Роман о Југославији, Ужицу и повратку себи

У Народној библиотеци Ужице,представљена је књига Нађе Тешић (1939 – 2014) „Бунтовница у сенци“. После романа „Умрети у Чикагу“ реч је о другој књизи ове ауторке која је преведена на српски. Иако књига говори о сиромашном југословенском друштву педесетих година 20. века, Нађа описује и енергију колективног духа – распусте на Ђетињи, корзо, школу, први биоскоп, као и продор америчког филма. Гароња је објаснила да сам наслов романа „Бунтовница у сенци“ суштински „одражава личну женску судбину главне јунакиње, кроз алтер его Нађе Тешић,  девојку Ану која одраста у Југославији, у родном Ужицу а након тога одлази у Америку“.

Опширније: Роман о Југославији, Ужицу и повратку себи

Нови наслови ФЕСТОВИХ 50

У Библиотеци града Београда представљена су два најновија издања из едиције ФЕСТОВИХ 50. Након уводне речи Јасмине Нинков, директорке Библиотеке града Београда, у којој је начињена кратка ретроспектива свих издања у оквиру поменуте едиције и истакнут значај који објављени наслови имају за културни живот Србије и за чување сећања на наш највећи филмски фестивал, присутнима су се обратили и аутори. Татјана Њежић, ауторка књиге „Горан Паскаљевић ‒ великан филмског платна“, представила је концепт своје публикације и објаснила начин на који је приступила приказивању дела Горана Паскаљевића. Иван Карл се обратио у двоструком својству ‒ као уредник едиције ФЕСТОВИХ 50 и као аутор књиге „Хронологија ФЕСТ-а ‒ Сањати отворених очију (1971‒2022)“. Истакавши значај и вредност наслова из едиције ФЕСТОВИХ 50, Карл је говорио о својој књизи и о ФЕСТ-у као најреномиранијем филмском фестивалу у региону.

"Доко"

Путујући фестивал документарног играног филма" Младенци 2023." и премијера филма "Доко", у част Добривоја Пантелића стигао је и у Љубовију. Хол библиотеке "Милован Глишић" и биоскопа, је био премали да прими све поклонике документарно етнолошких филмова Добривоја и Добриле који обрађују теме народних обичаја и веровања... Све је протекло у знаку мотоа - "Да се прошлост не заборави, да будућност памти..." Фестивал ће представити филм у Пецкој Крупњу, Лозници и Малом Зворнику

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВЕ…

Mатична библиотека „Љубомир Ненадовић“ Ваљево, у сарадњи са Међуопштинским историјским архивом Ваљева, уприличила је у Свечаној сали Ваљевске гимназије, представљање књиге „Да се не забораве: Ваљевци у ратовима 1912-1918. Поменик ратним жртвама“ Милорада Радојчића. Обимна студија Милорада Радојчића плод је вишедеценијског, преданог архивског и теренског истраживања и бележења житеља Колубарског краја који су страдали у ратним вихорима у периоду од 1912. до 1918. године. Базирана на сложеном научном приступу, ова књига, драгуљ меморијалне литературе, остаће трајан споменик једног трагичног времана, као и пример како треба да се истражује и пише дело из историје нашег народа. О књизи су говорили Милорад Радојчић, аутор, проф. др Вељко Ђурић Мишина, др Милић Ј. Милићевић и мр Милоје Николић.

Сећање на Јована Љуштановића

Сећању на живот и рад Јована Љуштановића, Пријепољца који је преминуо у октобру 2019. године, било је посвећено представљање његове постхумно објављене књиге „Сахат куле наших срца – завичајне теме“. Препуна Бибилиотека „Вук Караџић“ показала је да су људи у Пријепољу волели Јована баш као што је он волео њих – безусловно и срцем. Књига „Сахат куле наших срца – завичајне теме“, настала је као замена за скуп посвећен животу и раду Јована Љуштановића, који је због епидемије корона вируса морао бити одложен. Његова супруга Љиљана Пешикан Љуштановић и библиотекарка Хадија Кријешторац у књизи су сабрале Јованове текстове са завичајном тематиком. Све је представљено на скупу у Пријепољу.

