Kњижевно вече ужичких професора

У Читалишту Библиотеке представљен је књижевноисторијски рад ужичких професора са Београдског универзитета, проф. др Јелене Панић Мараш и проф. др Предрага Петровића. Књижевно вече је отворила директорка Народне библиотеке Ужице, Душица Мурић речима Милутна Ускоковића указавши на значајне ствараоце који су живели или и даље живе  у нашем граду. Понос завичаја  представљају и они који су потекли из ужичког краја, а живе ван родног места. О књигама су осим аутора, говорили су проф. др Љиљана Костић и проф. др Гојко Тешић.

Аутори су истакли задовољство  што свој рад представљају у родном крају испред људи који су утицали на њихово одрастање и  усмерење. Проф. др Гојко Тешић је закључио да и Јелена и Предраг представљају зенит савремене српске историје књижевности.

61. Сабор библиотекара Срема

У Српској читаоници у Иригу одржан је 61. Сабор библиотекара Срема. Тема овогодишњег Сабора била је "250 година од рођења Атанасија Стојковића". Учеснике Сабора најпре су поздравили у име домаћина директорка Вера Новковић и председник организационог одбора Дамир Васиљевић Тоскић. Предавање о Атанасију Стојковићу одржао је проф. др Радослав Ераковић.

СТРУГАНА ПОГАЧА - ПРОМОЦИЈА НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА

У Библиотеци „Димитрије Туцовић“ у Лазаревцу, поводом Дана европске баштине, у четвртак, 5. октобра са почетком у 12:00 часова  одржан је програм промоције косовске стругане погаче која је предлог за упис у Регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије...  На програму поред директорке Библиотеке, Јасмине Иванковић, говорила је Снежана Шапоњић Ашанин, етнолог и музејски саветник из Народног музеја у Чачку и регионални координатор за нематеријално културно наслеђе за централну Србију и Милица Стојковић, као предлагач из Удружења Етно домаћице. Публика је имала прилику и да гласа за 20 погача које су припремиле домаћице из Лазаревца и околине, а за ову прилику, специјално је стигла и погача са Косова. 

ЕМИРУ КУСТУРИЦИ НАГРАДА ''РАДОВАН БЕЛИ МАРКОВИЋ''

Од прозних дела из књижевне продукције 2022/2023. године, пристиглих до 11. септембра 2023. на адресу Библиотеке Радован Бели Марковић за конкурс за Награду - Радован Бели Марковић - жири у саставу: др Слађана Илић, председник, др Весна Тријић и мср Дарен Миливојевић, jедногласно је за најбољу прозну књигу изабрао Видиш ли да не видим Емира Кустурице, која је објављена 2022. године у Плавом колу Српске књижевне задруге.Поносни смо што је на овогодишњи конкурс стигао велики број књига, како афирмисаних писаца, тако и оних који су на књижевну сцену изашли са дебитантском књигом. Желели бисмо да се захвалимо свим учесницима и издавачким кућама које су учествовале на конкурсу, показали су нам да српску књижевност очекују успешне године и деценије, и да вера у писану реч није утихнула. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ КЛИКОМ НА СЛИКУ...

"Да се не заборави" у Љубовији

Завршене 8. „Духовне свечаности Азбуковице“. Последњег дана програма одржан је концерт "Да се не заборави" у знак сећања на професора музике Мирослава Петровића. Концерт су приредили његови бивши ученици, а бројна публика у сали биоскопа уживала је у композицијама које је волео професор Миро.
Присутнима се обратио и председник Општине Љубовија Милан Јовановић и подсетио на лично познанство са професором Петровићем изневши неколико анегдота из његовог живота.
Манифестација "Духовне свечаности Азбуковице" одржава се са циљем промоције, неговања и афирмисања наше националне културе, вредности и историје православне вере.
Организатор манифестације је Библиотека "Милован Глишић" Љубовија, а покровитељ Општина Љубовија.

