Трибина у оквиру концепта БООКа у Дворишту "Југословенско културно наслеђе и постјугословенско време: култура и уметност између државе, политике, идеологије и естетике и поетике" одржана је уорганизацији библиотреке у Ваљеву. Модератор трибине била је чланица НИН-овог жирија Тамара Крстић, а њени саговорници били су Зоран Хамовић, оснивач и главни уредник издавачке куће "КЛИО" и Тихомир Брајовић, редовни професор на Филолошком факултету у Београду. Полазећи од идеје уједињења свих Јужних Словена, која се јавља са краја 18. и почетка 19. века, учесници панела покушали су да дају бројне одговоре на питања југословенске културне баштине и простора, који је сада испарцелисан, а који је донедавно функционисао као кохерентна целина. Говорећи о музици, филму, а највише о књижевности и о многобројним писцима који су се декларисали као југословенски писци, или као писци који припадају засебним друштвеним ентитетима, гости су направили конструктиван културно-уметнички пресек читаве једне епохе настале на овим просторима. Сјајну увертиру за програм направио је Бобан Матић са својим гостима, који су сходно теми трибине, изводили песме Азре, Дарка Рундека, Владе Дивљана и др

У Народној библиотеци у Јагодини је уочи Видовдана одржан јавни час историје за чланове Удружења ветерана рата 1990-1999. године. Повод за овај јавни час је обележавање 100 година од завршетка Првог светског рата, а часу су присуствовали чланови удружења и директор градске библиотеке Марко Бојић. Предавање су одржали еминентни јагодински историчари Нинослав Станојловић и мр Дејан Танић.

У љишкој библиотеци изложени су радови у дрворезу Драгована Богдановића ( 1917 - 2005.), а изложба ће трајати до Петровдана, када ће бити затворена уз пригодан програм.

Овај јединствени свестрани народни човек и уметник рођен под Острвицом у селу Заграђе 1917. године, од раног детињства напајао се ратном и славном историјом предака, који су у разним биткама гинули.

Kолико је могао, трудио се да од заборава сачува сећања на јунаке Великог рата, солунце и друге ратнике, сељачке синове који су дали животе за слободу Србије. Драгован је сачинио списак места где су сахрањени наши и непријатељски војници.

Драгован је био и гуслар. Теме ратне – војвода Мишић, Kолубарска битка.Бавио се дрворезом. Сеоски послови, мобе при жртви и кошевини, значајни празници, његови су мотиви на радовима у дрворезу, али и ратници, како војсковође попут војводе Живојина Мишића, тако и сељаци у рововима и борбама.

Између осталог био је и дописник листа „Напред“ седамдесетих и осамдесетих година прошлог века.

У Народној библиотеци Смедерево,  одржан је акредитовани семинар „Дигитални репозиторијуми у библиотечко-информационој делатности“. Семинар су реализовале Александра Поповић и др Драгана Столић из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ Београд. Семинару су присуствовали библиотекари из јавних библиотека Подунавског округа – Смедерево, Велика Плана и Смедеревска Паланка.