ПОЕЗИЈА У ЧАШИ ВИНА

У част Светог Трифуна, заштитника виноградара, и искрене љубави свих хришћана, у читаоници „Осам нијанси плаве“, Библиотеке „Србољуб Митић“, организован је „ДАН ВИНА И ЉУБАВИ“, на веома занимљив начин. Улазница у Библиотеку је била ВИНО, а излазак се „плаћао“ СТИХОМ.

На самом почетку програма, минутом ћутања, после поздравне речи директорке Библиотеке и председнице КК „Стишка свитања“, Данијеле Божичковић Радуловић , одата је почаст, тек преминулој Слободанки Милић, жени која је увек била верна завичају и култури. Гласом „славуја“, оплемењивала је све књижевне вечери, манифестације и пратила стихове наших писаца. Приказан је краћи филм о Слобаданки Милић, под називом „Беле руже, нежне руже..“, назван по песми, коју је последњу отпевала, и то баш у библиотеци „Србољуб Митић“.

Опширније: ПОЕЗИЈА У ЧАШИ ВИНА

ОД ЧИТАЛИШТА ДО Е – ЧИТАОНИЦЕ

Народна библиотека Крушевац је  обележила 162. годину од оснивања читалишта у граду. Овим поводом приређена је пригодна свечаност у репрезентативном простору е-читаонице Библиотеке Догађају су присуствовали књижевник Ласло Блашковић, управник НБС, Јасмина Нинков, директор БГБ, Мирко С. Марковић, Интернет клуб, заменик градоначелника града Крушевца, Весна Лазаревић, председник Скупштине Града Живојин Милорадовић, представници из политичких структура Града, директори јавних предузећа, културних институција, привредници, књижевници, колеге и сарадници Библиотеке.

Аутентична писма која је ондашња управа вароши писала током децембра и јануара 1856/1857. године (по старом календару) Попечитељству просвештенија са молбом за отварање касине, одговоре надлежних министарстава, текстове о почетку рада читалишта у српској периодици 19. века, као и вести објављиване између два светска рата у локалној периодици које се односе на рад крушевачке народне читаонице и књижнице, говорио је глумац Марко Живић. Као илустрација ове приче коришћене су старе разгледнице Крушевца (из Завичајног одељења) и фотографије које документују рад институције.

Управник Народне библиотеке Србије, књижевник Ласло Блашковић, обратио се присутнима беседом о читању у дигиталном добу.

Опширније: ОД ЧИТАЛИШТА ДО Е – ЧИТАОНИЦЕ

„Шором средом, дваред“

Књига „Шором средом, дваред“ Боре Отића представљена је у Народној библиотеци „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији. Бора Отић, новинар РТВ Војводине, аутор је емисије „5казање“ која се од 2003. године приказује једном недељно на РТВ Војводини. Нова књига, као и претходна „Шором средом“, аутентичан је документ о Војводини као целини и са пуном компетенцијом чува од заборава њену нематеријалну културну баштину. Ово луксузно „Прометејево“ издање обогаћује изванредан избор фотографија, које су без имало претеривања права уметничка дела. Фотографије потписују Отићи, Бора, Немања и Петар, те Јарослав Пап, а у књигу краси и низ фотографија из породичних албума и приватних колекција.

Опширније: „Шором средом, дваред“

Споменик Сави Бабићу

Поводом 85 година од рођења писца и преводиоца Саве Бабића,  на Палићу, његовом родном месту, откривен је споменик у парку испред огранка Градске библиотеке Суботица. Подизање споменика подржао је Мађарски национални савет, а суорганизатор је Градска библиотека Суботица. На бронзану скулптуру, која је рад суботичког вајара Саве Халугина, цвеће су положили чланови породице Бабић, Драган Роквић, директор Градске библиотеке Суботица, и Јене Хајнал, председник Мађарског националног савета. Сава Бабић се залагао за неговање српских и мађарских културних веза, те је био мост између две културе. Значај Бабићевог рада потврђују његови преводи више од стотину дела Шандора Петефија, Иштвана Еркењија, Илеша, Дерија, Крудија, Ершија, Чата, Костолањија, Вереша, Бодора, Естерхазија, Хамваша.

