Завичајна публицистика у фокусу

У Библиотеци „Вук Караџић“ у Пријепољу одржан је 11. Округли сто завичајних одељења, стручни скуп који је и овог пута окупио библиотекаре, архивисте и музејске стручњаке из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Овогодишња тема „Завичајни публицисти и завичајна публицистика: хроничари локалног живота“ ставила је у први план важност њиховог рада. У фокусу су била и стручна разматрања улоге публициста у очувању локалне историје и културе. У раду округлог стола учествовали су представници библиотека и сродних установа из Зрењанина, Сарајева, Ужица, Мокрина, Обреновца, Ваљева, Бачке Паланке, Врања и Пријепоља, а представљено је укупно11 стручних радова. Завичајно одељење    пријепољске Бибилиотеке представило је рад историчара уметности из Пријепоља Драгана Р. Николића.

Опширније: Завичајна публицистика у фокусу

МАРГИНА КАО НАЧИН ЖИВОТА

Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“ отворила је своја врата за све поштоваоце књиге који су се у великом броју окупили у пријатном летњем амбијенту дворишта које већ скоро 4 деценије чини сценографију манифестације „BOOK-a у дворишту“. Аутор Михајло Пантић и библиотекар Иван Базрђан као повод за разговор на тему „Маргина као начин живота“, изабрали су две књиге из богатог опуса овог књижевника.

Опширније: МАРГИНА КАО НАЧИН ЖИВОТА

Мирис Лике и Крајине у Апатину

У препуној сали Народне библиотеке „Миодраг Борисављевић“, Апатин. представљене су две књиге које „миришу“ на Лику и Крајину, на корене многих Апатинаца. Обе су уско везане за родни крај и живот у њему, и нека боља времена. Све је то описано оригиналним и сликовитим изразом њених становника, не либећи се понекад и оних простих, али толико потребних, да би неке ситуације и догађаји били аутентични.

Прва књига „Приче са огњишта“, заједничко дело Жељка Стојановића и Ђуре Бобића, компилација је двадесетак кратких и средње дугих прича, прича доживљених на свом животном путу или саслушаних крај кућног огњишта, неких давних времена.

Опширније: Мирис Лике и Крајине у Апатину

ДОБИТНИК ПРВЕ НАГРАДЕ МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ

Жири у саставу – др Валентина Хамовић (председница), др Душко Бабић, др Данијела Николић Ђорђевић, Маријана Неговановић Обрадовић и мср Валентина Поповић – већином гласова одлучила је да награду „Милован Данојлић“ додели књизи Загрлʼте их, песме моје аутора Власте Н. Ценића у издању „Пчелице“ из Чачка.

Збирка песама Власте Ценића, коју је илустровао искусни Младен Анђелковић, представља лирску синтезу повести дечјег песништва од њених почетака, Луке Милованова и Змаја, преко Бране Цветковића, Александра Вуча и Душана Радовића, до Владимира Андрића и Ршумовића.

Опширније: ДОБИТНИК ПРВЕ НАГРАДЕ МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ

УЛП „Видар“ у Малом Црнићу

У плодној стишкој равници, у Малом Црнићу, у библиотеци „Србољуб Митић“, организован је пријем чланова Удружења  лекара писаца „Видар из Београда“. Лекар и- писци: др. Данијела Јевтић; др. Радмила Шехић;  др. Мирјана Абрамовић Поповић;  др. Мирјана Милачић Бајић; др. Вања Јокнић Цупара и др. Меланија Илић, посетили су, поред Библиотеке, индустријски део старог млина „Млава“, који је изградила чешка породица Бајлони, и Заовачку гору...

Опширније: УЛП „Видар“ у Малом Црнићу

„ПРИЈЕПОЉЕ ИЗ МЛАДОСТИ МОЈЕ“

У препуној  летњој читаоници Библиотеке „Вук Караџић“ у Пријепољу приређено премијерно извођење песме „Пријепоље из младости моје“, коју као аутори и извођачи потписују  Улвија Мушовић, Мишко Дивац, Волођа Ћуковић и Амел Мушовић. Према речима аутора стихова, Улвије Мушовића, песма је настала  пре скоро две деценије, али је она тек сада добила свој музички облик, захваљујући сарадњи са Мишком Дивцем, кога је Пријепоље до сада упознало само као извођача.

Пријепољска публика, која је до последњег  места испунила простор летње читаонице, имала је прилику да чује песму у различитим аранжманима. Музичко дружење модерирао је новинар Милан Цмиљановић.

Скуп директора "Колубарске нахије"

У Ваљеву је одржан редовни годишњи састанак директора јавних библиотека Колубарског округа. Библиотеке из Лајковца, Осечине, Мионице, Уба, Ваљева и Љига на трајном су заједничком задатку унапређења библиотечко-информационе делатности и чувања културног наслеђа. Када су у питању услови за рад и објекти у којима се налазе јавне библиотеке, Колубарски округ је можда међу најбољима у Србији. Библиотека у Осечини је у последње две године реконструисана и опремљена. Лајковачка библиотека се прошле године уселила у комплекс зграда које су за њихове потребе адаптиран и прилагођен и адекватно опремљен.

Опширније: Скуп директора "Колубарске нахије"

Бранислав Јанковић у Смедереву

На Позајмном одељењу Народне библиотеке Смедерево, одржан је књижевни сусрет са Браниславом Јанковићем. Смедеревска публика је имала прилику да чује појединости о Јанковићевом богатом књижевном опусу. Кроз разговор о романима: „Сузе Светог Николе“, „О вуковима и сенкама“, „Пета жица“, „Последњи циркус на свету“, „Мачка у коферу“, збирци прича „Безимени“ и драми „Милентијева 14/2“ аутор је публици приближио централне теме свог дела, говорећи о идентитету, људској природи и личним ставовима према истини, правди и књижевности. Вече је водила Ивана Стојић.

Век Народне библиотеке Осечина

У библиотеци Осечина, срцу културног живота Подгорине представљен је велики издавачки подухват: монографија која обележава сто година постојања и рада ове установе. У опису рада Народне бииблиотеке Осечина је да представља књиге других аутора, других тема, других времена. Pредстављена је књига о нама – о нашој библиотеци, о нашој заједници, о стогодишњем трајању у служби културе, знања и писане речи. Овим прграмом народна библиотека Осечина заокружује обележавање великог јубилеја.

Опширније: Век Народне библиотеке Осечина

„Никола Тесла и лепотица на Ђетињи“

Први ужички стрип „Никола Тесла и лепотица на Ђетињи“, који потписују сценариста Драган Р. Филиповић и илустратор Сабахудин Мурановић Муран, представљен је пријепољској публици у Библиотеци „Вук Караџић“. Разговор са ауторима водио је Филип Баралић, уредник издања. Ово јединствено издање, које има својства графичке новеле, приказује неке од преломних тачака из живота славног научника, од његовог детињства до Нијагаре, од потока Ваганца до споменика испред централе „Под градом“ на Ђетињи. У разговору с публиком аутори су указали на мотиве који су их подстакли на стварање овог стрипа, истичући велико поштовање према генијалности и духовном животу Николе Тесле.