“Обишао сам Савковић, Леовић, Кошље, Оровицу и сва остала места у Љубовији, коју боље познајем него свој крај”, рекао је у уводној речи академик Милосав Тешић на ј песничкој трибини која је организована у склопу Духовних свечаности Азбуковице. Песма је,додао је Тешић, „једини простор избављења за реч или речи којима прети опасност да се сурвају из звука у незвук, из памћења у непамћење“. О поезији Милосава Тешића говорио је професор филолошког факултета из Београда Михајло Пантић који је истако да све Тешићеве песме имају мелодију, да просто звоне и да кроз њих теку најдубљи слојеви колективног памћења.

У читању поезије Милосава Тешића излагању професора Пантића и живој интерактивној дискусији која се на ту тему развила за све нас који смо били у сали време као да је стало, а већ је била дубока ноћ.Све у свему једно назаборавно и дивно вече.