Biblioteka grada Beograda obeležila je 92 godine postojanja. Tom prilikom dodeljene su nagrade „Marija Ilić Agapova” – za najboljeg bibliotekara grada Beograda, „Gligorije Vozarović” – za najboljeg izdavača, nagrada za najčitaniju knjigu stranog autora, nagrada „Čitalac godine” i „Povelja za izuzetan doprinos”. Nagrada Marija Ilić Agapova, dodeljena je Dragani Milunović, diplomiranoj bibliotekarki savetnici, zamenici direktora i rukovoditeljki Sektora za bibliotečko-informacionu delatnost Narodne biblioteke Srbije. Nagrada „Gligorije Vozarović” za najboljeg izdavača u 2022. godini dodeljena je Izdavačkoj kući "Pravoslavna reč” iz Novog Sada, dok je prema podacima iz mreže Biblioteke grada Beograda, najčitanija knjiga savremene prevedene književnosti u 2022. godini je roman „Kuća glasova”, italijanskog književnika Donata Karizija, u izdanju Vulkan izdavaštva.
Nagrada „Čitalac godine” u kategoriji dece do 14 godina pripala je devetogodišnjoj Lari Bjelaković iz opštine Novi Beograd.
Specijalno priznanje Biblioteke grada Beograda – Povelja za izuzetan doprinos ove godine je pripala Vladimiru Petroviću, uredniku i novinaru u Kulturnom dnevniku Radio televizije Srbije koji je redovno pratio sve programske aktivnosti i širu javnost upoznavao sa celokupnim radom Biblioteke grada Beograda.
Prisutnim gostima, predstavnicima medija i dobitnicima nagrada obratili su se Nataša Mihailović Vacić, u dvostrukom svojstvu: kao izaslanica gradonačelnika Aleksandra Šapića i gradska sekretarka za kulturu, i Miodrag Ivanović, državni sekretar Ministarstva kulture Vlade Republike Srbije. Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda, u svom obraćanju je istakla značajna ostvarenja Biblioteke u 2022. godini.
Gradska bibliotka Subotica objavila je svoju tradicionalnu akciju najčitanije knjiga i predhodnoj 2022. godini na srpskom, hrvatskom i mađarskom jeziku.
One se mogu naći na virtualnim policama za svaki jezik. Bravo.
Narodna biblioteka Smederevo je korisnicima Doma za smeštaj starih lica Smederevo darovala 450 publikacija, čime je umnogome obogatila njihov postojeći fond. Tom prilikom je u četvrtak, 5. januara 2023, u Domu upriličeno uručenje poklona, a svečanost su otvorile direktorka Doma Ivana Matejić i direktorka Biblioteke Marina Lazovi. Ovom akcijom su samo potvrđene rečik sa sajta predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, u rubrici Najbolje iz Srbije, o Narodnoj biblioteci Smederevo kao jednoj od najuspešnijih javnih biblioteka u našoj zemlji. Istaknuti su njeno dugo trajanje, bogati fondovi i raznovrsni kulturni program.
Narodna biblioteka „Stevan Sremac” Niš, predstavila je „Putujuću biblioteku“ na gradskom trgu kod TC „Kalča“. Zahvaljujući Konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti u 2022. godini, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije odobrilo je 4.600.000,00 dinara Narodnoj biblioteci „Stevan Sremac” Niš za realizaciju projekta „Ko to tamo čita”.
Budući da je „Putujuća biblioteka“ Narodne biblioteke „Stevan Sremac” opremljena vrednim fondom knjiga iz Otkupa Ministarstva, ovo je prilika da radost promovisanja naše nove usluge za korisnike podelimo zajedno.
Predstavljanjem „Putujuće biblioteke“ i darivanjem knjiga Narodna biblioteka „Stevan Sremac” svojim sugrađanima čestita predstojeće praznike.
