине, а готово да нема фестивала и школског театра, где није изведена нека од његових драма. Учесник је многих међународних позоришних фестивала луткарства и оснивач и суоснивач великог броја фестивала за децу. Рецензирао је више од сто књига поезије за децу, а његова драма „Краљевски фестивал“ је најизвођенија драма за децу у Србији у последњих 30 година. Живи у Црвенки као слободан уметник.

У Библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“ одржано је песничко вече у част сећања на животно дело златиборског песника Михаила Ћуповића.

У издању Библиотеке „Вук Караџић“ Пријепоље, пред читалачком публиком нашао се још један наслов Емира С. Мушовића – „Мушовићи на Харварду (прилог истраживању усмене књижевности Бошњака) : епске пјесме и казивање из Милман Пери колекције“. Књига приказује део репертоара Ахмет-бега и Мурат-бега Мушовића, чија су усмена казивања у Бијелом Пољу 1935. године забележили амерички професор Милман Пери и његов помоћник Никола Вујновић и која су постала део чувене „Милман Перијеве колекције усмене књижевности“ која се чува у харвардској библиотеци.

Библиотека "Вук Караџић" Алексинац у сарадњи са књижевним клубом "Велимир Рајић", ШОМО "Владимир Ђорђевић" и уз техничку помоћ "Театра 91", организовала поетско-музичко вече под насловом "Радост стварања под смоквиним листом".