У четвртак 6. априла, на локалитету некадашње Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу обележен је Дан сећања на страдање Народне библиотеке Србије 6. априла 1941. године.Присутни су положи цвеће и, симболично, оставили по једну књигу. Том приликом значајна су била обраћања Владимира Пиштало, управника Народне библиотеке Србије и Маје Гојковић, специјалне изасланице председника Републике, потпредседница Владе и министарка културе Републике Србије .
Обележавању Дана сећања присуствовали су и г. Мануел Сарацин, специјални изасланик Владе Савезне Републике Немачке за земље Западног Балкана и г. Карстен Мејер-Вифхаузен, заменик амбасадорке Савезне Републике Немачке у Србији.
Поводом деценије од смрти Миодрага Микице Павловића у библиотеци у Љигу одржан је стручни скуп "Спреми се да говориш". Сабрали су се професори са Филолошког факултета из Београда, сарадници, песници, колеге из школа у којима је почео каријеру; пријатељи и познаници. Миодраг Павловић био је председник Управног одбора наше библиотеке. Поздравну реч упутили су Драган Радовановић, директор библиотеке и Маријана Неговановић Обрадовић испред Организационог одбора скупа ( библиотека и Наставничко удружење "Љиг", ОШ "Сава Керковић" и СШ "1300 каплара").
У свечаној сали библиотеке у Лазаревцу, обележно је 24 године од НАТО агресије на Србију. Овај свечани догађај био је посвећен жртвама агресије а започео је сиреном за ваздушну опасност, затим интонирањем државне химне, а потом је уследио минут ћутања за све пострадале у НАТО агресији 1999. године. Домаћин вечери, пуковник Аночић је онда представио посебног госта, генерала Бранка Кргу који је као начелник обавештајне управе у то време био у средишту дешавања и који је веома компетентно говорио о свим дешавањима током тог периода од 78 дана.
У програму су још учествовали хор Храма Светог Великомученика Димитрија из Лазаревца на челу са свештеником Владимиром Стојковићем, оркестар Душка Николића, гуслар Петар Манојловић и чланови Књижевног клуба „Димитрије Туцовић“ из Лазаревца.
У Народној библиотеци „Стеван Сремац” у сарадњи са Департманом за србистику Филозофског факултета у Нишу, осветљен „Стваралачки портрет Анђелка Крстића, заборављеног писца Старе Србије”. О српском књижевнику, родољубу и културном делатнику из дримколског краја (данас Северна Македонија) говорили су проф. др Горан Максимовић, проф. др Драгиша Бојовић, Милутин Станчић из Српског културно-информативног центра СПОНА, Скопље, доц. др Мирјана Бојанић Ћирковић и мср Љубинка Цекић. Одабране текстове Анђелка Крстића казивали су студенти србистике: Софија Ђорђевић, Ивана Маринковић и Јован Ђорђевић. Модератор програма била је Емилија Радмиловић.
На промоцији одржаној у Народној библиотеци „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији, о књизи посвећеној мисаоном наслеђу великог словенског писца компетентно су говорили протојереј-ставрофор др Борис Милинковић, Никола Маринковић, Небојша Цвејић и сам аутор. Одломке из књиге читала је Ана Милинковић, ученица Гимназије у Инђији. Пригодну изложбу књига Достојевског и о њему из фонда Библиотеке приредиле су Радмила Марковић и Јелена Ђорђевић, а програм је модерирала Весна Степановић. Аутор Добрило Аранитовић је у књизи Фјодор Михаилович Достојевски као мислилац, филозоф и богослов, са руског језика превео 25 есеја о књижевним јунацима, вечним питањима света и постојања човека о којима је писао велики писац. Истовремено, Аранитовић је приређивач књиге, њен издавач и аутор библиографије. Ово изузетно дело није пука читанка, него мапа за кретање кроз дело великана и монументално сведочење о Смислу који нам се открио у делу великог руског писца.
