Поводом 140 година од оснивања библиотеке у Старој Пазови (1878 - 2018.) у позоришној сали Старе Пазове одржана је свечана акдемија и премијерно приказан филм о њеној историји. Уз упечатљиво филмско сећање, искрено обраћање председника општине Ђорђе Радиновића и оптимистичке планове библиотеке из уста директора, Драгане Милаш посебан тон прослави је дала визионарска беседа директора Народне библиотеке Србије, Ласла Блашковића. Погледајте детаљан извештај клиом на слику.
Одбор Сусрета библиографа, на својој седници одржаној , у Народној библиотеци „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији, разматрао је пријаве радова за учешће и утврдио званични програм 21. Сусрета библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића, који ће се одржати 9. новембра 2018. године, у Великој сали Културног центра Инђија, са почетком у 9 сати. Од четрдесет приспелих пријава, Одбор је одабрао тридесетшест радова и разврстао их у следеће тематске целине: Историја библиографије, Библиографска истраживања, Текућа библиографска пракса и Прикази. Интересовање за овај јединствени стручно-научни скуп у земљи и окружењу не јењава већ годинама. Све је више библиотекара, библиографа и научних радника који своју стручну и научну пажњу посвећују области библиографије, као незаобилазне научне дисциплине. Такође се шири и број институција из којих долазе аутори радова. Овакво стање потврђује потребу постојања и даљег унапређивања рада на организовању Сусрета библиографа.
Сала градске библиотеке била је премала да прими све заинтересоване Јагодинце који су желели да присуствују трибини „Анексиона криза као увод у Велики рат“. Српска омладинска културна организација СОКО и Народна библиотека у Јагодини организовали су у среду, 10. октобра 2018. године трибину посвећену сто десетој годишњици анексионе кризе у Босни и Херцеговини, која је у многоме била увод у сукобе који су довели до Првог светског рата. Предавач је био историчар проф. Ненад Анжел који је на занимљив и непосредан начин присутнима пренео атмосферу уочи, током и после овог догађаја који по њему заслужује већу пажњу истраживача јер су се управо на питању Босне и Херцеговине и у то време, као и сада ломила копља националних политика у суседству, али и глобалних питања европске и светске политике. На задовољство Јагодинаца који су и овог пута показали велико интересовање за историјске и националне теме, организатори најављују још оваквих дешавања поводом обележавања стоте годишњице завршетка Првог светског рата…
У оквиру Фестивала драмских аматера села Србије, библиотека „Србољуб Митић“ је организовала промоцију прве књиге прозе Магдалене Реџеповић, под називом „Азбучница од ситница“ у издању библиотеке „Србољуб Митић“.
Представљање књиге започето је на веома занимљив начин, казивањем асоцијација и одломака из књиге пуних симбола за љубав, детињство, породицу, стварни живот и онај какав би ми волели да буде, сложених по азбучном реду, (баш као у књизи), у мозаик из кога су се чули гласови: Данијеле Божичковић Радуловић, Зорке Стојановић, Драгане Алексић и Радице Павловић.
Више од 70 библиотекара из Србије учествовало је на дводневном стручном скупу "Библиотеке у културном животу Србије", који је 8. и 9. октобра организовала Народна библиотека "Стефан Првовенчани" у Краљеву. Био је то завршни програм обележавања 150 година од оснивања прве читаонице у Карановцу. Скуп су поздравили директор библиотеке мр Миша Милосављевић и председник Библиотечког друштва Србије др Богдан Трифуновић.
Ако бисмо из чак 26 излагања покушали да извучемо само неколико закључака, они би могли бити: библиотеке су све значајнији креатори културног живота у многим градовима и библиотеке морају пратити технолошке и културолошке промене у друштву. О критеријумима и степену прилагођавања већ би се могла водити полемика.
Тако књижевни историчар и песник доктор Драган Хамовић сматра да "... библиотеке, као повлашћени простори, поред неизбежног обола главном тржишном току који се не може избећи, треба да буду тачке на којима ће се одржати ватра праве поезије, која не признаје битније налоге од налога бартовског Писма".
