Једанаеста Стиховизија у Смедереву

У Народној библиотеци Смедерево је одржано финално вече једанаесте Стиховизије, такмичења у рецитовању на страним језицима, које смедеревска библиотека организује за ученике средњих школа.

О исламизацији на нашим просторима

„Рашка или Санџак“,“Да будемо оно што јесмо“,“Презимена и њихово порекло на Сјеничко-Пештерској висоравни“ књиге о којима је у Љубовији говорио аутор Салих Селимовић, као и и као историјском феномену.У библиотеци у Љубовији говорили су још историчар Милоје Николић, као и народни посланик Срето Перић Професор Селимовић, истражујући порекло, исламизацију, хришћанске и предхришћанске традиције муслимана, миграционе процесе у Старој Рашкој, па и на читавом простору бивше Југославије - до сада је све то сабрао у тринаест књига. Објавио је, на исте теме и више од 100 стручних и научних радова. Његова књига "Прилози Старој Рашкој" управо је објављена. Допуњена је новим, драгоценим документима.”За историјску науку нема дилеме, већина муслимана у Рашкој области, као и у Босни и Херцеговини су пореклом Срби, који су сачували свој језик и обичаје. То потврђује архивска грађа западне и источне провинијенције, такође, литературе многих страних и домаћих историчара. Посебно су тим доказима богати архиви у Ватикану, Венецији, Бечу, Дубровнику, Kонстантинопољу - Истанбулу, Петербургу...

Опширније: О исламизацији на нашим просторима

Књиге из Лазаревца премостиле Дрину

Библиотека "Димитрије Туцовић" и Народна библиотека са музејском збирком из Зворника током ове седмице имале су пет промоција на матичном подручју Народне библиотеке Зворник у оквиру пројекта Децентрализација културе који је подржало Министарство просвјете и културе Републике српске. Том приликом било је речи о књизи Јована Н. Ивановића "Преписка Кочићева".У овом издању Народне библиотеке из Зворника први пут на једном месту је обједињена комплетна преписка познатог српског писца и народног трибуна, доносећи нам 18 до сада необјављених писама. Рецензент књиге је наш завичајни аутор, политиколог, новинар и публициста др Милорад Ђоковић. Он је иначе и Кочићев биограф, аутор награђеног фељтона који је објављен у  Дневном листу "Политика" у 23 наставка током 2016. године. Такође, исте године Библиотека "Димитрије Туцовић" из Лазаревца објављује биографију "Трагика Петра Кочића" . Прилоком промоција у библиотекама у Братунцу, Сребреници Шековићима, Милићу и Власеници било је речи о обе књиге, а највише о Петру Кочићу чије је дело и данас актуелно и свевремено.

Гастрономска баштина Србије

У Народној библиотеци „Стеван Сремац“ представљене су књиге „Укуси Златибора – гастрономско наслеђе“ и „Укуси Старе планине“ аутора Дејана Загорца, истраживача Завода за проучавање културног развитка Републике Србије. На промоцији су поред аутора говорили Јелена Ђорђевић, портпарол Завода и Славко Спасић, биолог и истраживач Завода, који за потребе овог истраживања проучава однос екологије, културе и гастрономије. Оба представљена наслова, заједно са издањем „Укуси Ђердапа“ чине трилогију којом Завод за проучавање културног развитка уз помоћ Министарства културе и информисања Републике Србије исписује занимљиву гастрономску мапу наше земље.

Лимска књижевна регата

Ове године “Лимска књижевна регата” кренула је из Плава где су песници говорили своје стихове у Центру за културу, а потом и у Андријевици. „Регата“ је тако стигла и у Пријепоље, а домаћин је била Библиотека „Вук Караџић“. Били су ту песници из Плава, Андијевице, Бијелог Поља, Прибоја и Пријепоља. У поздравној речи, директорица Библиотеке Садија Хоџић је истакла да овакве манифестације бришу границе и међе, да доприносе да људи граде мостове сарадње јер пловећи кроз градове тромеђе, ова јединствена регата доприноси да будемо свесни да баштинимо сво богатство различитости али и да такву баштину треба да чувамо, а Лим је та спона јер је он “водени жиг свих полимских градова”.

Опширније: Лимска књижевна регата

Свечана седница Одбора за обележавање јубилеја Библиотеке у Ваљеву

Свечана седница Одбора за обележавање јубилеја Библиотеке одржана је у Ваљевској гимназији, у којој је једно време, током своје дуге историје, Библиотека била и смештена. У име почасног председника Одбора, министра културе Владана Вукосављевића, председавао је државни секретар у Министарству културе и информисања Републике Србије, Александар Гајовић. Члановима Одбора су се обратили проф. др Александра Вранеш, управник катедре за библиотекарство и информатику на Филолошком факултету Универзитета у Београду, др Милан Радовановић, директор Географског института "Јован Цвијић" САНУ, Миленија Марушић из Института за архитектуру и урбанизам Републике Србије, проф. др Милан Максимовић са Архитектонског факултета Београд и Дејан Богојевић, члан Градског већа, у име Града Ваљева. Представници најзначајних установа културе и науке Републике Србије (САНУ, Матица Српска, Народна библиотека Србије, Библиотекарско друштво Србије...), установа културе и образовања у Ваљеву, управе града Ваљева у прошлости и данас, значајне личности из области науке, културе, дипломатије и јавног сектора, представници свих општина и јавних библиотека Колубарског округа, дали су свој допринос у обележавању значајног јубилеја Ваљевске библиотеке.

ВЕЧЕ РАДЕТА МИЛОСАВЉЕВИЋА У ЈАГОДИНИ

У градској библиотеци у Јагодини представљена је књига познатог јагодинског новинара, публицисте и књижевника Радета Милосављевића. О аутору и његовим књигама говорили су новинар и публициста Александар Аврамовић, директор Коперникус РТВ Јагодина Љубиша Бата Вујић и књижевник Мирослав Димитријевић, док је модератор вечери био Милун Васић. На књижевној вечери су, поред осталих дела, представљене и збирка новинских текстова “Мојих првих 20 година”, као и најновије дело аутора “Кад мисли навиру: и на јави у сну”, књига “нано-прозе”. У свом надахнутом излагању рецензент и уредник представљених књига Александар Аврамовић говорио је о стваралаштву Радета Милосављевића, али и о горућој теми аутора, депопулацији српског народа. Новинар и колумниста Љубиша Бата Вујић је, говорећи о Милосављевићевој књизи „Мојих других 20 година“, поменуо и ауторов егзил у Швајцарској, током којег је Раде Милосављевић, често и у непријатељском окружењу, свој патриотизам и храброст доказао пишући чланке и аргументовано бранећи српски народ од медијске харанге нарочито током бомбардовања 1999. године.Током вечери, о процесу стварања једног дела говорио је и књижевник Мирослав Димитријевић. Он се осврнуо и на Милосављевићеву борбу за аутентичну српску историју, смело бранећи хипотезу о српском идентитету винчанске неолитске културе и цивилизације.