Владимир Валенћик, уредник и директор Словачког издавачког центра из Бачког Петровца, представио је у Библиотеци "Доситеј Обрадовић", Стара Пазова, нове наслове. Зденка Валент Белић, писац и преводилац и Ана Мариа Болдоцки Грбић, публицисткиња и писац говориле су o свом раду и новим издањима. Како је акценат био на антологији савремене словачке поезије, своје песме су говорили и Пазовчани заступљени у њој: Мартин Пребуђила, Марија Вршка и Ана Симоновћ. Као и увек, на крају вечери, Владимир Валенћик је у име издавачке куће поклонио нова издања нашој Библиотеци. Драгана Милаш, директорка Библиотеке се захвалила на поклоњеним књигама
У Галерији Народне библиотеке Осечина отворена је изложба “Можда ће се једном видети колико сам волео своју земљу и свој народ“ аутори изложбе су: Гордана Вучковић, Јасмина Марковић и Мирко Демић, колеге из Народне библиотеке „Вук Караџић“ из Крагујевца. Зарија Д. Вукићевић, професор, књижевник, преводилац, библиотекар, публициста,политичар и дипломата, рођен је 1898. године у Ваљеву, где jе његов отац био председник Првостепеног суда. Породица Вукићевић је пореклом из села Светлић. Сплетом политичких околности које су често одређивале судбине генерација Вукићевића, отац Драгутин се врло брзо вратио у Крагујевац, такође на место председника суда. У периду између два рата објавио је две збирке приповедака. Након Другог светског рата своје приче је објављивао у дневним новинама и књижевним часописима: београдска Политика, Наша стварност, Јеж и Kалендар јежа. Из политичких разлога, самосталне књиге није могао да објављује. Поред списатељског, значајан је и његов преводилачки рад. Изложба у Осечини трајаће до 13. априла.
Тим Народне библиотеке Смедерево обавио је стручни обилазак јединствене цркве Свете Тројице у селу Церовац. Повод је био упознавање са старим и ретким књигама које се тамо чувају и идентификација књига уз сакупљање потребних података за библиографско описивање. Учествовали су Марина Лазовић, библиотекар саветник и директор Народне библиотеке Смедерево, Мирјана Радовановић, библиотекар саветник и руководилац Одељења стручне књиге, Сања Дробњаковић, дипломирани библиотекар, и Милан Радисављевић, дипломирани правник и секретар Библиотеке.
У уторак 21. марта 2023. године у 17.30 часова, у Народној библиотеци „Стеван Сремац” у оквиру 14. Медијана фестивала дечјег стваралаштва и стваралаштва за децу, одржаће се књижевни сусрет „Сви из чудне приче”.
Писци, учесници Фестивала говоре о чуднопричању у књижевности за децу: Зашто свака књига, било да је роман, књига прича или песама, „мора да има причу”? Како причати деци? Шта су то чуда у причи? Која чуда чуде савремену децу? Којим нас чудима уче деца?
Модератор програма је Виолета Јовић, уметнички директор Фестивала.
Учествују:
Гордана Тимотијевић (Краљево) – лауреат награде „Наиса”
Љубивоје Ршумовић (Београд)
Слободан Станишић (Београд)
Бранко Стевановић (Бероград)
Гордана Малетић (Београд)
Бојан Љубеновић (Београд)
У Градској библиотеци Суботица, одржано је књижевно вече, изложба слика и промоција седме књиге „Све по списку–неки други пут” књижевнице Маје Пандуров из Зрењанина. Поред ње гост је био и Гавра Влашлкалин, писац из Зрењанина који је прочитао делове из своје последње, четврте књиге, романа „Опсена” и стихове из претходних књига. Модератор вечери и гост домаћин је био Александар Токовић. Овом приликом Маја Пандуров је изложила и своје уметничке слике и презентовала једну ауторску музичку нумеру.
Роман „Долазак матадора“ новинара и писца Бранка Росића представљен је у Народној библиотеци Ужице. Осим аутора, о књизи су говорили Ужичанин Зоран Пановић, директор Демостата, и директорка библиотеке Душица Мурић. „Овај трећи Бранков роман је за мене најбољи, а сва три као да су писана за неку Нетфликсову серију. Роман „Долазак матадора“ има перфектан темпо, ја сам га са уживањем прочитао. За њега наравно треба један кључ – морате имати разумевања за ове просторе и за ситуацију у Европи.Осим о самом роману, Росић је говорио о занимљивим саговорницима које је имао прилику да упозна као новинар. Ипак, и поред импресивне новинарске каријере многи су се зачудили откуд баш Росић да пише књиге, као да новинарски рад може нашкодити књижевном....