Od kada je, posle 35 godina uspešnog rada, ugašena lokalna stanica „Radio Polimlje“ kao deo privatizovanog IP „Polimlje“, prvi put su se na jednom mestu okupili skoro svi novinari i radnici koji su bili zaposleni u nekadašnjem javnom preduzeću. Biblioteka „Vuk Karadžić“ imala je jak povod za organizovanje ovog skupa, prezentaciju projekta pod nazivom „Digitalni Radio Polimlje“, a novinari i zaposleni jak razlog da se odazovu pozivu i čuju kako se digitalizovao audio materijal koji je Biblioteka pronašla, nakon što je u procesu privatizacije rasporodat u bescenje. Svi prisutni, penzionisani i oni aktivni novinari koji danas rade u različitim medijima, kao i predsednik Opštine, Vladimir Babić, sa pažnjom su pratili prezentaciju bibliotekarke Hadije Kriještorac o toku digitalizacije koja je realizovana uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Književni skup pod nazivom „Vatromet stihova“, održan je u Malom Crniću, u organizaciji Biblioteke „Srboljub Mitić“ u čitaonici „Osam nijansi plave. Program u kome publika i pesnici, dišu u jednom dahu – snagom poetske reči, lepotom kazivanja stihova, ljubavlju prema ovoj ali i ostalim vidovima pisane reči. Svojim prisustvom događaj su uveličali predstavnici lokalne samouprave: Mališa Antonijević, predsednik opštine Malo Crniće, Daniel Surdulović, zamenik predsednika Opštine, i mlada Danijela Mitrović, predstavniк Opštinske uprave-
U Narodnoj biblioteci „Stevan Sremac”nNiš, predstavljen dvojezični zbornik pesama „Tablini pesnici” – „Phalaće poetura”. Priređivač i urednik „Table” – časopisa za dečje stvaralaštvo i zbornika „Tablini pesnici” je Srđan Siđa Živković, dok je prevodilac na romski jezik pesnik Slavimir Demirović Slavko. Pred divnom đačkom publikom svoje stihove, uz paralelni prepev na romski, kazivali su pesnici-saradnici časopisa „Tabla”: Minja Ilijeva, Slavka Vojinović, Biljana Stanojević, Srđan Živković, Dragan Marinković, Rusomir Arsić i Slavimir Demirović. Program je vodila Emilija Radmilović.
Hadija Kriještorac, bibliotekar-savetnik Biblioteke „Vuk Karadžić“ u Prijepolju, dobitnik je nagrade „Najbolji bibliotekar“ za 2022. godinu. Prestižna nagrada koju dodeljuje Bibliotekarsko društvo Srbije (BDS) uručena je na ceremoniji upriličenoj u amfiteatru Narodne biblioteke Srbije povodom Dana bibliotekara Srbije i obeležavanja jubileja 75 godina osnivanja Društva.Nagrada „Najbolji bibliotekar“ se dodeljuje članovima BDS za rad na unapređenju bibliotečko-informacione delatnosti i na značajnim rezultatima. Ovom prilikom dodeljene su i nagrade „Zapis“ za dugogodišnji rad i izuzetne rezultate na unapređenju bibliotečko-informacione delatnosti i „Stojan Novaković“ pojedincu za objavljeno originalno autorsko delo na srpskom jeziku iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti.
Dodelom nagrada zalužnim pojedincima otvorena je XIX međunarodna konferencija Bibliotekarskog društva Srbije – Udruživanje, povezivanje i umrežavanje bibliotekara.
Pesnikinja i književna kritičarka Milunika Mitrović predstavila je u Narodnoj biblioteci Užice dve nove knjige – zbirku pesama „Nasamo“ i knjigu kritika i ogleda „Darovi susretanja“. O knjigama su govorili Zoran Jeremić i Petar Matović. „Darovi susretanja“ su njena prva knjiga kritika i ogleda. Reč je o tekstovima koji su u prethodnih četvrt veka objavljivani u najrecentnijim književnim časopisima u Srbiji. Knjiga je podeljena u tri tematske celine, a najveći broj tekstova nalazi se u prvom delu koji nosi naziv Lice poezije i posvećen je pesnicima različitih generacija i različitih poetika (starijim, mlađim, a nekim i zaboravljenim). Tema drugog ciklusa Svet pod koricama jesu eseji, romani i zbirke pripovedaka, dok treći deo, Sjaj razgovora, sadrži četiri teksta o Lizi Križanić, Sretenu Mariću, Veri Jovanović i Predragu Krstiću. NJena najnovija zbirka pesama „Nasamo“ privukla je pažnju Petra Matovića, već po naslovu koji je sam po sebi provokativan.
„Istorija naše poezije nema neki ozbiljan broj knjiga čiji naslov se zasniva na prilogu. Prilozi su zavisne reči i mi nekako nesvesno očekujemo da kad čujemo taj prilog, očekujemo i onu glavnu reč. Fridrih je još u prvoj polovini 20. veka rekao da moderna poezija govori zagonetno, tajanstveno, govori o onome što nije izrečeno. Zato je taj naslov svojevrsna okupnica svih ovih pesama koje, pre svega, insistiraju na intimnosti i vrlo izražene privatnosti, ali i otvorenosti u toj privatnosti“, primetio je Matović, kome se najviše svidela pesma Duboka voda.
U organizaciji Biblioteke "Vuk Karadžić", Centra za kulturu i umetnost, i književnog kluba "Velimir Rajić" iz Aleksinca, gost "velike" i "male" dece Aleksinca bio je LJubivoje Ršumović.
Susret sa decom i omladinom ,,Čika Ršum" je počeo u biblioteci, da bi se dalji program preselio u veliku salu Centra za kulturu i umetnost u Aleksincu. Tokom programa deca su mogla da čuju stihove pesama od samog autora, postave mu pitanje ili izrecituju pesmu po sopstvenom izboru.
