 |
 Ub |
  |
|
ISTORIJAT ČITALISTA I BIBLIOTEKE Ub je sedamdesetih godina proslog veka dobio status varošice i bio je sedište tamnavskog sreza. Imao je tada oko dve hiljade stanovnika. Upska škola je dobila četvrti razred prvi put sedamdesetih godina. Otvorena je, takodje, i ženska osnovna škola. Gradnjom telegrafske stanice i nove crkve učinjen je veliki napredak. Najobrazovaniji gradjani i velike patriote posvećuju sve više pažnje prosveti i kulturi. |
| Zahvaljujući inicijativi gradjana i podršci opštini ubska čitaonica i to je prva ustanova kulture u Ubu. Ubrzo posle otvaranja čitaonice osnovano je i Pozorišno društvo. Čitaonica je posedovala skroman inventar imala je i tri slike srpskih vladara. Čitaonica je bila pretplaćena na devet novina koje su tada bile najprisutnije srpskim Čitaonicama i koje su pobudjivale najveću pažnju čitalaca. U čitaonici su držane besede i predavanja. Kapital u godini osnivanja iznosio je 2563 groša. Narednih godina Čitaonica je opstajala zahvaljujući prilozima kako pojedinaca tako i mesnih esnafa. |
|
|
U izveštaju o čitaonicama za 1874. godinu piše: "Čitaonica je imala 24 redovna člana od kojih je svaki uložio po četrdeset groša čarsijskih, osim toga držane su u njenu korist besede, pa nešto od toga i nešto od pomoći esnafa i pojedinaca dohodak je umnožen za 922 groša i to za plaćanje listova i poslužioca. Čitaonica je primala listove: "Srpske novine", "Glas javnosti", "Budućnost", "Glas crnogorca", "Zastava", "Škola", "Javor" i "Vidovdan". Rad Čitaonice je verovatno prekinut izbijanjem srpsko-turskog rata (1878-1879). Ne postoje podaci da li je Čitaonica radila do kraja XIX veka. Početkom XX veka (1901-1903 g.) Ub je imao Radničku knjižnicu. Osim tog podatka nije poznato ništa više. |
| Nova Radnička biblioteka osnovana je 1912. godine. O radu čitaonice izmedju dva svetska rata podaci su vrlo oskudni. Posle Drugog svetskog rata biblioteka je ponovo formirana kao potreba obnavljanja prosvetnog i kulturnog života u Ubu. Biblioteka je u narednim godinama doživljavala i uzlete, ali i padove. Stalni problem je bio neodgovarajući prostor. Bolji dani za biblioteku su došli krajem osamdesetih godina kada je dobijen bolji prostor i knjižni fond je znatno uvećan postojanjem redovnijih sredstava za kupovinu knjiga. Izdvajanjem biblioteke u samostalnu ustanovu stvaraju se uslovi za brzi i svestraniji razvoj. |
|
GRADSKA BIBLIOTEKA "BOŽIDAR KNEŽEVIĆ" 14210 Ub Kralja Petra I 29 telefon: 014/41-663 |
home basic search new
design by: INternetClub