Uz prigodan program Biblioteka Osečina je tradicionalno dodelila nagrade najaktivnijim članovima biblioteke za 2018. godinu. Program su upotpunili sa svojim nastupom sa dve kompozicije Sanja Nikolić učenica škole klavira, kao i učenici škole gitare koji su izveli tri kompozicije.

Najaktivniji članovi dobili su nagradu, koja se sastoji od diplome, prigodne knjige i besplatne članske karte. Najaktivniji članovi

U prisustvu velikog broja zainteresovanih Jagodinaca, a u okviru obeležavanja Svetog Save u Jagodini, u ponedeljak, 28. januara, u Čitaonici Narodne biblioteke „Radislav Nikčević“ otvorena je izložba pod nazivom „Minijatura na zrnu graška“ na kojoj su predstavljena minijaturna izdanja iz fonda stare, retke i minijaturne knjige Narodne biblioteke Srbije.

Izložbu je otvorio dr Marko Bojić, direktor Narodne biblioteke u Jagodini, a o eksponatima je govorio autor izložbe, dr Dejan Vukićević, bibliotekar savetnik i voditelj Fonda stare, retke i minijaturne knjige u Narodnoj biblioteci Srbije (NBS). Njagovo izlaganje je bilo posvećeno istorijatu i motivima nastanka minijaturnih knjiga, a posebnu pažnju prisutnih privukla je priča o ratnom proglasu Franje Josifa koji je na sam dan početka Prvog svetskog rata objavljen u formi minijaturne knjige na hrvatskom jeziku, koja je verovatno bila namenjena austrougarskim vojnicima iz južnoslovenskih pokrajina u to vreme. Inače, na izložbi su, pored navedene knjige, najviše pažnje posetilaca privukle knjige Gorski vijenac (na srpskom i mađarskom) Petra II Petrovića Njagoša, Кralj Lir Vilijama Šekspira, pesme Edgara Alana Poa (na francuskom), Dositejevo Pismo Haralampiju, kao i bajke Šarla Peroa.

Izložbu su odlično organizovale Nada Dimitrijević, viši bibliotekar i i Marija Radosavljević, bibliotekar sa Zavičajnog odeljenja gradske biblioteke, dok su lepoj atmosferi večeri puni doprinos dali i učenici Muzičke škole gitaristi Matija Stojanović, Staša Marjanović i Sava Todorović iz klase nastavnika Danice Slavković, klarinetisti Ena Savić i Aleksandar Stojanović iz klase nastavnika Đorđa Jovanovića, kao i flautistkinja Elena Nedeljković iz klase Gordane Grujić Milovanović.

RASPISAN KONKURS ZA „KOVAČIČKI MOZAIK 2019.“

Rok za slanje radova je do 23. aprila a objavljivanje rezultata i svečano uručivanje nagrada planirano je za 15. maj kada obeležavamo i Dan Opštinske biblioteke Kovačica.
Klikom na sliku, pogledajte detaljnije uslove konkursa.

Pred nama je novi broj časopisa Biblioteke STEVAN PRVOVENČANI iz Кraljeva - Povelja ( s dodacima) kojeg, u početnoj rubrici Pročelje, otvaraju pesnički i prozni prilozi Dragana Boškovića, Vesne Кapor, Miraša Martinovića, Ljubiše Simovića, Jovanke Živanović, Biljane T. Petrović, Aleksandra Marića, Velimira Кneževića i Gorice Radmilović.
U rubrici Premošćenje, rezervisanoj za prevedenu književnost, štampane su Pesme drevnog Japana u prevodu sa starojapanskog Кajoko Jamasaki. Priču Olge Tokarčuk Zimnica s poljskog je prevela Milica Markić, a pesme Sergeja Zavjalova (Кadence) s ruskog jezika prevela je Mirjana Petrović. Pesnikov izbor sačinio je Risto Vasilevski.

U Poniranjima Stevan Jovićević, u tekstu Strasna mera učešća i(li) iskustvo izuzimanja pesnika, piše '' o problemu interpretativnog pristupa poeziji i tumačenju pesme Sinovi koji rastu Ivana V. Lalića''. U Pristupima o novim knjigama Miroslava Maksimovića, Radmila Đurovića, Stojana Đorđića i Gojka Božovića pišu Nemanja Кarović, Saša Radojčić, Ranko Pavlović i Danijela Кovačević Mikić. U Povodima, povodom 125 godina od rođenja, o Milošu Crnjanskom piše Milivoj Nenin, dok u Prinosima objavljujemo besedu Ljubodraga P. Ristića Vreme je za nezaborav, izgovorenu na komemorativnoj sednici Skupštine Grada Кraljeva povodom obeležavanja godišnjice streljanja Кraljevčana u oktobru 1941. godine.
U rubrici Predmet Povelje nalaze se iskazi Dušice Potić i Marjana Čakarevića o zbirci pesama Dolina Plistos Dejana Ilića, izrečenim na dodeli nagrade Meša Selimović. U Pozitivu je Darko Daničić, dok je Pojmovnik sačinioTiodor Stojadinović.
U dodatku Vidi čuda pesnik Veroljub Vukašinović, u tekstu Gnezdo u brdima, piše o svom detinjstvu, a dodatak Preporučeno donosi izbor iz savremene marokanske proze, Van Gog je bio Marokanac, koji je priredio ( i sa arapskog i francuskog jezika preveo ) Miroslav B. Mitrović. U dodatku Pojedinačno objavljujemo ''razgovor'' s pesnikinjom Bojanom Stojanović Pantović.

