Putujući festival dokumentarnog igranog filma" Mladenci 2023." i premijera filma "Doko", u čast Dobrivoja Pantelića stigao je i u Ljuboviju. Hol biblioteke "Milovan Glišić" i bioskopa, je bio premali da primi sve poklonike dokumentarno etnoloških filmova Dobrivoja i Dobrile koji obrađuju teme narodnih običaja i verovanja... Sve je proteklo u znaku motoa - "Da se prošlost ne zaboravi, da budućnost pamti..." Festival će predstaviti film u Peckoj Krupnju, Loznici i Malom Zvorniku

Matična biblioteka „Ljubomir Nenadović“ Valjevo, u saradnji sa Međuopštinskim istorijskim arhivom Valjeva, upriličila je u Svečanoj sali Valjevske gimnazije, predstavljanje knjige „Da se ne zaborave: Valjevci u ratovima 1912-1918. Pomenik ratnim žrtvama“ Milorada Radojčića. Obimna studija Milorada Radojčića plod je višedecenijskog, predanog arhivskog i terenskog istraživanja i beleženja žitelja Kolubarskog kraja koji su stradali u ratnim vihorima u periodu od 1912. do 1918. godine. Bazirana na složenom naučnom pristupu, ova knjiga, dragulj memorijalne literature, ostaće trajan spomenik jednog tragičnog vremana, kao i primer kako treba da se istražuje i piše delo iz istorije našeg naroda. O knjizi su govorili Milorad Radojčić, autor, prof. dr Veljko Đurić Mišina, dr Milić J. Milićević i mr Miloje Nikolić.

Sećanju na život i rad Jovana Ljuštanovića, Prijepoljca koji je preminuo u oktobru 2019. godine, bilo je posvećeno predstavljanje njegove posthumno objavljene knjige „Sahat kule naših srca – zavičajne teme“. Prepuna Bibilioteka „Vuk Karadžić“ pokazala je da su ljudi u Prijepolju voleli Jovana baš kao što je on voleo njih – bezuslovno i srcem. Knjiga „Sahat kule naših srca – zavičajne teme“, nastala je kao zamena za skup posvećen životu i radu Jovana Ljuštanovića, koji je zbog epidemije korona virusa morao biti odložen. Njegova supruga Ljiljana Pešikan Ljuštanović i bibliotekarka Hadija Kriještorac u knjizi su sabrale Jovanove tekstove sa zavičajnom tematikom. Sve je predstavljeno na skupu u Prijepolju.

Pored knjige „Sahat kule naših srca – zavičajne teme“,Jovan Ljuštanović omaž rodnom gradu dao je i kroz knjigu „Prijepolje pod zvezdama“, u kojoj se nalaze pripovetke u vezi sa Prijepoljem i njegovim žiteljima u periodu od 1979. do 1996. godine. Jovan je rođen u Prijepolju 1954. godine u učiteljskoj porodici. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu sa prosekom 9.75. Magistrirao je 1997, a doktorirao 2006. godine na temu „Poetika modernog i srpska poezija za decu“.

U četvrtak 6. aprila, na lokalitetu nekadašnje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu obeležen je Dan sećanja na stradanje Narodne biblioteke Srbije 6. aprila 1941. godine.Prisutni su položi cveće i, simbolično, ostavili po jednu knjigu. Tom prilikom značajna su bila obraćanja Vladimira Pištalo, upravnika Narodne biblioteke Srbije i Maje Gojković, specijalne izaslanice predsednika Republike, potpredsednica Vlade i ministarka kulture Republike Srbije .

Obeležavanju Dana sećanja prisustvovali su i g. Manuel Saracin, specijalni izaslanik Vlade Savezne Republike Nemačke za zemlje Zapadnog Balkana i g. Karsten Mejer-Vifhauzen, zamenik ambasadorke Savezne Republike Nemačke u Srbiji.

Povodom decenije od smrti Miodraga Mikice Pavlovića u biblioteci u Ljigu održan je stručni skup "Spremi se da govoriš". Sabrali su se profesori sa Filološkog fakulteta iz Beograda, saradnici, pesnici, kolege iz škola u kojima je počeo karijeru; prijatelji i poznanici. Miodrag Pavlović bio je predsednik Upravnog odbora naše biblioteke. Pozdravnu reč uputili su Dragan Radovanović, direktor biblioteke i Marijana Negovanović Obradović ispred Organizacionog odbora skupa ( biblioteka i Nastavničko udruženje "Ljig", OŠ "Sava Kerković" i SŠ "1300 kaplara").

