"Завичајни рокенрол" у пријепољској библиотеци

Теми завичајног рокенрола био је посвећен Округли сто завичајних одељења који је пети пут по реду одржан у Библиотеци „Вук Караџић“.
Појединце, музичке бендове који су оставили траг у својим срединама представили су библиотекари завичајних одељења из - Народне библиотеке Србије, Крагујевца, Краљева, Новог Пазара, Пљеваља, Обреновца, Ужица, Старе Пазове, Пријепоља. У периоду од шездесетих година до данас чак и у мањим срединама рок култура је имала своје следбенике. По угледу на америчке и енглеске бендове оснивани су музички састави који су доносили другачији звук, али и другачији систем вредности који је мењао дотадашњи културни пејзаж. На скупу је било речи и о ствараоцима који су излазили су из оквира локалне средине и дали допринос развоју југословенске рок сцене – попут крагујевачке групе Смак и Радомира Михајловића Точка, незаобилазних одредница у свакој енциклопедији југословенског рока.

Значајан допринос раду скупа била је и презентација Драгана Милошевића из Народне библиотеке Србије. Он је представио прву београдску Гитаријаду из 1966. године кроз оригиналне фотографије из легата Бранибора Дебељковића који је део посебних фондова НБС.

Значење божура у народним умотворинама са КиМ

У оквиру Трећег Видовданског фестивала књиге у библиотеци у Крушевцу, проф. др Валентина Питулић одржала је предавање о Значењу божура у народним умотворинама са КиМ. Ауторка дела "Семантика божура" подсећа да су се истраживачи српске народне поезије базирали на корпусу народних песама које је сакупио Вук Стефановић Караџић и да је народно стваралаштво са територије Косова и Метохије донекле занемаривано.

Проф. др Валентина Питулић нагласила је да се о значењу биља у српској народној религији писало релативно мало, али и да је култ биља у српском народу био веома развијен и што је очуван јесте то што је исти црква прихватила и христијанизовала

.Након завршетка предавања крушевачка публика имала је прилику да се упозна и разговара са проф. др Валентином Питулић, предавачем на Катедри за српски језик и књижевност Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Опширније: Значење божура у народним умотворинама са КиМ

Португалске "Прве бразде" у Вању

Поводом обележавања 139 година Библиотеке "Бора Станковић" Врање представљена је књига ПРВЕ БРАЗДЕ, португалског писца Бруна Виејре Амарала, који је гостовао у Србији.Поред Београда и Новог Сада, Амарал је био и гост Врања, тј. наше Библиотеке на њен Дан.
Свечаност је на симболичан начин отворила Мила Николић, ученица Гимназије у Врању, која је са Емилијом Мишић представљала Врање на такмичењу "Србија у покрету Европе" певајући на португалском. На књижевној вечери говорили су: Бруно Виејра Амарал, аутор, Јасмина Нешковић, преводилац и рецензент, Љубица Арсић, књижевница и Зоран Хамовић, уредник
Поред представљања књиге, уручене су и награде најбољим читаоцима са свих одељења Библиотеке, као и захвалница и награда Зорану Хамовићу за допринос развоју Библиотеке у Врању.

"Библиопис"

У промотивној сали Народне библиотеке "Доситеј Новаковић" у Неготину, одржана је промоција "Изабраних писама књижевника из Архивске збирке Јоце Вујића у Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић". О књизи је говорила др Татјана Брзуловић Станисављевић, аутор. Одломке из књиге читао је Милорад Грбовић. Уједно, представљен је "Библиопис", бр. 11/12, часопис за књижевност, културу и библиотекарство, чији је издавач Народна библиотека "Доситеј Новаковић" Неготин. О часопису говорио је Власта Младеновић.

Писци краљевачке библиотеке

На почетку обележавања века и по постојања Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Краљево, одржано је књижевно вече чији су учесници били писци који су били или су запослени у њој. Пред бројном публиком наступили су Горан Петровић, Драган Хамовић, Дејан Вукићевић, Живорад Недељковић, Дејан Алексић, Милоје Радовић, Верослав Стефановић и Милош Милишић.
Њихов гост био је проф. др Михајло Пантић, који је говорио о Краљеву као стожерном месту модерне српске књижевности, краљевачкој библиотеци као ''кошници'' најугледнијих писаца и њеној издавачкој делатности. Он се подсетио на своје прво гостовање у Краљеву пре три по деценије и закључио да је за то време наша библиотека расла и напредовала и постала једна од најважнијих установа те врсте у Србији. Пантић је прочитао и један пасаж из књишког сећања на своје детињство, објављеног у нашој „Повељи“.

Опширније: Писци краљевачке библиотеке

Прва хотелска позајмна библиотека

У хотелу „Врујци“, у Горњој Топлици, отворена је прва хотелска позајмна библиотека "др Слободан Ж. Марковић",  која носи име угледног српског слависте родом из Малих Маришта - Доње Топлице. Хотелска библиотека садржи 101 књигу из најновије продукције српских издавача, по једну за сваку собу у хотелу.

Библиотеку је отворио Ласло Блашковић, директор Народне библиотеке Србије, својом пригодном песмом. Своје књиге придодале су библиотеке из Чајетине, Кикинде и Скопља. Свечаном отварању су присуствовали др. Дејан Масликовић пом.министра културе Србије, Бобан Јанковић, председник општине Мионица, Милан Лазовић, подсекретар за културу градса Београда, др Адам Софронијевић, универзитетска библиотека, Милкица Поповић, Музеј Војводине, Војислав Андрић, дугогодишњи директор гимназије у Ваљеву и многи други угледни гости... 

Ово је друга библиотека са именом професора Марковића, док фондове књига које је он обезбедио већ имају библиотеке у Ваљеву, Мионици и Љигу, а ускоро и у Лајковцу.

33. СРПСКО ПЕРО

У Народној библиотеци у Јагодини свечано је отворен 33. Међународни књижевни фестивал ,,Српско перо“. Фестивал је уз присуство великог броја љубитеља писане речи из Јагодине, али и из централне Србије, отворио Верољуб Вукашиновић, прошлогодишњи добитник ,,Златног Орфеја“, еминентни српски песник и директор Народне библиотеке Јефимија из Трстеника.

Потом су наступили гости Фестивала, песници Љубостињског књижевног круга из Трстеника и околине, иначе једне од најстаријих књижевних асоцијација у Србији. Своје песме су читали Драгиша Баточанин, песник, новинар, критичар и један од челника овог књижевног удружења, као и Верољуб Верко Вукашиновић.

Најсвечанији и најдирљивији тренутак отварања 33. Српског пера свакако је био тренутак уручења књижевне награде ,,Златни Орфеј“ Љубиши Бати Ђидићу, књижевнику из Крушевца, иначе живом класику српске поезије. 

Опширније: 33. СРПСКО ПЕРО