Српска библиотека са више од 5.000 наслова отворена је у Бечу, а књиге су доступне свим припадницима српске дијаспоре. Отварање библиотеке организовао је Српски центар уз поштовање свих епидемиолошких мера, у присуству ограниченог броја људи. Амбасадор Србије у Аустрији Небојша Родић рекао је да су библиотеке и раније постојале у српским удружењима у Бечу, али да је ово у Српском центру највјредније и представља матицу библиотечког фонда, који ће бити доступан свима.
Од петнаест суботичких средњошколаца, колико их је учествовало на првом, школскомнивоу квиза знања и креативности „Мрежа читања” чак њих дванаест се пласирало на следећи ниво такмичења. Овогодишњи квиз посвећен је теми „Књига, књижара, књижница” а организиује га Хрватска мрежа школских библиотекара, док спровођење квиза у Суботици реализује Градска библиотека Суботица у сарадњи с НИУ „Хрватска реч”.
Према подацима организатора, у онлајн квизу знања, који је одржан 4. децембра 2020. године, приступило је 416 средњошколаца из целе Хрватске и Суботице. Сви који су постигли 55% и више тачних одговора стекли су право учешћа у наредном регионалном нивоу који би се требао одржати у марту наредне године. До тада уз прву књигу са списка, дело Нине Џорџ: Мала књижара у Паризу требају прочитати и други наслов Како пронаћи љубав у књижари, ауторице Веронике Хенри.
Број читалаца у Градској библиотеци у Вршцу није опао током пандемије. Напротив. Једино што се разликује од претходних година је то што се, осим белетристике, сада највише траже наслови везани за савремену медицину и психологију. Вршчани све више читају о здравој и хроно исхрани, како се сачувати од вируса и остати здрав под притиском.
Још две публикације пронашле су своје место у богатој колекцији издања Народне библиотеке „Стеван Сремац“: Сабране драме Стамена Миловановића у два тома и осми број Библиозоне, часописа за библиотекарство, информатику и културу. Обе публикације имају своју штампану форму, док су у електронском формату смештене у Дигиталној библиотеци и у свако време доступне су свим нашим корисницима. Такође. од децембра 2020. из богатих фондова Народне библиотеке „Стеван Сремац“препоручујемо издања Православне речи , којима се може приступити ОДАВДЕ.
Са великим задовољством представљамо Вам нову, модерну веб презентацију Народне библиотеке Осечина. За овај спешни подухват, уз марљиве библиотекаре из Осечине, заслужна је и подршка Министарства културе и информисања Републике Србије. Оно је подржало пројекат „Нови дизајн и подизање функционалности веб сајта Народне библиотеке Осечина“. Библиотечки веб-сајт доживео је темељну ревизију и редизајн ( други по реду од 2013. године). Са овом верзијом нагласак је стављен на уједначен приказ садржаја на било ком уређају и екрану, са лаком доступношћу информација, дигиталну библиотеку, најчитаније књиге, претраживи каталог књига.
Библиотека у Ковачици, у светлу нових мера против пошасти covid-19, читалачкој пажњи препоручује секцију свог сајта - дигитална библиотека. За све може посебно бити интересантна дигитализована књигa објава коју је „добовао“ локални добошар Самуел Јонаш у током ратних година. Поред више него интересантних аутентичних затиса из једног врло "озбиљног" времена, овај дигитални излет библитеке у Ковачици открива како се завичајност у локалној средини обједињује са свих медија и чува као посебно добро од историјски значаја.
Нови „Међај” доноси нам својеврсну ужичку песничку трилогију „Трагање за Кондером” аутора Љубомира Симовића. Три његове књиге „Видик на две воде”, „Игла и конац” и „Источнице”, спојене у једну, чине песничку целину посвећену пишчевом родном граду и крају. Аутор је поново читајући ове три књиге решио да припреми њихово критичко издање. Неке песме је скратио, неке преправио, с тежњом да се ово издање сматра дефинитивним и јединим меродавним у односу на претходна. Сами наслови песама наговештавају бурне догађаје који су у њима описани: Окупација Ужица, Вешала на Житној пијаци у Ужицу, Видик при бекству из Костојевића, Запевка на гробу капетана Шуљагића.
