U Narodnoj biblioteci Užice,predstavljena je knjiga Nađe Tešić (1939 – 2014) „Buntovnica u senci“. Posle romana „Umreti u Čikagu“ reč je o drugoj knjizi ove autorke koja je prevedena na srpski. Iako knjiga govori o siromašnom jugoslovenskom društvu pedesetih godina 20. veka, Nađa opisuje i energiju kolektivnog duha – raspuste na Đetinji, korzo, školu, prvi bioskop, kao i prodor američkog filma. Garonja je objasnila da sam naslov romana „Buntovnica u senci“ suštinski „odražava ličnu žensku sudbinu glavne junakinje, kroz alter ego Nađe Tešić, devojku Anu koja odrasta u Jugoslaviji, u rodnom Užicu a nakon toga odlazi u Ameriku“.

Roman je prevela Radmila Nastić, profesorka na Univeritetu u Kragujevcu, koja je sa užičkom publikom podelila uspomenu na susrete sa Nađom Tešić, naglasivši da nikada nije uživala u poslu kao kada je prevodila ove stranice.„Nađa Tešić je kroz ovaj roman pronašla i ucelovila svoj izgubljeni identitet, doduše ne kroz jezik, ali je ključno da je ponovo pronašla sebe i to u tih prvih petnaest godina života u Užicu, u Srbiji, u Jugoslaviji“, rekla je Slavica Garonja, univerzitetska profesorka u penziji, čijom inicijativom je roman preveden na srpski jezik.
„Pravu Nađu sam zapravo upoznala tek prevodeći ovaj roman „Borac u senci“, koji smo naknadno preimenovali u „Buntovnica u senci“. Prevela sam ga u jednom dahu, u roku od nešto više od mesec dana, ne samo zato što je postojao rok na koji sam se obavezala već i zato što sam postala opčinjena pričom koja se preda mnom odvijala. Krećući se njenim stazama može se, verujem u izvesnoj meri rekonstruisati staro Užice, ono što je od njega ostalo i zamisliti ono što je zauvek nestalo.“
O poznanstvu sa Nađom govorio je i publicista i novinar Zoran Jeremić, sećajući se razgovora koje su vodili pri njenim posetama Užicu.