Своју епску трилогију "Косингас" у Чајетини представио  је Александар Тешић је преводилац, од 2008. године уз осмех каже за себе и "млад писац". Популарност је стекао баш серијалом епске фантастике.  Према најавама аутора овај  серијал ће имати укупно 10 књига. Очекује се и неки излет попут "2084" што је био мали предах и мало искакање из тематике и серијала, а Тешић је рекао да му је жеља да напише и дечији роман.

Оно што је привукло Александра Тешића овој изузетној и код нас мало заступљеној теми је љубав према историји и митологији и жеља да се читаоцима представи сва лепота српске, односно словенске митологије, и предања која су не само у нашој књижевности већ и шире била неоправдано запостављена и игнорисана. Осим овога, мотив и жеља аутора је да људи упознају своје корене, а то га је и потакло да пише, ради и истражује. Тај рад је одвео 2004. године до безброј прочитаних кљига и текстова о српској и словенској митологији, до књига профосерао Сретена Петровића које је како каже "Гутао".

У трилогији "Косингас" писац нас води у бајковити свет средњовековне Србије, бавећи се интригантним и контраверзним догађајима из живота цара Душана Силног. Не само што се постављају питања, већ се и дају одговори који су поткрепљени списком литературе која је коришћена као материјал. Неки ствари ипак, Тешић препушта машти, својој и читалаца. Са правом истиче да његова дела нису фантастика у ужем смислу речи већ обрађена српска и словенска митологија, легенде, али и историјске стварне чињенице.

Нови "Косигнас" је наставак обе трилогије, и "Косингас" и "Милош Обилић" и описује историјске догађаје након Косовског боја, Младост Стефана Лазаревића, прати фантастичну причу о монаху Гаврилу и његовој потрази за изгубљеним копљем св.Георгија и борби са мрачним силама.

На питање неког од присутних у библиотеци "Шта је Страхор?", како носи име његова издавачка кућа, рекао је да је Страхор једно од најстаријих српских божанстава, бог нашег понтеона, јак и страшан бели вук.

" Из старе књижевности сачуван је један каталог народа, у коме је сваки народ везан за понеку животињу, изједначен са њом...За Србе се каже да је то вук, и то је сасвим на свом месту утолико што јењ вук митски сродник и предак Србинов, уопште митски представник српског народа", објаснио је аутор.

Књиге Александра Тешића су тражене и доста читане у библиотекама не само од стране млађих генерација. Читају их сви "од 7 до 77 година".