На представљању своје књиге "Српска дипломатија о догађајима у Македонији" у Матичној библиотеци "Љубомир Ненадовић", професор историје и специјалиста политиколог из области међународне политике, Дарко Михајловић надахнуто је говорио о подручју Македоније с краја 19. и почетка 20. века. Аутор је превасходно дао прецизно географско, појмовно и историјско одређење Македоније, да би комплексном анализом указао на значајан утицај Србије, Бугарске и Македоније на ово подручје. Срби, који су на једном делу територије били већински присутно становништво, у ово доба били су у јако тешком положају, јер им је Отоманска империја ускраћивала грађанска права. Проницљивим разматрањем појаснио је да Великим силама, а нарочито, Аустроугарској и Русији, погодује да Србија одржава статус qуо и да се не буни против Отоманске империје, како би оствариле своја вишевековна настојања да изађу на топла мора. Стога, њима треба присутан, али слаб, "болесник са Босфора" на Балканском полуострву. Своје излагање аутор је поткрепио презентацијом чиме је присутнима мултимедијално дочарао сложеност овог простора, што је присутне додатно заинтересовало и подстакло да поставе неколико врло занимљивих питања...
У Јавној библиотеци "Бора Станковић" у Врању отворена је изложба "Наредник Олив Келсо Кинг", поставке фотографија и докумената из Великог рата, сведочанство о неустрашивој аустралијској хероини која је служила у Српској војсци.Изложба је отворена поводом 4. октобра, Дана ослобођења Врања у Првом светском рату. У том рату на десетине храбрих Аустралијанки: лекарки, медицинских сестара и помоћног особља – пружило је преко потребну хуманитарну помоћ Краљевини Србији.
Олив Кинг се 1916. године придружила Српској војсци као возач у санитетској служби. Стигла је из санитетске организације "Шкотске женске болнице", саставног дела Британског црвеног крста и Српске војске. У Српској војсци припадала је штабу Санитетске службе и на крају доспела до чина наредника. Често је путовала до првих борбених линија, превозећи војнике и рањенике. Њени неуморни напори у евакуацији цивила и медицинске опреме током великог солунског пожара у августу 1917. године донели су јој српску Сребрну медаљу за храброст.
Организатори изложбе у Врању су Град Врање, Јавна библиотека "Бора Станковић" у Врању, Гимназија "Бора Станковић" у Врању и Амбасада Аустралије у Србији.
На Петнаестом округлпм столу у Загребу за књижничарске услуге за особе с инвалидитетом и особе с посебним потребама радове је представило 20 стручњака. Библиотеку града Београда и Србију је на овом скупу, као предавач по позиву, представљала дипломирани виши библиотекар Марина Неђић. Она је одржала предавање "Примена асистивне технологије у инклузивним активностима за особе са инвалидитетом у библиотекама у Србији", у коме је истакла да примена асистивне технологије из основа мења традиционалну улогу и задатке свих типова библиотека и утиче на организацију активности, планирање рада, методологију и кадровску структуру у библиотекама. За учеснике округлог стола су посебно били значајни примери добре праксе у примени асистивне технологије у школским и јавним библиотекама у Србији, па су, по завршетку излагања, уследила питања и коментари присутних који су се наставили и након званичног програма.
Библиотека на Убу је основана 14. 01. 1872. године. Први назив био је "УБСКА ЧИТАОНИЦА".
Према подацима из 1874. године имала је 24 члана. Општина је обезбеђивала бесплатан огрев, осветљење и просторије. Била је претплаћена на 9 листова и, уз издатке за претплату, плаћан је и чистач. Није се имало новца за куповину књига, али је имала три слике владара Обреновића.Према извештају окружног начелника Ваљевског округа од 28. јануара 1887. године, каже се: 'Убска читаоница је вероватно престала са радом у току српско- турских ратова у периоду 1876-1878'.
Библиотека 1999. била један од оснивача мреже БИБЛИОТЕКЕ НАШЕГ ОКРУЖЕЊА. Данас се библиотека после 10 година вратила у мрежу коју је основала и поред оживљеног веб сајта има има 207,20 квадрата; дужина полица 480 метара и 31924 (једна књига по глави становника) и планове за дигиталну будућност.
Срећан повратак !
“Обишао сам Савковић, Леовић, Кошље, Оровицу и сва остала места у Љубовији, коју боље познајем него свој крај”, рекао је у уводној речи академик Милосав Тешић на ј песничкој трибини која је организована у склопу Духовних свечаности Азбуковице. Песма је,додао је Тешић, „једини простор избављења за реч или речи којима прети опасност да се сурвају из звука у незвук, из памћења у непамћење“. О поезији Милосава Тешића говорио је професор филолошког факултета из Београда Михајло Пантић који је истако да све Тешићеве песме имају мелодију, да просто звоне и да кроз њих теку најдубљи слојеви колективног памћења.
У читању поезије Милосава Тешића излагању професора Пантића и живој интерактивној дискусији која се на ту тему развила за све нас који смо били у сали време као да је стало, а већ је била дубока ноћ.Све у свему једно назаборавно и дивно вече.
