На 13. Конкурсу за афористичара године, у оквиру манифестације "Летњи улични ерски кабаре", учествовало је 60 афористичара из земље и региона.

Народна библиотека Смедерево организује конкурс за најбољу фотографију под називом Лето уз књигу који је отворен од 01. јула до 31. августа 2021. године.

Збирка дечије поезије „Ових дана пишу ми се песме о..“ коју је објавила Библиотека „Вук Караџић“, представљена је најмлађој читалачкој публици у летњој читаоници библиотеке. У друштву писца за децу и библиотекара краљевачке библиотеке, Милоја Радовића, деца и родитељи имали су прилику да чују стихове младих песника.

У жељи да подстакне децу да се и у најранијем добу литерарно изразе, Библиотека је поводом обележавања Националног дана књиге расписала песнички конкурс за пријепољске основношколце на који је пристигло преко четрдесет радова. Пажљивим читањем и селектовањем стручни жири је одабрао шест учесника који су на најбољи начин одговорили на тему и задовољили пропозиције конкурса. У млађем узрасту то су Софија Свичевић, Елдина Жиговић и Невена Јаковљевић, а у старијем Тарик Аломеровић, Мартина Баковић и Емсел Цама.

На Палићу је Ева Пап, књижевница из Сегедина, одржала промоцију својих романа која је-иако није пореклом из Војводине-поново уписала име Суботице у књижевност.У суботу, 12. јуна 2021. у дворишту библиотеке на Палићу, у оквиру пројекта Библиотека наотвореном, испред многобројне публике и поштовалаца одржана је промоција романа ЕвеПап: Пре него што зађе сунце, односно претходника овог романа: Сунце излази свакојутро. На промоцији Ирен Богнар, модератор у свом уводу је о изненадној појави ЕвеПап у књижевности рекла следеће: ,,Ева Пап је све до објављивања свог првог романабила непозната за нас. Сада осећамао као да смо је одувек познавали, исти осећај каошто је она описала главне јунаке свог другог романа који су већ одмах у старту уСарајеву осећали као да се познају сто година. Kао да је одувек познајемо, пошто оношто пише, као да пише о нама, о нашој личној прошлости, успоменама али, поготову оосећањима, људским опсесијама: о љубави, односу детета и родитеља, о моралнимобавезама, о тежини избора, о верности, о отпору или компромису према власти... стваримакоји се тичу обичног човека.”Заправо, много тзв. љубавних романа дотиче ове теме, али само површно, са превишесентиментализма и комерцијалних елемената, клишеа и кича. Романи Еве Пап се потпуноодударају од овог жанра, иако им је главна тема љубав. Начин на који се опходипрема предмету својих романа, с поштовањем, одмереношћу и љубављу што карактеришеприступ теми, стилско обликовање текста пуно финих ситних опажања, пажљиво одабранихдетаља који не спречавају да у великом успону обради више десетина година радње, а дапри том, читалац у једном даху прочита роман.Ева Пап је на промоцији говорила о томе да се материја за своје романе гомила вишеод двадесет година, и да помоћу својих породичних веза и увида у породичне документе,као и уз помоћ спољних информатора успела да прилично добро упозна свет у којем сеодиграва радња романа, друштвено-историјске прилике некадашње Југославије, али је нисуоне интересовале првенствено, него међуљудски односи. Радња се у оба романа заснивана истинским догађајима и судбинама, али се они мешају са фикцијом, пошто је немогућесве реконструисати, а то није ни био циљ.На промоцији је између осталог било речи и о титовској Југославији и о локалномпатриотизму оних који су заправо странци.Из књиге је фрагменте читао Арпад Черник, глумац Народног позоришта Суботице.