У библиотеци Осечина, срцу културног живота Подгорине представљен је велики издавачки подухват: монографија која обележава сто година постојања и рада ове установе. У опису рада Народне бииблиотеке Осечина је да представља књиге других аутора, других тема, других времена. Pредстављена је књига о нама – о нашој библиотеци, о нашој заједници, о стогодишњем трајању у служби културе, знања и писане речи. Овим прграмом народна библиотека Осечина заокружује обележавање великог јубилеја.

Подсећамо да је обележавање стогодишњице започело свечаном академијом одржаном 6. децембра 2024. године, са репризом 10. децембра. Галеријски простор библиотеке улепшала је изложба која је осветлила богато и разноврсно наслеђе установе током једног века постојања. Круна свих тих активности јесте ова монографија која је пред нама. У сарадњи и у духу лепог пријатељства са Јеленом Глушац, докторком историјских наука, припремили смо ово вредно издање које је, управо, ових дана стигло из штампе. Монографију коју смо представили од немерљиве је важности. Аутор др Јелена Глушац не само да документује историјски развој НБОС, већ и осветљава улогу коју је она имала у животима грађана Осечине – од првих читалаца у скромним условима до савремене библиотеке 21. века. Ово је књига захвалности, али и сведочанство истрајности, посвећености и визије. Са поносом и нескромно можемо рећи да је пред нама једно величанствено, озбиљно, научно и пажљиво уређено сведочанство о библиотеци која је расла заједно са својим читаоцима и временом. На реализацији овог издања радио је посвећен и стручан тим, коме дугујемо велику захвалност. Захваљујемо се рецензентима: проф. др Александру Јеркову, са Филолошког факултета Универзитета у Београду и управнику Универзитетске библиотеке „Светорар Марковић“ у Београду, др Жарку Војновићу, научном сараднику Народне библиотеке Србије, и др Нину Делићу, научном сараднику Историјског института у Београду. Уредник издања је Ана Васиљевић. Лектуру је урадила проф. Кристина Петровић, а превод на енглески језик проф. Сања Солдатовић. За израду регистара и припрему за штампу био је задужен Мирослав Пралица, док је штампу реализовала штампарија „Топаловић“ из Ваљева. Издавач је Народна библиотека Осечина, и ова монографија је 73. наслов у нашој издавачкој продукцији.

Посебну захвалност дугујемо општини Осечина, која је препознала значај овог издања и пружила финансијску подршку његовој реализацији. Захваљујемо се свим бившим и садашњим радницима библиотеке, свим корисницима, сарадницима, установама и појединцима који су током ових сто година градили и чували нашу библиотеку, својим радом, знањем и љубављу према књизи. У времену када је све брже, површније и дигиталније, важно је да се сетимо колику снагу има једна књига. Читање је и даље један од најдубљих начина да се повежемо – са другима, са собом, са истином. Нека ова монографија буде подсетник на то, али и путоказ за нова поколења. Данас, више него икад, верујемо у мисију библиотеке као места сусрета, места знања, места где се чува културна историја једне средине. Кроз ову књигу гледамо уназад са поносом, али и напред – са вером да ће библиотека и у годинама које долазе наставити да буде ослонац за генерације које расту и стасавају. У програму су учествовали ауторка Јелена Глушац, рецензенти др Алесандар Јерков, др Жарко Војновић, Зорица Павловић васпитач, педагошки саветник, Виолета Милошевић директор Матичне библиотеке “Љубомир Ненадовић“, Ваљево, Милош Јевтић доајен српског новинарства. Лик учитеља Буде Николића, који је обновио рад читаонице у Осечини вешто је оживео глумац Александар Лукић по тексту, сценарију и режији Гордане Гладовић. Ниске поетских бисера о библиотеци су упутили Марија Тимотић и Ђорђе Васиљевић, ученици ОВЦ „Браћа Недић“ , као и Дарио Муратовић ученик ОШ „Војвода Мишић“ из Пецке. Музичку позлату пружили су ученици МШ „Живорад Грбић“ Ваљево, издвојеног одељења у Осечини, Емина Вићић у класи проф. Николе Јанковића, Вукашин Брадоњић у класи проф. Милоша Савића и Реља Ђермановић ученик 6. разреда МШ „Живорад Грбић“ Ваљево на саксофону у класи проф. Ивана Теофиловића. На симболичан начин захвалили смо се уручењем захвалница појединцима и установама за помоћ у реализацији свечаног програма обележавања стогодишњице, као и захвалнице установама и појединцима за подршку и допринос у развоју и унапређење рада НБОС свих ових година. Знање и култура су темељ сваког друштва, а њихово очување и њихово активно живљење представљају кључне аспекте развоја заједнице. У свету који се непрекидно мења, где се традиција често сусреће са модерним тенденцијама, важно је не само чувати наслеђе прошлих генерација, већ га и интезивно проживљавати и прилагођавати савременим оклоностима. Ове речи нас подсећају да наслеђе које имамо није само збир историјских догађаја и културних норми, већ живи организам који се развија , обогаћије и преноси на нове генарације. У овом контексту, истраживаћемо начине на које знање