У биоскопској сали Народне библиотеке Осечина,  одржано је књижевно вече посвећено представљању књиге „Жене Подгорине“ завичајног аутора Огњена Пудара Добродошлицу на уводну програмску активност Јубиларног Сајма шљива, пожелела је директорка НБОС Ана Васиљевић. Осврнула се на леп увод  у јубиларни Сајам шљива у Осечини, који је подразумевао — акцију даривања и подршку најмлађима. Тим поводом, свечано је предат осликан мурал одељењу Педијатрије Дома здравља у Осечини, као симбол пажње, подршке и љубави према завичају.Ова вредна хуманитарна иницијатива, коју су покренуле генерације 1972–1980 ОШ „Браћа Недић”, заједно са друговима који су похађали школу за усмерено образовање у Осечини, заслужује сваку похвалу. Уз мурал, дароване су и играчке које ће улепшати боравак деце у чекаоници и олакшати им време проведено у ишчекивању прегледа.

Иако расути широм Србије, региона и света, покретачима акције заједничка је љубав према родном крају и жеља да се допринесе добробити локалне заједнице. Различитих животних путева, али уједињени у хуманости, показали су како се личним примером може инспирисати и млађе генерације да наставе у истом правцу — и да их, у хуманости, можда једног дана и надмаше.

Када говоримо о књигама, често кажемо да чувају знање.

Књига која нас је окупила у овом посебном тренутку  – чува живот. Синоћ нисмо отворили само нову књигу, већ и нови простор за поштовање, разумевање и памћење – оно које припада женама Подгорине.

Књига је дело завичајног аутора Огњена Пудара и носи наслов „Жене Подгорине“. Већ сам наслов казује много – али не и све. Ово није само збирка биографија, нити пука хронологија живота. Ово је сведочанство једног времена, али и једног духа – духа жена нашег краја: било да су пореклом из Осечине и овде живе, или су пореклом са ових простора а живе у другом месту или су због удаје и потребе посла дошле да живе у овде.

Издавач је Народна библиотека Осечина, која је својим радом већ стекла највише признање које се у Србији додељује установама културе – Изузетну Вукову награду. Наша установа није велика по квадратури, али је велика по домету, по резултатима, и по томе што чува душу места у ком живимо.

Аутор корица је Тибор Вранчић, док се на предњој корици налази слика Наде Миловановић, мајке браће Недић, по замисли аутора. На задњој корици – фотографија покојне докторке Драгане Ивковић Живановић. Тираж: је 300 примерака. То није много, али сваки од тих примерака носи тежину више живота, више судбина и више вредности од било ког масовног издања.

Аутор, Огњен Пудар, Херцеговац по пореклу, наш је суграђанин, по избору и љубави, човек који је део живота провео у Мостару, Бањалуци, Скопљу и Београду, а од 1996. године своје уточиште и инспирацију проналази управо овде – у Подгорини. До сада је објавио _14___ књига, углавном су то књижевна дела, а жене  „Жене Подгорине“ имају документарну вредност.

То су 43 жене различитих занимања, узраста, образовања – васпитачице, учитељице, професорке, докторке, медицинске сестре, правнице, фармацеути, научнице, библиотекарке, полицијске службенице, предузетнице, уметнице, домаћице… Женe које нису чекале да их неко препозна – већ су саме постале темељ и носиоци живота Осечине и околине.

Неке од њих су, нажалост, данас само у нашим сећањима. Али у овим страницама добијају глас. Глас који сведочи о одлукама, страховима, успесима, падовима, али пре свега – о непоколебљивој снази жене у малом и из малог  места.

Кроз њихове исповести добијамо увид у делатности, навике, вредности и менталитет жена Ваљевске Подгорине – жена чији су кораци утиснути у нашу земљу дубље него што смо често спремни да приметимо.

Ова књига је плод личног избора аутора, пажљивог слушања, отвореног срца и искрене намере да се бар део стварности која нас окружује – не заборави.

Она показује, и то врло јасно, да допринос жена животу једне средине није ни мањи, ни тиши – већ је често невидљив само онима који не гледају довољно дубоко. Упорност, скромност, креативност, преданост, борба… све су то речи које овде нису украси, већ суштина.

Књиге попут ове нису само за читање – оне су за памћење, за препричавање, за разговор међу генерацијама. Оне нас подсећају да свака варош има своје хероине. Да историја није само оно што пише у уџбеницима, већ и оно што живи у нашим улицама, у нашим школама, у здравственим установама, у културним догађајима, па и на нашим продавницама, пијаци, и у домовима.

Имали смо част да један од рецензената буде доајен нашег новинарства и велики пријатељ ове куће господин Милош Јевтић и он је у својој рецензији рекао  да би волео би да свака средина има овакву књигу. Волео би да прочита „Жене Каменице“, „Жене Лознице“, „Жене Тополе” и тако редом.

Ова књига је и позив другим крајевима Србије – да забележе своје приче, да именују своје хероине. Јер докле год постоје жене које воле свој завичај, дотле ће он имати и будућност. Осечина је овом књигом корак испред.

Учесници у програму су били; професор гитаре Лука Јездић из МШ „Живорад Грбић“. Лука  нам је извео четири ауторске нумере Бошка Јовића „Буђење“ и „Валцер“ и „Елено керко“ и „Хајде Јано“  Затим, Емина Вицић, ученица четвртог разреда у класи професора Николе Јанковића и одсвирала нам је Концерт у Ха молу Оскара Ридинга. Јелена Чкојић Икониоћ нам је прочитала виђење  рецензента мастер филозофа Милене Благојевић.

Песмом и игром смо започели и завршили програм, игром КУД „Браћа Недић“ кореографијама „Шумадија“,  „Колубара“ и „Староградске игре“

Предсајамске вечери смо започели важним разговорима: о књигама, о памћењу, о женама, о нама, а наставићемо у духу заједништва и традиције.