Jasmina Mihajlović

PRIVATNA KOLEKCIJA



     "...Toliko grobova na ovom mom putešestviju kroz porodice, kroz vreme, kroz književne lavirinte - mislila sam. - Toliko skvrnavljenja, zaborava, laži... I toliko opstanka, uprkos svemu. "Santa Maria della Salute" i "Hazarski rečnik" kao književna dela - parastosi, književna dela - pomeni, književna dela - epitafi."


     "Ne sećam se tačno kada sam osetila silnu želju da odem na grčko ostrvo Snatorini, ali mora da je bilo davno. Međutim, to mi se iz raznih razloga nikako nije dalo. Ne znam, takođe, kako je došlo da toga da u svojoj zamišljenoj i intuitivnoj kolekciji mesta, koja su zbog nečeg važna u mom životu, odredim posetu baš ovom ostrvu za presudnu...

     Moram ovde da spomenem jedan svoj "tajni" hobi. Tokom vremena razvila sam u sebi moć da mogu nalik rašljarima da detektujem zone iliti mesta određenih visokih energetskih vrednosti koja imaju pozitivan ili negativan uticaj na mene. Zato sam počela, prevashodno na putovanjima, privatno da kolekcioniram izdvojena mesta u prostoru: delove grada, arhitektonske sklopove, omeđena područja u kućama, pasaže i koridore, sakralne i profane građevine, energetska čvorista u prirodi, uzane i široke pojaseve celovitih ili narušenih zona, višecentrična i monocentrična mesta, međuprostore... Zatim se ova kolekcija prosirila i produbila na identifikaciju "virtualnih" zona, onih u vremenu, književnosti, likovnim umetnostima, kompjuterskom lažnom beskraju... A Santorini je uvek bio tu u mojim mislima kao neka odsutna prisutnost, kao krunsko mesto na kome jos nišam bila."


     "U Boulevard des Capucines, kraj Opere, smešten je u jednom starom pozorištu - muzej parfema. Potkovičasti deo nekadašnjih loža pretvoren je u muzejsku postavku flakona, bilja i korenja, sprava za filtraciju, dok je sama bina iskorišćena za prodajni deo parfema firme "Fragonar". Centralna zona partera, sada bez sedišta, ostavljena je posetiocu za njušenje pozornice. Ljubazne prodavačice-kustosi, demonstrirajući miris, objašnjavaju od čega je sačinjen, do one granice do koje njegov sastav nije tajna...

     Na izlazu iz muzeja sreli smo užurbanog muškarca koji se raspitivao da li je tu kolekcija Fragonarovih slika. Uputili su ga, razočaranog, u Luvr. Eto kakvu zabunu izazivaju dvadesetovekovni preklopljeni nazivi."


     "...Prilikom jedne nedeljne službe u ruskoj crkvi u Parizu sav otmeni aristokratski emigrantski svet skupio se tamo. Bili su to pravi Rusi, oni iz knjiga koje nikada nisam videla u Rusiji, bili su "pure" Tolstoj, i dešavalo se neko pravoslavno bogosluženje koje nikada nisam doživela, a bilo je "pure" Dostojevski. Mnogo sam plakala tada. Zbog svega. Zbog nas, zbog Rusa, zbog toga što Tolstoj, Dostojevski, Turgenjev, Gončarov... zaista postoje. Zbog slovenske duše, koja takođe postoji, a ja je nisam videla i nisam je bila svesna. E konačno mi se sve to desilo tamo gde treba. Na mestu gde treba. U Rusiji. I hvala Bogu da je sada tako...

     Rusi mnogo i iskreno veruju. Samo mutno sluteći osećam koliko je to duboko, moćno i neopozivo. A šta je stvarno ta vera, verovatno znaju Bulgakov i Dostojevski i oni ini, da ih ne nabrajam, mnogo ih je i svi su dobri. Uglavnom, rusko pravoslavlje u Rusiji je živo, žilavo i dobro joj pristaje."


     "Odakle dolazimo? Ko smo? Kuda idemo? " Tako se pitao jedan slikar pred kraj prošlog veka. Na samom izmaku ovog XX veka i jedne milenije, pitaju se svi žitelji ove planete, pa i ja, aprila 1999. godine u Beogradu. U ratu.

     Proleće je, živim u Jugoslaviji, moja ulica nema sklonište, moja zgrada nema podrum, niti ja imam rezervnu domovinu...



HOME IZVODI IZ KRITIKA


design by: INternetClub