U svečanoj sali biblioteke u Lazarevcu, obeležno je 24 godine od NATO agresije na Srbiju. Ovaj svečani događaj bio je posvećen žrtvama agresije a započeo je sirenom za vazdušnu opasnost, zatim intoniranjem državne himne, a potom je usledio minut ćutanja za sve postradale u NATO agresiji 1999. godine. Domaćin večeri, pukovnik Anočić je onda predstavio posebnog gosta, generala Branka Krgu koji je kao načelnik obaveštajne uprave u to vreme bio u središtu dešavanja i koji je veoma kompetentno govorio o svim dešavanjima tokom tog perioda od 78 dana.

U programu su još učestvovali hor Hrama Svetog Velikomučenika Dimitrija iz Lazarevca na čelu sa sveštenikom Vladimirom Stojkovićem, orkestar Duška Nikolića, guslar Petar Manojlović i članovi Književnog kluba „Dimitrije Tucović“ iz Lazarevca.

U Narodnoj biblioteci „Stevan Sremac” u saradnji sa Departmanom za srbistiku Filozofskog fakulteta u Nišu, osvetljen „Stvaralački portret Anđelka Krstića, zaboravljenog pisca Stare Srbije”. O srpskom književniku, rodoljubu i kulturnom delatniku iz drimkolskog kraja (danas Severna Makedonija) govorili su prof. dr Goran Maksimović, prof. dr Dragiša Bojović, Milutin Stančić iz Srpskog kulturno-informativnog centra SPONA, Skoplje, doc. dr Mirjana Bojanić Ćirković i msr Ljubinka Cekić. Odabrane tekstove Anđelka Krstića kazivali su studenti srbistike: Sofija Đorđević, Ivana Marinković i Jovan Đorđević. Moderator programa bila je Emilija Radmilović.

Na promociji održanoj u Narodnoj biblioteci „Dr Đorđe Natošević“ u Inđiji, o knjizi posvećenoj misaonom nasleđu velikog slovenskog pisca kompetentno su govorili protojerej-stavrofor dr Boris Milinković, Nikola Marinković, Nebojša Cvejić i sam autor. Odlomke iz knjige čitala je Ana Milinković, učenica Gimnazije u Inđiji. Prigodnu izložbu knjiga Dostojevskog i o njemu iz fonda Biblioteke priredile su Radmila Marković i Jelena Đorđević, a program je moderirala Vesna Stepanović. Autor Dobrilo Aranitović je u knjizi Fjodor Mihailovič Dostojevski kao mislilac, filozof i bogoslov, sa ruskog jezika preveo 25 eseja o književnim junacima, večnim pitanjima sveta i postojanja čoveka o kojima je pisao veliki pisac. Istovremeno, Aranitović je priređivač knjige, njen izdavač i autor bibliografije. Ovo izuzetno delo nije puka čitanka, nego mapa za kretanje kroz delo velikana i monumentalno svedočenje o Smislu koji nam se otkrio u delu velikog ruskog pisca.

Vladimir Valenćik, urednik i direktor Slovačkog izdavačkog centra iz Bačkog Petrovca, predstavio je u Biblioteci "Dositej Obradović", Stara Pazova, nove naslove. Zdenka Valent Belić, pisac i prevodilac i Ana Maria Boldocki Grbić, publicistkinja i pisac govorile su o svom radu i novim izdanjima. Kako je akcenat bio na antologiji savremene slovačke poezije, svoje pesme su govorili i Pazovčani zastupljeni u njoj: Martin Prebuđila, Marija Vrška i Ana Simonovć. Kao i uvek, na kraju večeri, Vladimir Valenćik je u ime izdavačke kuće poklonio nova izdanja našoj Biblioteci. Dragana Milaš, direktorka Biblioteke se zahvalila na poklonjenim knjigama

U Galeriji Narodne biblioteke Osečina otvorena je izložba “Možda će se jednom videti koliko sam voleo svoju zemlju i svoj narod“ autori izložbe su: Gordana Vučković, Jasmina Marković i Mirko Demić, kolege iz Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“ iz Kragujevca. Zarija D. Vukićević, profesor, književnik, prevodilac, bibliotekar, publicista,političar i diplomata, rođen je 1898. godine u Valjevu, gde je njegov otac bio predsednik Prvostepenog suda. Porodica Vukićević je poreklom iz sela Svetlić. Spletom političkih okolnosti koje su često određivale sudbine generacija Vukićevića, otac Dragutin se vrlo brzo vratio u Kragujevac, takođe na mesto predsednika suda. U peridu između dva rata objavio je dve zbirke pripovedaka. Nakon Drugog svetskog rata svoje priče je objavljivao u dnevnim novinama i književnim časopisima: beogradska Politika, Naša stvarnost, Jež i Kalendar ježa. Iz političkih razloga, samostalne knjige nije mogao da objavljuje. Pored spisateljskog, značajan je i njegov prevodilački rad. Izložba u Osečini trajaće do 13. aprila.