Autor teksta i fotografije: Miloš Milišić

 Biblioteka u Kladovu organizuje  humanitarnu izložbu fotografija  „Kada malo znači mnogo -  Tragovima Indije". Inicijator je studentkinja stomatologije, Jovane Kožokić iz Novog Sipa,

Prodajna izložba fotografija se otvara u petak 18. januara 2019. godine, kada će Udruženje građana „Književni krug“ Kladovo održati promociju svog časopisa „Ključ istoka“.

Prihod od prodaje fotografija, čiji je autor inicijator izložbe Jovana Kožokić uplatiće se na račun škole u Bodhgaji u Indiji.

Na izložbi će biti izložbeno 45 fotografija. Cena jedne fotografije je minimum 500 dinara – a to je minimum koliko je novca potrebno za hranu jednog deteta za mesec dana.

Novčani prilog sakuplja, uredno evidentira i stavlja na uvid javnosti autorka izložbe.

Izložba će biti otvorena do 31. januara 2019. godine.

Redakcija "Žurnalca" je za svoje čitaoce priredila novogodišnji broj malih novina za decu i roditelje koji se može nabaviti uz list Polimlje. Pored tematskih tekstova o praznicima, "Žurnalac" donosi i zanimljive članke o odrastanju, društvenim mrežama, televiziji, kao i kratak putopis o Alžiru.

Novogodišnje želje "Žurnalca"

MARКO:
„Od novogodišnje noći neka vam sve krene na bolje,
da ste uvek dobre volje.
Neka vas sreća i zdravlje prate
tokom godine cele, to su za vas
moje želje“.

EMINA: “Želim da moji prijatelji budu otvoreniji iiskreniji prema meni i da uvek imaju svoje mišljenje, a ne da trendovi i okruženje odlučuju umesto njih. Za sve probleme uvek postoji rešenje, samo treba noge da pokrenemo iz fotelje i učinimo svet boljim i lepšim“.

DARIJA: “Želim vam da za Novu godinu spoznate ko ste zapravo i kome treba posvetiti pažnju“.

FARUК: “Neka Nova godina bude prekretnica. Da loše navike ostavimo iza sebe. Ja se nadam da ću svake naredne godine biti manje stidljiv“.

LANA: “Imaj svoj cilj i neka te ništa ne zaustavi da to ostvariš i dostigneš. Da budemo zdravi i da nas ništa ne spreči da budemo srećni i nasmejani“.

DEINA: “Nova godina je za nekoga novi početak, a za nekoga nastavak života ali svake godine pokušajmo da budemo bolji nego prethodne“.

DENI: “Želim svima srećnu 2019.godinu. A ja da odem na Alpe na skijanje“.

SARA: “Neka vas u Novoj godini problemi i brige manje stežu, a ljubav i lepe uspomene jedne za druge vežu. Želim da mi Deda Mraz ispod jelke ostavi nekoliko paketića zdravlja i sreće (ako mi zatreba)“.

pdf Žurnalac br. 23 (.PDF 1067КB)

Veliki hol skupštinske sale u Ljuboviji bio je premali da sinoć primi sve zainteresovane posetioce koji su želeli da prisustvuju promociji romana, prvenca, autorke Milunke Popović rođene u Ljuboviji, koja živi i radi u Beogradu.Organizator promocije bila je biblioteka *Milovan Glišić* iz Ljubovije. Rođaci, prijatelji, poznanici,ljubitelji pisane reči došli su da vide i čuju svoju Milunku ali i pokažu svoju humanost jer je sav prihod od prodatih knjiga, po simboličnoj ceni, upotrebljen za kupovinu novogodišnjih paketića za decu sa posebnim potrebama.
Puno emocija, uspomena ali i suza koje se nisu mogle sakriti i kontrolisati bilo je sinoć na promociji kada su evocirane uspomene na prošle dane, bezbrižno detinjstvo i sam život, koji kao što Milunka kaže,protiče kao reka.O knjizi je veoma nadahnuto govorio i recezent prof. književnosti Aleksandar Renovčević.

U biblioteci u Valjevu predstavljen je novi roman Božina Janevskog "Pobijenici" ima vrlo kompleksnu proznu strukturu. Nadovezujući više različitih narativa, koji se u nekim trenucima preklapaju, ali i meandriraju u sopstvenim pravcima, autor postiže efekat čest u romanima epskih granica, koji se trude da zahvate svet u svom celokupnom obimu.

Radnja romana "Pobijenici" smeštena je u doba nakon pada Smedereva i despotovine i dolaska Otomanske imperije na Balkansko poluostrvo. Ovaj interesantan istorijski okvir, ne tako često obrađivan u našoj literaturi, autoru otvara prostor za mnoge manevre, što on obilato koristi kreirajući na ovim prostorima sudar Orijenta i Oksidenta, oličenih u Turskom carstvu i Dubrovačkoj republici, a nas i naš valjevski kraj stavlja u samo središte dešavanja gde se najveći deo radnje romana i odvija. Samim tim roman još više dobija na vrednosti, jer se lako ova nemilosrdna geopolitička matrica u oprobavanju snaga Istoka i Zapada na ovim prostorima lako uočava i danas. Ostoja Prodanović, jedan od najvećih poznavalaca valjevske zavičajne literature, istakao je da Janevski tematizuje gorke životne situacije i sudbine svojih junaka u teškim i smutnim vremenima pričajući priču o krhkosti i nemoći čoveka i života, dok je Dragana Radović, pročitala odlomak iz pozitivne recenzije Milutina Luje Danojlića, u kom se ističe vrednost nesvakidašnjeg arhaičnog leksičkog aparata kojim se autor služi...