У Зрењанину отворен “Звучни кутак”

Зрењанинска библиотека отворила је  свој "Звучни кутак" намењен слепим и слабовидим особама, захваљујући средствима обезбеђеним путем конкурса Министарства правде Републике Србије. На отварању" Звучног кутка" библиотеке, потписан је протокол о сарадњи између Библиотеке за слепа и слабовидна лица Босне и Херцеговине, Међуопштинског савеза слепих Зрењанин и Градске народне библиотеке "Жарко Зрењанин". Потписе на протокол ставили су председник Међуопштинске организације слепих и слабовидих Зрењанин Ненад Вукељић, директор Градске народне библиотеке Милан Бјелогрлић и гост из Сарајева Сакиб Плех, директор Библиотеке за слијепа и слабовидна лица у Босни и Херцеговини. Том приликом уручена је и донација из Сарајева,  две писаће машина за слепе - Брајеве машине, 100 наслова књига из Библиотеке за слијепа и слабовидна лица.

Српски добротвор Максим Евгеновић у Ужицу

Поводом Дана града, у Нарoдној библиотеци Ужице  отворена је изложба  - Српски добротвор Максим Евгеновић - 1794-1878, 140 година од смрти. Изложбу је отворила Душица Мурић виши дипломирани библиотекар, истакавши значај Максима Евгеновића као великог добротвора српске културе и просвете али и једног од људи који су дали велики допринос раду Ужичког Читалишта. "Животопис Максима Евгеновића" драгоцен је извор за истраживање историје како града Ужица тако и целе Србије 19.века. Аутори изложбе су библиотекар саветник Анђа Бјелић и виши дипломирани библиотекар Илија Смиљанић. 

140 година библиотеке у Старој Пазови

Поводом 140 година од оснивања библиотеке у Старој Пазови (1878 - 2018.) у позоришној сали Старе Пазове одржана је свечана акдемија и премијерно приказан филм о њеној историји. Уз упечатљиво филмско сећање, искрено обраћање председника општине Ђорђе Радиновића  и оптимистичке планове библиотеке из уста директора, Драгане Милаш посебан тон прослави је дала визионарска беседа директора Народне библиотеке Србије, Ласла Блашковића. Погледајте детаљан извештај клиом на слику.

Утврђен програм 21. Сусретa библиографа

Одбор Сусрета библиографа, на својој седници одржаној , у Народној библиотеци „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији, разматрао је пријаве радова за учешће и утврдио званични програм 21. Сусрета библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића, који ће се одржати 9. новембра 2018. године, у Великој сали Културног центра Инђија, са почетком у 9 сати. Од четрдесет приспелих пријава, Одбор је одабрао тридесетшест радова и разврстао их у следеће тематске целине: Историја библиографије, Библиографска истраживања, Текућа библиографска пракса и Прикази. Интересовање за овај јединствени стручно-научни скуп у земљи и окружењу не јењава већ годинама. Све је више библиотекара, библиографа и научних радника који своју стручну и научну пажњу посвећују области библиографије, као незаобилазне научне дисциплине. Такође се шири и број институција из којих долазе аутори радова. Овакво стање потврђује потребу постојања и даљег унапређивања рада на организовању Сусрета библиографа.

ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЈАГОДИНАЦА ЗА ИСТОРИЈСКЕ ТЕМЕ

Сала градске библиотеке била је премала да прими све заинтересоване Јагодинце који су желели да присуствују трибини „Анексиона криза као увод у Велики рат“.  Српска омладинска културна организација СОКО и Народна библиотека у Јагодини организовали су у среду, 10. октобра 2018. године трибину посвећену сто десетој годишњици анексионе кризе у Босни и Херцеговини, која је у многоме била увод у сукобе који су довели до Првог светског рата. Предавач је био историчар проф. Ненад Анжел који је на занимљив и непосредан начин присутнима пренео атмосферу уочи, током и после овог догађаја који по њему заслужује већу пажњу истраживача јер су се управо на питању Босне и Херцеговине и у то време, као и сада ломила копља националних политика у суседству, али и глобалних питања европске и светске политике. На задовољство Јагодинаца који су и овог пута показали велико интересовање за историјске и националне теме, организатори најављују још оваквих дешавања поводом обележавања стоте годишњице завршетка Првог светског рата…

„АЗБУЧНИЦA ОД СИТНИЦА“

У оквиру Фестивала драмских аматера села Србије, библиотека „Србољуб Митић“ је организовала промоцију прве књиге прозе Магдалене Реџеповић, под називом „Азбучница од ситница“ у издању библиотеке „Србољуб Митић“.

Представљање књиге започето је на веома занимљив начин, казивањем асоцијација и одломака из књиге пуних симбола за љубав, детињство, породицу, стварни живот и онај какав би ми волели да буде, сложених по азбучном реду, (баш као у књизи), у мозаик из кога су се чули гласови: Данијеле Божичковић Радуловић, Зорке Стојановић, Драгане Алексић и Радице Павловић.