Дванаеста Стиховизија библиотеке у Смедереву, је одржана је у условима пандемије вируса COVID-19. Формат такмичења прилагођен је текућим условима, како се безбедност учесника не би довела у питање. Комуникација са школама и такмичарима, достављање радова и видео-снимака и гласање публике обављани су on-line. Пропозиције су предвиделе да учесници уз пријаву доставе видео-снимак свог наступа. У суботу, 28. новембра, стручни жири је изабрао такмичаре којима је омогућено да се у финалу надмећу за једно од прва три места на дванаестој Стиховизији, као и да освоје награду публике коју је одредио број лајкова добијених на друштвеним мрежама. Резултате гласања и рада можете видети кликом на слику илиОВДЕ.
На овогодишњем такмичењу у рецитовању учествовала су 42 ученика из 10 средњих школа из Смедерева, Младеновца, Велике Плане, Смедеревске Паланке, Петровца на Млави и Ниша. У публикацији Стиховизија 12 која је у припреми биће приказан избор материјала прикупљеног током припреме и реализације догађаја који су чинили овогодишњу манифестацију Стиховизија.
Министарка културе и информисања Маја Гојковић потписала је у име Владе Србије допуну Посебног колективног уговора за установе културе, којом се омогућује право на накнаду 100 одсто плате у случајевима када је запослени био на боловању или у самоизолацији због коронавируса.
Kако се наводи у саопштењу, министарка је изјавила да је та допуна уговора вид сигурности да запослени неће остати без дела месечних прихода ако се разболи од те болести. Министарка је нагласила да је то несумњиво од великог значаја за све уметнике, с обзиром на ситуацију у култури и на све шта културни радници раде како би превазишли кризу у којој се налази и Србија и читав свет.
"На овај начин смо желели јасно да покажемо одговорност као и да држава брине о културним радницима и да цени њихов рад и труд како би грађанима омогућили да, упркос пандемији, имају културни садржај", навела је она.
Народна библиотека Србије и Интернет клуб сачинили су Протокол о програмској сарадњи и међусобној подршци у остваривању циљева Дигиталне агенде Србије 2020-2023. протокол ће се остваривати тако штоће заједно радити на наставку реализације програма и пројеката који су засновани на стратегији обухваћеној Дигиталном агендом Србије 2020 и допуном до 2023. године и то -Стратегији развоја електронских комуникација и информационог друштва у Републици Србији до 2023. године;
НБС ће своје активности везане за дигитализацију, програмске активности на популаризацији дигиталниг респозиторија Библиотеке, интерне обуке и друге сродне активности на пољу дигитализације организовати укључивањем Интернет клуба као партнера из организације цивилног друшва. Такође, у НБС ће чествовати у развојним пројектима и програмима Интернет клуба који су засновани на стратегији Дигиталне агенде Србије у култури и јавном сектору 2023..Са друге стране, Интернет клуб ће у својим пројектима развоја дигитализације и електронских комуникација у култури и информационог друштва у Републици Србији, право првенства у свим пројектима дати Библиотека као партнеру из јавног сектора. Учествоваће у развојним пројектима и програмима Библиотеке и њених партнера који су засновани на стратегији Дигиталне агенде Србије у култури и цивилном сектору 2023..
Оба партнера ће своје ресурсе који немају директне материјалне трошкове стављати на располагање другом у циљу реализације предмета Протокола.
Пројекат под називом „Кликом и линком до Библиотеке“ који је суфинансирало Министарство културе и информисања Републике Србије у 2020. години је омогућио да Народна библиотека Ужице добије одговарајући савремени сајт, апликације за мобилне телефоне и техничку опрему на којој ће се спроводити индивидуалне и групне обуке корисника. Уз поштовање свих законских регулатива, за израду сајта и апликација изабрана је Агенција за рачунарско програмирање „Roster Soft“ из Ужица. Сајт је рађен у Word pressu и PHP-u. Андроид и IOS апликације ће бити у функцији до почетка децембра 2020. године. Народна библиотека Ужице нема запосленог информатичара и у циљу смањења трошкова одржавања сајта и апликација, Пројектом је обухваћена обука библиотекара за унос и ажурирње података коју тренутно похађају. Сајт је рађен према свим интернет стандардима за јавне установе и прилагођен је слепим и слабовидим лицима.
Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“, својим учешћем на штанду Града Ваљева, наступила је заједно са Туристичком организацијом Ваљева на овогодишњем SPREG-у и тако употпунила културно-туристичку презентацију ваљевског краја. Чика Љубин коктел,...
