БЕОГРАДСКИ ПАРИМЕЈНИК - фототипско издање

У Крипти спомен-храма Светом Сави представљено фототипско издање - "Београдски паримејник" (Народна библиотека Србије, Платонеум, 2019), у сарадњи са Министарсвом културе и информисања Републике Србије и издавачком кућом Платонеум. Учествовали су: Епископ бачки господин Иринеј (Буловић) Владан Вукосављевић, министар културе и информисања Ласло Блашковић, управник Народне библиотеке Србије Владан Тријић, уредник издања. ~ "Београдски паримејник" је најстарија књига у фонду Народне библиотеке Србије и један од најрепрезентативнијих сачуваних рукописа из српске ћириличне рукописне традиције. Настао је у првој четвртини XIII века, дакле, зa времена Светог Саве, односно уздизања Српске православне цркве у ранг аутокефалне архиепископије; није познато ко је наручилац, али је свакако у питању био припадник владарске породице, крупног племства или високог свештенства, као и у случају другa двa монументалнa рукописа XIII века, Мирослављевог и Вукановог јеванђеља. Иако је очуван само мањи његов део, ипак је реч о калиграфски најуспелијем српском рукопису тoга доба, те је Београдски паримејник управо стога одабран како би се Министарство културе и информисања, Народна библиотека Србије и издавачка кућа Платонеум, његовим фототипским издањем, придружили обележавању јубилеја осам векова аутокефалности Српске православне цркве.

БИБЛИОБЕБЕ ПРВИ ПУТ У БИБЛИОТЕЦИ

У среду,   16. октобра, у библиотеци у Осечини одржан је програм за маме и њихове бебе старости до 24 месеца под називом “Први пут у библиотеци“.  Активност је установљена 2014. године, а наше прве библиобебе сада су предшкиолци. Ове године у Библиотеци смо окупили 12 мама са својим библиобатама и библиосекама. У првом програма педијатар Босиљка Алексић говорила је мамама о виликом проблему данашњице – алергијама. Потом смо маме упознали са богатим књижним фондом који је у вези са родитељством ( планирање и ток трудноће, порођај, дојење, прелазак на чврсту храну, васпитање деце), указали смо мамама на значај контакта детета са књигом и читање деци од најранијег узраста. Мамама смо даровали им чланске карте. Трећи, најзанимљивији, део подразумевао је симоболичну и наградну трку беба старости до 24 месеца.

Такмичење је оцењивао жири у саставу: Др Босиљка Алексић, председник жирија и чланови  Ана Васиљевић и Јелица Зељић.

Изложба Павић од Ш до А

У уторак, 15. октобра 2019. године, у Галерији Атријум свечано је отворена двојезична мултимедијална изложба коју је Библиотека града Београда приредила поводом троструког јубилеја Милорада Павића: 90 година од рођења, 10 година од одласка и 35 година од објављивања Хазарског речника. Многобројној публици обратила се Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда, као и књижевница Јасмина Михајловић, сликар Иван Павић и Исидора Ињац испред групе аутора. Мултимедијални концепт изложбе је посетиоцима пружио могућност да прелиставају скенирани рукопис Хазарског речника, слушају омиљену музику Милорада Павића и да на плочнику испред зграде Библиотеке града Београда посматрају ласерско емитовање наслова Хазарског речника на разним светским језицима.

Опширније: Изложба Павић од Ш до А

ХОРТИКУЛТУРНО и у региону

Друга национална смотра Хортикултурних библиотека и Прва регионалана смотра Хортикултурних библиотека одржана је у Лазаревацу 10. и 11. октобра 2019. Домаћин је била Народна библиотека „Димитрије Туцовић“ Лазаревац . На скуп су се одазвали садашњи и потенцијални чланиови ове мреже из  Србије, БиХ и РС, С.Македоније и Хрватске. Тачније, библиотеке из Чајетине, Кикинде, Лазаревца, Зворника, Тузле, Битоља и Винковаца. После поздравне речи - РАТ РУЖА, Ласла Блашковића, управника Народне библиотеке Србије, додељена со признања Хортикултурне мреже.  ПЛАКЕТЕ ХОРТИКУЛТУРЕ - за 2017. годину ЈАСМИНИ ИВАНКОВИЋ, за 2018. РАДМИЛИ ПЕРОВИЋ и за 2019.годину СНЕЖАНИ ЂЕНИЋ.. У радном делу представљени су реализовани пројекти мреже и организација програма рекултивације РБ "КОЛУБАРА". Другог дана скупа дефинисани су циљеви, принципи рада за Формирање регионалне мреже Хортикултурних библиотека. Дискусија је изнедрила низ заједничких пројеката уз координацију активности у 2020. години.  деловања мреже у региону. Усвојена је кандидатура библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине за Четврту националну и Другу регионалну смотру хортикултурних библиотека 21.05.2020. године. Учесници су обишли видиковац РБ „Колубара“ на Површинском копу Поље „Д“ , а затим расадник и рекултивисане воћњаке предузећа“Колубара услуге.

"БИБЛИОБУС" КРУШЕВАЧКИ на смоти у Кладову

У Кладову је протеклог викенда одржан први Фестивал библиобуса у Србији. Међународна конференција „Представљамо Вам нашу покретну библиотеку“ окупила је бројне представнике библиотека које имају ову врсту услуге, али и оне који планирају развој ове службе у наредном периоду. Крупшевачки библиобус  био је главна мета интересовања  малишана у Кладову 

56. САБОР БИБЛИОТЕКАРА СРЕМА

Овогодишњи, 56. Сабор библиотекара Срема одржан је у фрушкогорском манастиру Раковац. Обележавајући 800 година самосталности Српске православне цркве теме Сабора биле су посвећене српској средњевековној књижевности и Светом Сави.

ДОБАР ПРИМЕР ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ КЊИГА ЗАВИЧАЈНИХ АУТОРА

Библиотека „Србољуб Митић“ реализовала је у потпуности пројекат ДИГИТАЛИЗАЦИЈА КЊИГА ЗАВИЧАЈНИХ АУТОРА ОД ПОСЕБНОГ ЗНАЧАЈА ЗА ЛОКАЛНУ ЗАЈЕДНИЦУ МАЛО ЦРНИЋЕ, који је финансирало Министарство културе и информисања Републике Србије. Реализација пројекта подразумевала је набавку опреме за дугорочно коришћење у свим сегментима процеса дигитализације – програма и софтверских решења, као и јединствених решења који су у широј употреби у установама културе за потребе спровођења процеса дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва а у циљу обраде, обезбеђивања доступности дигитилизоване грађе, управљања дигиталном грађом и развој инфраструктуре који ће омогућити континуиран процес дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва.Набављена је опрема: Компјутер за архивирање дигитализованог садржаја, Скенер, Програм ОЦР. Закупљен је простор на интернету, ради доступности дигитализованог садржаја. Опрема је инсталирана, књиге завичајног и познатог српског писца Србољуба Митића, по коме библиотека Мало Црниће и носи име су скениране.