ДИГИТАЛНА ХУМАНИСТИКА У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ КРУШЕВАЦ

У оквиру реализације пројекта Дигитална хуманистика Народна библиотека Крушевац била је домаћин конференције 25. и 26. септембра 2023. године у простору е-читаонице. На конференицји су узели учешће запослени у институцијама чувања културне баштине ангажовани на пословима дигитализације, као једним видом заштите грађе. Народна библиотека Крушевац увидела је потребу да се стручњаци запослени у баштинским установама, тзв. „чуварима сећања“ ангажовани на заштити културне баштине сусретну и размене своја искуства. Министарство културе РС препознало је нашу идеју и на овогодишњем конкурсу за суфинансирање пројеката определило финансијска средства за одржавање исте. Конференцију су подржали и Град Крушевац и Trayal korporacija. За одржавање конференције имали смо подршку Народне библиотеке Србије, управника др Владимира Пиштала и заменика управника Тамаре Бутиган Вучај, руководилац сектора Виртуелна библиотека Србије. Конференцију је отворила Данијела Ванушић, помоћник министра културе за културно наслеђе и дигитализацију.

Опширније: ДИГИТАЛНА ХУМАНИСТИКА У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ КРУШЕВАЦ

Шпанци у смедервској библиотеци

Народну библиотеку Смедерево су посетили архитекте, дивелопери и дизајнери из Мадрида, заједно са Јеленом Павловић, професорком енглеског језика и књижевности на Европском универзитету и Интернационалном универзитету у Валенсији. Домаћин гостима била је директорка Библиотеке Марина Лазовић, која их је упознала са веома вредном и богатом колекцијом старе књиге којом се дуго стручно бави, а коју чувамо и представљамо у нашој библиотеци. Највећу пажњу привукла је најстарија књига из овог фонда на ћирилици – Стематографија Христифора Жефаровића из 1741. године, као и Опис Јерусалима Симеона Симоновића из 1781. године, једна од најлепших књига које поседујемо, док смо се посебно задржали на најстаријим књигама: Дантеовој Божанственој комедији штампаној у Венецији 1544. године и Ослобођеном Јерусалиму Торквата Таса са почетка 17. века. Интересантно је било прелистати и Сервантесов роман Дон Кихот на француском језику из друге половине 18. века, посебно украшен златотиском. 

ПРИЗНАЊЕ ЗА ЧЕСТИТОСТ СРПСКОЈ ЧИТАОНИЦИ У ИРИГУ

Српска читаоница у Иригу овогодишњи је лауреат годишње награде ПРИЗНАЊЕ ЗА ЧЕСТИТОСТ у категорији правних лица. Предлог за доделу ове награде Читаоници поднели су: Удружење ЕУСТАХИЈА (Авакум Квас), Римокатоличка жупа СВИ СВЕТИ (Блаж Змаић) и Српска православна црквена општина НИКОЛАЈЕВСКО-ТЕОДОРОВСКА (прота Дарко Јелић). Господин Ханс Суприц из Улма такође је лауреат ПРИЗНАЊА ЗА ЧЕСТИТОСТ 2023.Фондација за заштиту завичајног наслеђа Подунавских Шваба ЗАВИЧАЈНА КУЋА у Сремским Карловцима у својој делатности ставља акценат на толеранцију, добросуседске односе и суживот са другим и другачијим.

САЈАМ ВИНА И ПОЕЗИЈЕ у Лазаревцу

На седми по реду конкурс лазаревачке библиотеке "Димитрије Туцовић" за необјављену песму на српском језику „Вино је поезија у чаши“ пристигло је 32 песме 18. аутора. И сам конкурс оправдао је наслов Фестивал српских вина - пристигле песме су са територије Србије - из Лазаревца, Београда, Лајковца, Чајетине, Осечине и Малог Црнића уз напомену да већ други пут добијамо песме од песника из Хамбурга , који је родом са наших простора. Када првом приликом буде боравио у нашем крају уручићемо му захвалницу за учешће. Углавном аутори који су нама познати одраније, као учесници конкурса, а неки су у претходним годинама и награђивани...Песме су биране према естетским критеријумима, имајући у виду основне елементе који једну песму чине лирском. Такође, жири је узео у обзир и природу фестивала поштујући традицију винске поезије у српском песништву. 

Паунова награда за Саву Борчић

У знак сећања на песника Пауна Петронијевића, у Рибашевини је по 45. пут одржана манифестација „Одзиви Пауну“. Жири у саставу: Милијан Деспотовић, дугогодишњи селектор манифестације, Валентина Златановић Марковић, др филолошких наука и Јерина Петронијевић, члан породице Пауна Петронијевића и наставница српског језика , одабрао је збирку песама „У загрљају месечине“ Саве Борчић, од укупно седам, које су издате од последњих „Одзива Пауну“ до данас. Директорка Народне библиотеке Ужице, Душица Мурић, уручила је Паунову награду песникињи Сави Борчић.