Народна библиотека Смедерево, најстарија установа културе у Смедереву и матична библиотека за Подунавски округ, овог априла обележава 178 година постојања и рада. Тим поводом припремљен је богат програм, добрО дошли!
У Библиотеци „Димитрије Туцовић“ из Лазаревца гостовале су колеге из Завичајног музеја из Градишке у Републици Српској. Том приликом је промовисана издавачка делатност музеја, тачније две најновије публикације.„Успон и...
Као и сваке године, у библиотеци, у Апатину, Удружење грађана „За Апатин“ обележава важне датуме за нашу заједницу. У оквиру својих пројектних активности, које се базирају на освешћивњу јавности...
На други по реду конкурс за најлепшу необјављену песму о цвећу у организацији Туристичке организације Лазаревац и Библиотеке „Димитрије Туцовић“ из Лазаревца пристигло је 16 песама 11 аутора. Можемо рећи...
Гордана Малетић, познати писац за децу, била је гост Народне библиотеке у Апатину. У току посете, Гордана се сусрела са ученицима другог и четвртог разреда Основне школе „Жарко...
У свечаној сали библиотеке "Димитрије Туцовић " Лазаревац, у реализацији Организације резервних војних старешина обележено је 25 године од НАТО агресије на Србију.На почетку програма након интонирања...
Библиотека "Ђорђе Јовановић", Стари град Београд и писац Миломир Петровић, организују радионицу Креативног писања (прича, роман, сценарио) 16 и 17.априла 2024.
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР ОЏАЧКОГ ХАИКУ ФЕСТИВАЛА ОЏАЦИ 2024. расписује КОНКУРС за најбоље необјављене песме и циклус године. – Радови се шаљу у три примерка потписана шифром – Решење шифре доставља се...
Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ Чајетина расписује песнички конкурс под насловом „Песмо моја закити се цветом, песмо моја замириши светом“, поводом Фестивала пољског цвећа који Библиотека традиционално организује већ шест година...
У Великој сали Дома културе у Малом Зворнику је одржано Народно посело у Библиотеци. Управо нам прела, песме, игре и весеља те вечери није недостајало, а вредне плетиње су дошле...
На Позајмном одељењу за одрасле Народне библиотеке Смедерево завичајна ауторка Љиљана Шарац представила је свој најчитанији роман, "Зид тајни" , који је овог месеца реиздала Лагуна. Она је говорила о...
У Градској библитеци Суботица одржана је 35. Општинска смотра рецитатора „Песниче народа мог”.Најбољим рецитаторима уручене су дипломе и учествоваће на зонској смотри која ће такође бити одржанау старој читаоници Градске...
Сусрет библиотекара Апатина и корисника Дома за старе и пензионере догодио се на обострано задовољство. Корисницима је представљен лик и дело Миодрага Борисављевића, као и лепоте и богатство резервата...
Поводом 2. априла 2024 – Светског дана књиге за децуНародна библиотека “Стеван Сремац” у Нишуwww.nbss.rs (https://www.nbss.rs)
На дечијем одељењу Библиотеке „Вук Караџић“ у Пријепољу, одржана је промоције књиге „Габи, храбро срце Београда“, аутора Горана Марковића, уредника и власника издавачке куће Пчелица. Прича која је заснована на...
У Читалишту Народне библиотеке Ужице, књижевна секција Клуба три организовала је промоцију књиге „Између семена и каменаˮ ауторке Драгице Ђурић. О књизи су говорили: директорка Народне библиотеке Ужице Душица...
У „Спомен библиотеци“ у Пригревици, данас је био гост, Бранимир Бане Росић, познати дечји композитор и текстописац из Новог Сада. Росић је, такође, познати водитељ дечјих емисија „Авантуре летеће гитаре“...
Програм Омаж песницима – смедеревски средњошколци славе рођендан песника, који има циљ да мотивише младе да долазе у Народну библиотеку Смедерево , . На Позајмном одељењу библиотеке за одрасле ученици...
На Позајмном одељењу за одрасле Народне библиотеке Смедерево представљен је роман Саше Младеновића „Козји устанак“. О књизи су говорили уредник Миливоје Пајовић и аутор. Вече је водила Ивана Стојић.