Osmeh rodne godine je naslov knjige u kojoj su uokvirene beleške, reportaže i zapisi iz užičkih Vesti od 1957. do 1966. godine, a koje je pisao Radovan Popović. Ovu knjigu priredili su užički novinari Zoran Jeremić i Zoran Žeravčić, a objavilo je Udruženje Кolektiv Užice. Ljubiteljima pisane i lepe reči, posle Bajine Bašte i Užica, knjiga čajetinskoj publici predstavljena je 10. oktobra u sali Biblioteke. Na promociji su govorili prof. dr Gojko Tešić, mr Slobodan Radović, Dragiša Milosavljević, a delove iz ove knjige čitao je jedan od priređivača , novinar Zoran Žeravčić. Na kraju večeri govorio je i sam autor.

Trećeg dana Sajma knjiga u Frankfurtu na štandu Republike Srbije održan je prvi program pod nazivom - Dokument i imaginacija u savremenoj srpskoj prozi. Razgovor je vođen o romanima Vladimira Pištala: Tesla, portret među maskama i Sunce ovog dana. Pismo Andriću. Sa Pištalom i Nenadom Šaponjom, pisacem i izdavačem oba romana razgovarala je Sanja Milić, urednik programskog nastupa Srbije na sajmu u Frankfurtu. Nastup Srbije na Sajmu knjiga u Frankfurtu organizuje Ministarstvo kulture i informisanja, a programsko predstavljanje srpske književnosti i izdavaštva realizuje Biblioteka grada Beograda.

U prepunom holu SO Ljubovija izložbom *Porodične i kolektivne svetkovine*-primeri transformacije običaja u vanjevskom kraju i susednim podrinskim oblastima, otvorene su duhovne svečanosti Azbukovice 2017. godine. Izložbu je otvorila etnolog Gordana Pajić iz Narodnog muzeja Valjevo.U okviru izložbe posetioci su imali priliku i da pogledaju dokumentarni film *Vidimo se za molitvu*.Obraćajući se prisutnima g. Pajić je istakla da se ovakvim temama i izložbama daje važan doprinos u očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa valjevskog i azbukovačkog kraja i dela Podrinja, posebno imajući u vidu da se običaji-zavetine,seoske slave, i paljenje petrovdanskih lila, deo identiteta srpskog naroda koje zbog svojih osobenosti u narednom periodu treba upisati i Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Uz podršku ljubitelja pisane reči, u Osečini je otvorena jesenja programska sezona kulturnih dešavanja u Biblioteci. Za ovu priliku ugostili smo vodeće predstavnike srpske lingvistike akademika Predraga Pipera i profesora Sretu Tanasića. Povod za okupljanje bilo je predstavljanje dve knjige neprocenjivo značajne Кolekcije "Odgovori", „Život jezika“ i „Razumevanje jezika“ Miloša Jevtića. Izdavač gotovo svih knjiga porodice kolekcije „Odgovori“ Miloša Jevtića je profesor književnosti g. Milan Tasić, direktor - Beogradske knjige",sa kojim se g. Jevtić često posavetuje u vezi sa izborom sagovornika. Tim povodom g. Tasić je bio naš gost i besdio publici. Na kraju programa Viktor Lazić, direktor Muzeja knjige darovao je našoj Biblioteci dar u knjigama. Razgovor o jeziku, o temama koje treba da zanimaju svakog čoveka koji misli o jeziku i koji smatra da je jezik odlika naroda uz naučnike međunarodnog ugleda i najbolje srpske lingviste doprioneo je da jesenju sezonu započnemo na najkvalitetniji mogući način.

Biblioteka grada Beograda potpisala je sporazum o saradnji sa Centralnom bibliotekom Кine. Sporazum je potpisan u Skupštini grada Beograda, u prisustvu gradonačelnika Beograda i Pekinga, u okviru manifestacije„Dani Pekinga u Beograduˮ i on predviđa podsticanje saradnje nizom aktivnosti: - Razmene zaposlenih u biblioteci; Promociju biblioteka, njihovih fondova i kulture njihovih zemalja kroz različite kulturne programe (izložbe, predavanja, predstavljanja knjiga itd), publikacije, seminare i druge aktivnosti; Uzajamno snabdevanje fondova knjigama i drugom građom putem međubibliotečke razmene, formiranje posebnih čitaonica ili specijalizovanih polica za knjige;Zajedničko učestvovanje u međunarodnim projektima koji su od obostranog interesa.
Gosti iz Кine poklonili su Biblioteci grada Beograda 200 reprezentativnih knjiga o kineskoj kulturi, umetnosti i civilizaciji na engleskom i kineskom jeziku, čime je omogućeno stvaranje posebnog fonda u okviru Biblioteke, namenjenog svim našim sugrađanima koji žele da bolje upoznaju najmnogoljudniju zemlju sveta.

Saopštena je odluka stalnog žirija nagrade Ljubomir Nenadović. Obrazloženje žirija zašto je knjiga Lasla Blaškovića - Gle! Bedeker jednog lakomislenog Кanta - u izdanju Službenog glasnika iz Beograda, pesnika, romanopisca, pripovedača i esejiste iz Novog Sada, najbolja biće saopšteno na svečanoj dodeli nagrade 19. septembra u Brankovini. Služeći se hibridnim odlikama putopisnog žanra, koji često koketira sa drugim žanrovskim formama i kod najboljih putopisaca... Laslo Blašković stvara knjigu koja nije okrenuta leđima modernom čitaocu... Crni humor je važna pokretačka snaga Blaškovićeve knjige, a razni jezički kalamburi i ironička sagledavanja stvarnosti čine ovu knjigu beskrajno zanimljivom.Treba istaći da je Blaškovićeva knjiga pravi primer očuvanja i nastavljanja putopisne tradicije, koja kod nas nakon Ljubomira Nenadovića, čije ime ova nagrada i nosi, postaje, ako ne najrpoduktivniji, onda sigurno jedan od najvažnijih i najlepših tokova srpske književnosti..