Изашао је 36. пролећни број ЖУРНАЛЦА часописа младих Библиотеке "Вук Караџић" из Пријепоља. За пролећни број „Журналца“ пишу: Миња Средојевић, Селма Пашановић, Алис Ћосовић, Ника Ратковић, Амар Мемишаховић, Хелена...
У Читалишту Народне библиотеке Ужице, представљен је роман „НГДЛ” („Не дај голубу да лети”) Маринка Арсића Ивкова, добитника НИН-ове награде за 2024. годину. О књизи су говорили аутор и...
Библиотека "Вук Караџић" у Алексунцу, организовала је представљање књиге Ђорђа Митровића "Дрвене лутке". Кроз својеврсну аутобиографију, аутор описује своје свакодневне тренутке из свог изузетног живота, особе која се не мири...
У знак сећања на Весну Вујичић, Библиотека "Радиван Белу Марковић", Лајковац, организовала је радионицу „Веснине чаролије“, на дан њеног рођендана 31. марта, када је требала напунити 60 година. Радионица је...
Градска библиотека „Милован Данојлић“ расписује конкурс за књижевну награду „Милован Данојлић“ за најбољу збирку поезије за децу младих аутора до 35 година. Право учешћа на конкурсу имају сви који пишу на...
На поетски конкурс “ Уз књиге се расте“, библиотеке "Радован Бели Марковић", Лајковац, расписан поводом Светског дана поезије, пристигло је укупно 20 радова и један групни рад ИО Пепељевац,...
Читам и скитам је квиз Градске библиотеке Суботице за подстицање читања за основце. Учешће је индивидуално, услов је чланство у Градској библиотеци Суботица или неком од огранака које је током...
У Библиотеци "Љубиша Р. Ђенић" Чајетина, је одржано поетско-музичко вече „Поезија жива, сусрет музике, мира и склада” са глумцем ЈДП-а Небојшом Миловановићем и пијанистом Николом Видојевићем у част Осмом марту....
Библиотека "Доситеј Ордовић" у Старој Пазови била је домаћин Дaниjeлу Кaмбeри, 27-гoдишњaук из Нишa. Он је дo сaдa je издao двa рoмaнa: "Пoтрaгa зa сoбoм" и "Силoвaнa у Пaризу",...
Програмом „Волимо свој језик“обележен Међународни дан матерњег језика у библиотеци Пецка - Осечина,. У оквиру овог програма је наша сарадница из ОШ „Војвода Мишић“- професорка српског језика и књижевности Ана...
Поводом Националног дана књиге, , у организацији Народне библиотеке Смедерево, у Концертној сали Центра за културу Смедерево, одржан је несвакидашњи књижевни сусрет за децу. Завичајна ауторка Тања Мишковић је представила...
Поводом 15 година рада покретне библиотеке Библиотеке „Центар за културу“ Кладово са радошћу Вас позивамо да учествујете у наградном литерарном и ликовном конкурсу ! Овај конкурс је прилика да...
Дамир Јоцић добитник Награде ДУШАН РАДОВИЋ 2024 Библиотеке града Београда. Жири у саставу: Милош Радовић, председник, и чланице проф. др Зорана Опачић и проф. др Зорица Хаџић, једногласно је донео одлуку...
У Библиотекци „Центар за културу“, Кладово, четвртком од 18.00 часова састаје се Клуб љубитеља читања и расправља о роману Клуб убистава четвртком енглеског аутора...
Народна библиотека „Стеван Сремац” из Ниша, представила је фототипско издање првог књижевног часописа са југа Србије „Слава – књижица за народ и омладину” чији је издавач, ....
Због великог интересовања Акција Читалачки изазов од 7 до 107 продужава се до краја јануара 2025. У акцији могу учествовати активни чланови библиотеке у Ваљеву , читаоци свих старосних категорија...
У оквиру 36. Смедеревских светосавских свечаности, одржано је Ауторско вече Сање Домазет. књижевнице, новинарке и професорке на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Пише драме, романе, приповетке и есеје. Добитница...
Градска библиотека Суботица је ове године богатија дигиталном панел-таблом и интерактивном таблом које су купљене средствима додељене на основу конкурса Министарства културе у износу од 500.000,00 дин. Новине се могу...
У Галерији Атријум Библиотеке града Београда отворена јејединствена изложба посвећена Београду под називом „Светионик Истока – Београд и Подунавље у литерарној и ликовној перспективи од деспота Стефана до Доситеја“, креирана...
У оквиру програма стручног усавршања библиотечких радника Библиотека"Вук Караџић" у Алексинцу организовала је предавање "Библиотека и млади", проф. др Добриле Бегенишић, начелнице Одељење за матичне послове, образовање, истраживање и развој...