Дигитални фонт ћирилице на поклон

Седма годишњица ћириличког .СРБ домена обележена је скупом „Ћирилица на поклон“, који организује Фондација "Регистар националног интернет домена Србије" (РНИДС)  29. јануара 2019.  у Београду. Овај пут Фондација РНИДС је одлучила да српској интернет заједници поклони квалитетан ћирилички фонт. О томе су говорили лингвиста Владо Ђукановић, главни уредник портала РТС.СРБ Зоран Станојевић, председник УО РНИДС-а Војислав Родић и аутор будућег фонта, Оливера Стојадиновић, редовни професор Факултета примењених уметности у Београду и један од оснивача удружења „Типометар“. Они су изложили какви су нам ћирилички фонтови потребни и зашто, и како недостатак фонтова утиче на (не)коришћење ћирилице, каква су корисничка искуства људи који уређују медијске интернет портале, као и одлике планираног фонта, од изгледа до функционалности, и онлајн и офлајн.

''Свети Сава и почетак наших сећања''

Беседу,  ''Свети Сава и почетак наших сећања''  оводом Савиндана, у краљевачкој библиотеци одржао  је др Драган Хамовић, свестрани књижевни стваралац и изучавалац и саветник српског министра за културу.

У музичком делу ''Савинданске беседе'' учествовали су ученици Музичке школе ''Стеван Мокрањац'' Ивана Драгањац, Вера Столић и Андрија Јовановић.

Детаљније кликом на слику-

„Гласом писана историја“

Народна библиотека „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији била је домаћин представљања књиге  Драгослава Симића  „Гласом писана историја“ . Књига представља сјајан избор из богате заоставштине вишедеценијског серијала радиофонске емисије „Говори да бих те видео“ .О књизи су говорили Зоран Хамовић и аутор. Делове из књиге читала је Андреа Живковић-Мушкиња, а модератор је била Весна Степановић. Драгослав Симић био је дугогодишњи уредник документарног програма Радио Београда 2 и аутор култне емисије „Говори да бих те видео“. Покренуо је 1992. године ауторску едицију документарних емисија у 100 наслова „Књиге које говоре“, прво на касетама, потом на CD носачима звука, о људима и догађајима из политичке и културне историје Југославије и Србије у XX веку.

Опширније: „Гласом писана историја“

И Ниш у старом јату

У години када се ближимио двадесетом рођендану мреже БИБЛИОТЕКЕ НАШЕГ ОКРУЖЕЊА са великом радошћу поздрављамо повратак у мрежу оснивача као што је Народна библиотека "Стеван Сремац" из Ниша. Радост је у толико већа што је њихов сајт (http://www.nbss.rs)  знатно функционално унапређен и својим садржајима се уклапа у најстроже стандарде наше мреже.

Дигитални пут наше културе је све јаснији и шири, па је заједнички наступ нови подстицај да се на њему истраје.

88. година Библиотеке града Београда

Библиотека града Београда обележила је у среду, 16. јануара 2019. године, 88 година постојања. Том приликом додељене су награде „Марија Илић Агапова” – за најбољег библиотекара града Београда, „Глигорије Возаровић” – за најбољег издавача и награда за најчитанију књигу страног аутора, награда „Читалац године” и „Повеља за изузетан допринос”.

 Посетиоцима,  међу којима су били амбасадори више земаља, представници републичких и градских власти, издавачи, писци, професори универзитета, угледни библиотекари,  представљени су најважнији резултати Библиотеке у протеклој години. Прво се  обратио се  министар културе и информисања Републике Србије господин Владан Вукосављевић, градски секретар за културу господин Иван Карл, као и директорка Библиотеке града Београда Јасмина Нинков која је истакла најзначајнија остварења Библиотеке у 2018. години.

Изложба ручних и уметничких радова

Средиом јануара 2019.  у холу Библиотеке "Димитрије Туцовић" отворена је изложба ручних и уметничких радова чланова Лазаревачког удружења уметника и љубитеља уметности Колубара (ЛУУЉУК). Највећи број радова изложила је Нада Марковић, а поред ње своје рукотворине, слике и дрворезе изложили су и Милисав Стојановић, Војислав Бановић, Иванка Вукић, Милорад Јотић, Олга Лазаревић, Радица Павловић, Вера Иванковић, Слободан Божовић, Зоран Дуњић, Горица Николић и Душица Репић. У програму су учествовали чланови геронтолошког центра Београд, фолклорна секција Клуба за старија лица Лазаревац. Они су отворили програм здравицом и отпевали неколико народних нумера уз пратњу фруле.