Gosti Biblioteke "Dimitrije Tucović" u Lazarevcu, bili su Aleksandra Ninković Tašić, publicista i predsednica Obrazovno-istraživačkog društva Mihajlo Pupin i Aleksandar Gajšek, novinar, autor emisije „Agape“ i osnivač istoimene izdavačke kuće. Aleksandra Ninković-Tašić godinama se bavi istraživanjem zaostavštine našeg naučnika i velikana Mihaila Pupina i kao vrsni poznavalac njegovog života i rada nezamenjiv je saradnik pri pisanju knjiga u okviru izdavačke delatnosti kuće „Agape“ koje o njemu govore. Lazarevačkoj publici predstavljen je ciklus Zvezdobrojci i autobiografije Tesle i Pupina. Pored priče o njihovom životu, prijateljstvu, otkrićima i savremenicima, mogli smo da čujemo i priču o ljudima, njihovim majkama i očevima i velikom srcu. I Tesla i Pupin su nesebično pomagali svojim sunarodnicima noseći u srcu, pre i iznad svega, srpski narod.
Biblioteka ,,Vuk Karadžić“ u Aleksincu je imala čast da priredi kazivanje stihova na dijalektu autora Vlaste Cenića iz Doljevca. Kazivanje stihova su propratili učenici , članovi bibliotečke sekcije OŠ ,,Vožd Karađorđe“.Obrativši se deci autor je rekao: ,,Na veliki praznik, stoti rođendan Duška Radovića, koji napisa Dušanov zakonik za pesnike za decu, u Biblioteci u Aleksincu oči u oči sa decom, ljubiteljima lepe kazane i napisane reči. Vodio sam ih ulicama mog detinjstva, sokacima moga SELA SAS JEDAN PADEŽ. Zaključili smo da književni jezik učimo, volimo, poštujemo, koristimo, ali da se maternjeg jezika ne stidimo“.
U Narodnoj biblioteci Smederevo održana je Četrnaesta STIHOVIZIJA. Na ovogodišnjem takmičenju, u obe konkurencije, učestvovali su srednjoškolci iz 23 srednje škole iz 14 gradova u Srbiji (iz Aranđelovca, Bora, Velikog Gradišta, Velike Plane, Gornjeg Milanovca, Kragujevca, Lazarevca, Mladenovca, Niša, Petrovca na Mlavi, Požarevca, Smedereva, Smederevske Palanke i Čačka).
Takmičenje recitatora je realizovano u kombinovanom formatu – polufinale onlajn a finale uživo. Stručni žiri je, na osnovu prispelih video-snimaka, odabrao 25 takmičara koji su se u finalu nadmetali za jedno od prva tri mesta i Nagradu publike. NJu je odredio broj lajkova video-snimaka na Fejsbuk stranici Stihovizija.
U velikoj čitaonici biblioteke u Osečini, predstavljena je nova knjiga kolekcije Odgovori, koja sadrži razgovor novinara Miloša Jevtića i nedavno preminulog književnika Radovana Belog Markovića. Miloš Jevtić, čijem radu i delu srpska kultura duguje mnogo, uspeo je da svojim pitanjima podstakne Radovana Belog Markovića, da pokaže da je zapravo on pisac koji je samoga sebe stvorio.Naš veliki pisac u knjizi se prikazuje se kao čovek koji sa toliko topline govori o onima koji su pre njega disali ćelijanski vazduh, sela kod Lajkovca u kom je rođen. O knjizi su govorili prof. dr Slavica Garonja, prvi dobitnik nagrade „Radovan Beli Marković“, i dugogodišnji prijatelji R.B.M-a: bibliotekar Gradske biblioteke Lajkovac Daren Milivojević, profesor Branko Matić i autor Miloš Jevtić, koji je prvi dobitnik nagrade „Beli“.
U Biblioteci "LJubiša R. Đenić", u Čajetini i na Zlatiboru, održan je instruktivni seminar Internet kluba pod naslovom "Digitalni alati i virtuelna biblio polica". Seminar se bavi inovativnim uslugama u bibliotekama, kroz upotrebu novih tehnologija. Osmišljen je po ugledu na primere dobre prakse u malim javnim bibliotekama, prikazuje trendove u bibliotečkoj delatnosti za transformaciju usluga u bibliotekama,. Cilj je digitalno unapređenje zajednice i celoživotnog učenja. Knjižničari i bibliotekari su se upoznali sa alatima koje mogu koristiti u radu sa korisnicima, za razvoj novih usluga. Praktični deo seminara se odnosio na implementaciju Virtuelne police: alati za kreiranje, promociju i informisanje krajnjih korisnika. Predavači: Mirko Marković, bibliotekar savetnik i Valentina Popović, master bibliotekarstva.