Опширније: Сећање на Јована Љуштановића

Дан сећања на страдање НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ

У четвртак 6. априла, на локалитету некадашње Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу обележен је Дан сећања на страдање Народне библиотеке Србије 6. априла 1941. године.Присутни су положи цвеће и, симболично, оставили по једну књигу. Том приликом значајна су била обраћања  Владимира Пиштало, управника Народне библиотеке Србије и Маје Гојковић, специјалне изасланице председника Републике, потпредседница Владе и министарка културе Републике Србије .

Обележавању Дана сећања присуствовали су и г. Мануел Сарацин, специјални изасланик Владе Савезне Републике Немачке за земље Западног Балкана и г. Карстен Мејер-Вифхаузен, заменик амбасадорке Савезне Републике Немачке у Србији.

СПРЕМИ СЕ ДА ГОВОРИШ

Поводом деценије од смрти Миодрага Микице Павловића у библиотеци у Љигу одржан је стручни скуп "Спреми се да говориш". Сабрали су се  професори са Филолошког факултета из Београда, сарадници, песници, колеге из школа у којима је почео каријеру; пријатељи и познаници.  Миодраг Павловић био је председник Управног одбора наше библиотеке. Поздравну реч упутили су Драган Радовановић, директор библиотеке и   Маријана Неговановић Обрадовић испред Организационог одбора скупа ( библиотека и Наставничко удружење "Љиг", ОШ "Сава Керковић" и СШ "1300 каплара").

Опширније: СПРЕМИ СЕ ДА ГОВОРИШ

ОБЕЛЕЖЕНО 24 ГОДИНЕ ОД НАТО АГРЕСИЈЕ

У свечаној сали библиотеке у Лазаревцу, обележно је 24 године од НАТО агресије на Србију.  Овај свечани догађај био је посвећен жртвама агресије а започео је сиреном за ваздушну опасност, затим интонирањем државне химне, а потом је уследио минут ћутања за све пострадале у НАТО агресији 1999. године. Домаћин вечери, пуковник Аночић је онда представио посебног госта, генерала Бранка Кргу који је као начелник обавештајне управе у то време био у средишту дешавања и који је веома компетентно говорио о свим дешавањима током тог периода од 78 дана. 

У програму су још учествовали хор Храма Светог Великомученика Димитрија из Лазаревца на челу са свештеником Владимиром Стојковићем, оркестар Душка Николића, гуслар Петар Манојловић и чланови Књижевног клуба „Димитрије Туцовић“ из Лазаревца.

Заборављени писац Старе Србије

У Народној библиотеци „Стеван Сремац” у сарадњи са Департманом за србистику Филозофског факултета у Нишу, осветљен „Стваралачки портрет Анђелка Крстића, заборављеног писца Старе Србије”. О српском књижевнику, родољубу и културном делатнику из дримколског краја (данас Северна Македонија) говорили су  проф. др Горан Максимовић, проф. др Драгиша Бојовић, Милутин Станчић из Српског културно-информативног центра СПОНА, Скопље, доц. др Мирјана Бојанић Ћирковић и мср Љубинка Цекић. Одабране текстове Анђелка Крстића казивали су студенти србистике: Софија Ђорђевић, Ивана Маринковић и Јован Ђорђевић. Модератор програма била је Емилија Радмиловић.

Достојевски као мислилац, филозоф и богослов

На промоцији одржаној у Народној библиотеци „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији, о књизи посвећеној мисаоном наслеђу великог словенског писца компетентно су говорили протојереј-ставрофор др Борис Милинковић, Никола Маринковић, Небојша Цвејић и сам аутор. Одломке из књиге читала је Ана Милинковић, ученица Гимназије у Инђији. Пригодну изложбу књига Достојевског и о њему из фонда  Библиотеке приредиле су Радмила Марковић и Јелена Ђорђевић, а програм је модерирала Весна Степановић. Аутор Добрило Аранитовић је у књизи Фјодор Михаилович Достојевски као мислилац, филозоф и богослов,  са руског језика превео 25 есеја о  књижевним јунацима, вечним питањима света и постојања човека о којима је писао велики писац. Истовремено, Аранитовић је приређивач књиге, њен издавач и аутор библиографије. Ово изузетно дело није пука читанка, него мапа за кретање кроз дело великана и монументално сведочење о Смислу који нам се открио у делу великог руског писца.