На радионици „КaBOOM“, Библиотеке "Љуба Ненадовић" у Ваљеву, окупљени радионичари имали су прилику да мало више чују и науче о стрипу, а затим да се и самостално окушају у изради стрипа.

Слика као медиј један је од главних видова споразумевања од праисторије до данас. Полазећи од ове констатације, модератор Лепа Свиленковић приказала је да да у форми стрипа могу бити приказане књижевне форме попут басне или бајке, да се стрип и анимирани филмови и цртаћи често преплићу и да стрип може бити представљен само ономатопејом попут узвика КАБУМ.

На последњој радионици у овом циклусу „Зимовање у библиотеци“ која ће бити одржана у четвртак 18.01.2024. под називом „Ко је за игру“ учесници ће се опробати у игрању разних друштвених игара.

Завичајно одељење Библиотеке ,,Вук Караџић“ Алексинац је 28. новембра 2023. године у „пет до дванаест“ представило календар са биографијама ,,Знамените алексинчанке кроз време“, аутора Александре Милошевић, Бранимира Вељковића, Зорана Стевановића и Синише Голубовића. Наведена активност је спроведена у сарадњи са Саветом за родну равноправност општине Алексинац поводом ,,16 дана активизма у борби против насиља над женама“. Поред организатора, учесници промоције били су председница Савета за родну равноправност општине Алексинац, Данијела Павловић и професор историје Зоран Стевановић.

Библиотеку „Србољуб Митић“, у претпразничним данима посетио је свима нама добро познати  Зоран Радојковић – Пиле. Повод је његова књига „Писак у ноћи“ и жељи да је представи у завичају и околним местима. На радост љубитеља писане речи и наших читалаца, прихватио је наш позив, тако да ће „Писак у ноћи“, означити једно дивно пријатељство са Радајковићем, које ће сигурно потрајати.

Директорка Библиотеке, Данијела Б. Радуловић, поздравила је присутне госте и представила Зорана Радојковића, који је зашао у публику и већ се упознао са свима, весело разговарајући.  О књизи је говорила Данијела Б. Радуловић, и сам аутор.

У веома пријатној, присној и топлој атмосфери, Зоран Радојковић је евоцирао успомене на детињство које је верно описао у књизи. На себи својствен шаљив и ненаметљив начин, аутор је лако заинтригирао публику, тако да су га често прекидали аплаузи – они прави искрени, који долазе из срца.

Овогодишњи број  часописа (8) библиотеке у Ужицу, задржао је устаљене рубрике, објављен је у штампаном и онлајн издању као и претходни бројеви. Такође је похрањен у Репозиторијуму за научне информације Народне библиотеке Србије. Народна библиотека Ужице је обезбедила индексирање часописа у Српском цитатном индексу, а објављивање часописа је суфинансирало Министарство културе Републике Србије.

У 2023. години навршило се 10 година од смрти завичајног аутора, библиотекара и директора библиотеке Ивана Ршимовића, тим поводом је у овом броју приређена његова бибо-библиографија. У рубрици Библиографије објављен је други део библиографије Љубише Р. Ђенића који се односи на његове прилоге у локалном листу Вести у периоду од 1952. до 1982. године. Народна библиотека Ужице је примила значајан поклон од суграђанке Неде Здравковић са Новог Зеланда око 400 књига на страним језицима међу којима има и ретких и необичних издања. Рад посвећен овој збирци садржи и каталог исте. У рубрици Из прошлости се може читати о настанку и развоју јагодинске библиотеке и о најстаријем медицинском часопису Српског лекарског друштва код нас Српски архив за целокупно лекарство. Први број часописа објављен је 1874. године, а у њему су објављивали угледни лекари и други домаћи и страни стручњаци из сродних научних области. Часопис је доносио прилоге о савременим трендовима лечења, дијагностици, као и о организацији медицинске струке, санитарној контроли, стоматологији, биомедицини и фармацији код нас и у свету.

Савремена библиотечка пракса у овом броју се бави подстицањем читања код деце кроз пројекте са еколошким темама као и темама из културне историје завичаја. Важну улогу у подстицању читања имају свакако школски библиотекари, а да би боље одговорили изазову разматрају се могућности њиховог сталног стручног усавршавања. У саврменој библиотечкој пракси  потребно је посветити пажњу евидентирању коришћења грађе и што реалнијим статистичким приказима јер се  ти подаци могу користити у маркетингу библиотечких услуга. У рубрици се налази рад који се бави статистичким приказом коришћења дневних новина и  адекватним решењем коришћења дневне штампе коју библиотека не коричи и не чува а која има сталне кориснике. Успешна сарадња јавне и црквене библиотеке је описана у раду Библиотека Цркве Светог Ђорђа у Ужицу. Рад говори о развоју црквене библиотеке у Ужицу у Парохијском дому и њеним фондовима и програмима.

Истраживачки рад се бави свеобухватном анализом настанка и развоја часописа Medicus, напорима редакције да одржи квалитет прилога и да индексира часопис у нашој цитатној бази Biomedicina Servica, Српском цитатном индексу и светским базама EMBASE/Excerpta Medica и IC-Index Copernicus. Издавач часописа је Медицински факултет у Крагујевцу који је објављивао истраживачке и стручне радове из биомедицине. Рад библиотека и библиотекара у време паметних телефона је представљен у раду немачке ауторке Ирине Критикоу који је преведен са енглеског.

У приказима су дати важни подаци о стручним скуповима у Бијељини и Риму, а дата су и четири приказа стручних публикација.

Актуелни број је доступан на:

https://korakbiblioteke.biblioteka-uzice.rs/