"БИБЛИОБУС" КРУШЕВАЧКИ на смоти у Кладову

У Кладову је протеклог викенда одржан први Фестивал библиобуса у Србији. Међународна конференција „Представљамо Вам нашу покретну библиотеку“ окупила је бројне представнике библиотека које имају ову врсту услуге, али и оне који планирају развој ове службе у наредном периоду. Крупшевачки библиобус  био је главна мета интересовања  малишана у Кладову 

56. САБОР БИБЛИОТЕКАРА СРЕМА

Овогодишњи, 56. Сабор библиотекара Срема одржан је у фрушкогорском манастиру Раковац. Обележавајући 800 година самосталности Српске православне цркве теме Сабора биле су посвећене српској средњевековној књижевности и Светом Сави.

ДОБАР ПРИМЕР ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ КЊИГА ЗАВИЧАЈНИХ АУТОРА

Библиотека „Србољуб Митић“ реализовала је у потпуности пројекат ДИГИТАЛИЗАЦИЈА КЊИГА ЗАВИЧАЈНИХ АУТОРА ОД ПОСЕБНОГ ЗНАЧАЈА ЗА ЛОКАЛНУ ЗАЈЕДНИЦУ МАЛО ЦРНИЋЕ, који је финансирало Министарство културе и информисања Републике Србије. Реализација пројекта подразумевала је набавку опреме за дугорочно коришћење у свим сегментима процеса дигитализације – програма и софтверских решења, као и јединствених решења који су у широј употреби у установама културе за потребе спровођења процеса дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва а у циљу обраде, обезбеђивања доступности дигитилизоване грађе, управљања дигиталном грађом и развој инфраструктуре који ће омогућити континуиран процес дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва.Набављена је опрема: Компјутер за архивирање дигитализованог садржаја, Скенер, Програм ОЦР. Закупљен је простор на интернету, ради доступности дигитализованог садржаја. Опрема је инсталирана, књиге завичајног и познатог српског писца Србољуба Митића, по коме библиотека Мало Црниће и носи име су скениране.

"Хортикултурне библиотеке - локалне заједнице - Чајетина"

Мрежа ХОРТИКУЛТУРНЕ БИБЛИОТЕКЕ Србије и Едукативни центар Интернет клуба Љиг, одржали су семинар и тренинг радионицу "Хортикултурне библиотеке - локалне заједнице - Чајетина", данас, 26. септембра.

100 ГОДИНА БИБЛИОТЕКЕ У ВОЈКИ

Народна библиотека "Доситеј Обрадовић" Стара Пазова, обележила је значајан јубилеј -  100 година библиотеке у Војки. Тим поводм у просторијама Дома културе у Војки одржана је свечаност обележавања овог јубилеја. Основана је као читаоница након Првог светског рата и у то време је била стециште културног живота села.Библиотека је добила име по Владиславу Чикошу, књижевнику и правнику из 19. века и једном од оснивача  "Друштва српске словесности" претече данашње Српске академије наука и уметности. У програму су учешће узели песници и музичари из Војке и других места у Срему, као и ученици локалне Основне школе "Милан Хаџић" и КУД-а "Славко Гајин". 

ПРАЗНИK ПУТОПИСА

Награда "Љубомир П. Ненадовић" додељена је у Бранковини ове године по 6. пут за најбоље путописно остварење на српског говорном подручју. Овогодишњи лауреат је Алекандар Б. Лаковић са својим путописом у слици и речи "Хиландар и Света Гора, између мита и историје". Добитник награде у својој беседи је истакао да мисли да је најважније да "кад се пише о нечем великом, као што су Хиландар и Света Гора, да човек напише из срца, онако како то осећа и доживљава", док је члан жирија, проф. др Михајло Пантић као главне вредности Лаковићеве књиге истакао "сусрет општег и личног који даје Лаковићевој књизи посебан тон и боју, узимајући обе твари као једанкоправне узајамно потребне или, простонародно, вуковски и ненадовићевски речено - једно без другог не иде". У уметничком делу програма наступио је девојачки хор средње музичке школе "Живорад Грбић", који води Милица Степановић Баба-Милкић, који је извео две композиције, Мокрањчеву "Девету руковет" и композицију Драгана Шуплевског "Пошла мома на вода"...

ЈАГОДИНЦИ ВОЛЕ ЈУНГА

У  Народној библиотеци у Јагодини одржано је занимљиво вече посвећено делу чувеног швајцарског психијатра Карла Густава Јунга. О књигама „Дух у човеку, уметности и књижевности“ и „Психологија и религија: Запад и Исток“, које су се недавно појавиле у преводу Растка Костића, говорио је познати књижевник и публициста Звонимир Костић.
У надахнутом излагању посвећеном животу и раду зачетника тзв. аналитичке (понекад и “архетипске”) психологије Костић је говорио о настанку, значају и историји аналитичке психологије, као и о турбулентном познанству и пријатељству Карла Густава Јунга и Сигмунда Фројда које је умногоме одредило правце развоја савремене психологије.