U svečanoj sali Biblioteke „Dimitrije Tucović“u Lazarevcu, održano je predstavljanje knjige „Oci otaca“ novinarke Nađe Andrejević Keleris. Program je vodila Jasmina Ivanković, direktorka biblioteke koja se na samom početku programa zahvalila Crkvenoj opštini Lazarevac uz čiju nesebičnu pomoć je ova promocija organizovana i realizovana. Nakon uvodne zdravice koju je govorio Dragiša Simić, predsednik Udruženja „Prela i posela“, publici se obratio starešina Hrama svetog velikomučenika Dimitrija iz Lazarevca otac Marko Mitić. Otac Marko je u svom izlaganju obrazložio pojam oca, odnosno otaca crkve i njihovom velikom duhovnom značaju za veru i narod. Zatim je autorka govorila o samoj knjizi što je i bio razlog okupljanja.
U okviru kampanje ,,16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama“, Zavičajno odeljenje Biblioteke ,,Vuk Karadžić“ u Aleksincu, u saradnji sa Komisijom za rodnu ravnopravnost opštine Aleksinac je predstavilo knjigu recepata ,,Big mamin kuvar“ autorke Aleksandre Đorđević. Predstavljanju je prisustvovalo više udruženja žena sa teritorije opštine Aleksinac kao i zainteresovani građani. Sastavni deo prestavljanja knjige je bila i demonstracija pripreme recepta kolača iz knjige.
Biblioteka u LJigu secsa velikom tugom oprašta od voljenog zavičajnog pisca, prijatelja biblioteke i zadužbinara Crkve na Kamalju. Dok naviru sećanja na predivno julsko veče u dvorištu biblioteke u ovom danu kada smo primili tužnu vest, sigurni smo da je meteorit, o kom govori Matija Bećković, još jednom obasjao LJig, kolubarski kraj i Srbiju... Akademik Milovan Danojlić pustolov i stanovnik sveta, znao je da samo ovi naši krajolici, brda, zemlja, voda, vazduh, karakter našeg naroda mogu nadahnuti stvaralaštvo, pisca preko 70 knjiga. Ostaje nam da kroz njegovo delo razumemo vrednost života. Gradska biblioteka kroz svoje buduće ime "Milovan Danojlić" nastaviće da baštini sećanje, lik i delo najvećeg književnika našeg kraja.
Prvu zbirku pesama objavio je 1959. godine pod nazivom „Kako spavaju tramvaji”. Svoje pesme uglavnom je namenjivao deci, ali i njihovim roditeljima, a posebno se ističe poema „Dečji zakonik” u kojoj Milovan ističe obavezu roditelja da deci obezbede srećan i bezbrižan život. Osim poezije, piše i prozu, esejistiku i književnu kritiku.
Od 1984. godine živeo je i radio u Francuskoj, gde je u dva navrata radio kao lektor za srpskohrvatski jezik na Univerzitetu u Poatjeu, a nekoliko godina je obavljao poslove spoljnog saradnika pariskog radija.
Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 2000. godine, prvo kao član van radnog sastava, potom dopisni član, te redovni član od 8. novembra 2018. godine. Jedan je od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke 1989. godine. U rodnim Ivanovcima podigao je crkvu.
Danojlić je objavio više od 70 knjiga beletristike i poezije na srpskom jeziku. Priredio je i preveo veliki broj knjiga iz književnosti za decu, a prevodio je i dela poznatih pisaca poput Vilijama Šekspira, Šarla Bodlera, Josifa Brodskog, Emila Siorana, Luja Aragona, Ezre Paunda, Vilijama Batlera Jejtsa, Ežena Joneskog, Pola Klodela, pisana na francuskom i engleskom jeziku. Neke od najpoznatijih Danojlićevih knjiga su „Neka vrsta cirkusa“, „Dragi moj Petroviću”, „Lične stvari – ogledi o sebi i o drugima“ i „Balada o siromaštvu“.
U okviru obeležavanja 40 godina od smrti Meše Selimovića u organizaciji Narodne biblioteke Smederevo i Društva za srpski jezik i književnost za Podunavski okrug održan je književni susret sa Vesnom Kapor, dobitnicom nagrade „Meša Selimović“ za najbolju knjigu izdatu u 2021. godini – roman „Nebo, tako duboko“. O ovom romanu, koji kritičari prepoznaju kao lirsku, baladičnu pripovest o ljubavi i smrti, kao i o celokupnom stvaralaštvu Vesne Kapor, govorila je mr Tatjana Lazarević Milošević, profesorka srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji Smederevo i jedna od članica žirija za nagradu „Meša Selimović“.
Veče je vodila Milica Marković.
MEDIA PRESS