Опширније: „АЗБУЧНИЦA ОД СИТНИЦА“

ОДРЖАНА ПРВА СМОТРА

Народна библиотека „Јован Поповић“ Кикинда и Интернет клуб из Љига  организовали су у Кикинди  Смотру ХОРТИКУЛТУРНЕ Е-БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ уз семинар ТРЕНДОВИ У БИБЛИОТЕКАРСТВУ. Циљ овог програма је упознавање библиотекара јавних и свих других библиотека са могућностима да користећи само своју иновативност и маштовитост унапреде пословање своје установе и квалитет  услуга које пружају.Такође, овај програм омогућава и рационалније коришћење постојећег фонда књига из ове области који се већ налази у библиотекама. Смотра је у ревијалном и образовном делу окупила 48 библиотекара из библиотека у Чајетини, Лазаревцу, Београду, Кикинди, Ковачици, Сенти, и Чоки. 

Опширније: ОДРЖАНА ПРВА СМОТРА

Културна мисија библиотека Србије

Више од 70 библиотекара из Србије учествовало је на дводневном стручном скупу "Библиотеке у културном животу Србије", који је 8. и 9. октобра организовала Народна библиотека "Стефан Првовенчани" у Краљеву. Био је то завршни програм обележавања 150 година од оснивања прве читаонице у Карановцу. Скуп су поздравили директор библиотеке мр Миша Милосављевић и председник Библиотечког друштва Србије др Богдан Трифуновић.

Ако бисмо из чак 26 излагања покушали да извучемо само неколико закључака, они би могли бити: библиотеке су све значајнији креатори културног живота у многим градовима и библиотеке морају пратити технолошке и културолошке промене у друштву. О критеријумима и степену прилагођавања већ би се могла водити полемика.

Тако књижевни историчар и песник доктор Драган Хамовић сматра да "... библиотеке, као повлашћени простори, поред неизбежног обола главном тржишном току који се не може избећи, треба да буду тачке на којима ће се одржати ватра праве поезије, која не признаје битније налоге од налога бартовског Писма".

Опширније: Културна мисија библиотека Србије

ПУТЕВИМА СРПKЕ ДИПЛОМАТИЈЕ СА ПОЧЕТKА XX ВЕKА

На представљању своје књиге "Српска дипломатија о догађајима у Македонији" у Матичној библиотеци "Љубомир Ненадовић", професор историје и специјалиста политиколог из области међународне политике, Дарко Михајловић надахнуто је говорио о подручју Македоније с краја 19. и почетка 20. века. Аутор је превасходно дао прецизно географско, појмовно и историјско одређење Македоније, да би комплексном анализом указао на значајан утицај Србије, Бугарске и Македоније на ово подручје. Срби, који су на једном делу територије били већински присутно становништво, у ово доба били су у јако тешком положају, јер им је Отоманска империја ускраћивала грађанска права. Проницљивим разматрањем појаснио је да Великим силама, а нарочито, Аустроугарској и Русији, погодује да Србија одржава статус qуо и да се не буни против Отоманске империје, како би оствариле своја вишевековна настојања да изађу на топла мора. Стога, њима треба присутан, али слаб, "болесник са Босфора" на Балканском полуострву. Своје излагање аутор је поткрепио презентацијом чиме је присутнима мултимедијално дочарао сложеност овог простора, што је присутне додатно заинтересовало и подстакло да поставе неколико врло занимљивих питања...

Изложба о аустралијској хероини у Српској војсци

У Јавној библиотеци "Бора Станковић" у Врању  отворена  је изложба "Наредник Олив Келсо Кинг", поставке фотографија и докумената из Великог рата, сведочанство о неустрашивој аустралијској хероини која је служила у Српској војсци.Изложба је отворена поводом 4. октобра, Дана ослобођења Врања у Првом светском рату. У том рату на десетине храбрих Аустралијанки: лекарки, медицинских сестара и помоћног особља – пружило је преко потребну хуманитарну помоћ Краљевини Србији.

Олив Кинг се 1916. године придружила Српској војсци као возач у санитетској служби. Стигла је из санитетске организације "Шкотске женске болнице", саставног дела Британског црвеног крста и Српске војске. У Српској војсци припадала је штабу Санитетске службе и на крају доспела до чина наредника. Често је путовала до првих борбених линија, превозећи војнике и рањенике. Њени неуморни напори у евакуацији цивила и медицинске опреме током великог солунског пожара у августу 1917. године донели су јој српску Сребрну медаљу за храброст.

Организатори изложбе у Врању су Град Врање, Јавна библиотека "Бора Станковић" у Врању, Гимназија "Бора Станковић" у Врању и Амбасада Аустралије у Србији.